Preskakanje obroka postalo je uobičajena navika mnogih ljudi, bilo zbog ubrzanog životnog tempa ili uverenja da će im to pomoći da smanje telesnu težinu. Međutim, da li je ova praksa zaista korisna ili može imati ozbiljne posledice po zdravlje? U najnovijoj epizodi podcasta, o ovoj temi razgovarali smo sa Anom Todorović, specijalistom javnog zdravlja i strukovnim nutricionistom-dijetetičarem iz Doma zdravlja Savski Venac.
Ko najćešće preskače obroke?
– Puno ljudi preskače obroke iz različitih razloga, ali ono što je najćešći razlog jeste manjak vremena. To se posebno odnosi na žene u starosnoj dobi između 30 i 50 godina, koje su preopterećene obavezama – od porodice do posla. Ujutru je prioritet da sve bude spremno za decu i kuću, pa se doručak često zanemari – objašnjava Ana Todorović.
Osim nedostatka vremena, mnogi se odriču obroka u nadi da će tako smanjiti unos kalorija i brže smšati.
– Mnogi misle da ako ne doručkuju ili ne jedu do popodneva, štede kalorije. Međutim, to je velika zabluda jer se najćešće završava prejedanjem u kasnijim satima, što može dovesti do još većeg kalorijskog unosa nego da su pravilno rasporedili obroke tokom dana – kaže u današnjem ePodcastu Ana Todorović.
Šta se dešava kada preskočimo obrok?
Preskakanje obroka može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje:
- Pad energije i koncentracije – organizam ostaje bez potrebnog „goriva“ za funkcionisanje, što može uzrokovati umor i pad produktivnosti.
- Nagli skokovi i padovi šećera u krvi – što može dovesti do glavobolja, vrtoglavica i nekontrolisanog osećaja gladi.
- Prejedanje u večernjim satima – kada se glad nagomila tokom dana, većina ljudi nesvesno unese više hrane nego što bi trebalo.
– Jedan od mojih pacijenata imao je višak od preko 30 kilograma, a zbog poslovnog stila života svi obroci su mu se svodili na poslovne ručkove. Nakon što smo mu objasnili važnost planiranja ishrane, počeo je da nosi obroke sa sobom – u automobilu je uvek imao voće, orašaste plodove i gotove obroke. Na kraju je smanjio telesnu masu što je dovelo do poboljšanja zdravlja – kaže Todorović.
Kako izbeći preskakanje obroka?
- Planirajte obroke unapred – pripremite doručak već uveče kako biste ga imali spremnog ujutru.
- Birajte praktične opcije – jogurt sa žitnim pahuljicama, sendvič sa integralnim hlebom, kuvana jaja sa sirom – sve su to brze i zdrave opcije.
- Ne oslanjajte se na „„dijete bez doručka” – dugoročno, one donose više štete nego koristi.
– Telo je poput automobila – ne može normalno funkcionisati bez goriva. Zbog toga je ključno da redovno unosimo hranljive obroke kako bismo sačuvali energiju, zdravlje i vitalnost – zaključuje Ana Todorović.
Više o ovoj temi pogledajte u današnjem ePodcastu i saznajte da li je narodna izreka „Doručak pojedi sam, ručak podeli s prijeteljem a večeru daj neprijatelju” zaista tačna.
Reč, dve o sagovorniku ePodcast
Dipl. ing. Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista-dijetetičar iz oblasti Javno zdravlja, inženjeringa oprerativnog i strateškog menadžmenta radi u Savetovalištu Doma zdravlja Savski venac, u Beogradu. Poslednjih 14 godina rada, posvetila je savetovanjima vezanim za pravilnu ishranu, promenu navika i poboljšanja zdravstvenog stanja različitih populacionih grupa: dece, adolescenata, trudnica, dojilja, gojaznih, pacijenata sa dijabetesom i hipertenzijom.
Gledajte naše video priloge na „eKlinika“ youtube kanalu.
