Ulogu u povećanoj potrebi za hranom kasno, može da ima i poremećaj spavanja i oni su povezani sa višim stopama prekomerne težine i gojaznosti, što pokazuju brojna istraživanja Foto: Shutterstock
Istraživanja sugerišu da veoma važnu ulogu u ovom procesu igra i vreme kada unosimo hranu, odnosno vreme poslednjeg obroka u danu. Otkriveno je da su osobe koje su večerale ranije uveče, najmanje četiri sata pre spavanja, imali značajne prednosti u poređenju sa kontrolnom grupom koja je jela kasnije uveče.
Grupa ispitanika koja je poslednji obrok imala 4 sata pre spavanja imala je višu stopu sagorevanja kalorija, značajno manji osećaj gladi, brži metabolizam i manje nakupljanje masnog tkiva, iako su uneli isti broj kalorija kao ispitanici koji su bili u grupi koja je večerala kasnije. Ali zašto je vreme uzimanja obroka toliko važno?
Naučnici smatraju da odgovor leži u ulozi hormona koji regulišu apetit, posebno leptina, koji signalizira osećaj sitosti. Studija je pokazala da nivo leptina konstantno pada kod ispitanika koji su jeli kasno u toku dana, čak i kada je unos kalorija bio konstantan.
Kao rezultat toga, niži nivoi leptina dovode do toga da ispitanici uzimaju veće količine hrane, što za posledicu ima povećanje telesne težine. Ulogu u povećanoj potrebi za hranom kasno, može da ima i poremećaj spavanja i oni su povezani sa višim stopama prekomerne težine i gojaznosti, što pokazuju brojna istraživanja.
Kakva je i da li postoji veza između varanja hrane i spavanja i koliko je sati potrebno hrani da prođe kroz želudac i tanko crevo, pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.