Da li je za sve ljude zdravo da „preskaču“ večeru: Dijetolog dr Veroslava Stanković objašnjava ko ne treba da je da neprijatelju

Od obaveznog obroka koji se ne izbegava, večera je upražnjavanjem modernijih režima ishrane došla u „nemilost“ i postala obrok koji bi trebalo „dati neprijatelju“. Da li je takav način rasporeda unošenja hrane idealan za svaku osobu?

Koliko obroka bi trebalo da imamo (doručak, ručak, večera, užine)?

Uobročenost, odnosno redovan raspored obroka je ritual o čijem uticaju na zdravlje se sve ređe govori. Sa druge strane, internet je preplavljen savetima za efikasne modele ishrane uz koje ćemo lako smršati. Prisutni su konfuzija i zbunjenost u populaciji. Tako nikada nismo imali više korisnih saveta o pravilnoj ishrani ali i gojaznosti, dijabetesa i poremećaja ishrane. Kako smo došli dotle?

– Svedoci smo da mnogi „naučnici“ tvrde da nije zdravo da se doručkuje. Drugi govore o večeri kao o najnezdravijem obroku. Sve studije objavljene u naučnim časopisima tvrde da je potrebno imati tri glavna obroka i jednu do dve užine, pa čak i lagan obrok pred spavanje, zavisno od zdravstvenog stanja. Razmak između obroka bi trebalo da bude maksimalno tri sata jer to dovodi do stabilnog nivoa šećera u krvi, što smanjuje rizik od naglog pada energije, gladi i naknadnog prejedanja – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal Mr sc.med.dr Veroslava Stanković, dijetolog, i naglašava:

Zašto je pravilan raspored obroka važan

– Uobročenost može poboljšati metabolizam. Naime, telu treba više energije za varenje hrane kada se obroci rasporede tokom dana. Manji, češći obroci omogućavaju telu da efikasnije apsorbuje hranljive materije iz hrane. Planiranje obroka i užina može pomoći u održavanju rutine i smanjiti želju za nezdravim grickalicama. Raspodelom obroka i užina lakše je uneti raznovrsnu hranu, što pomaže u obezbeđivanju potrebnih vitamina i minerala.

Večera jeste kontraverzni, ali bi trebalo da bude obavezni obrok

Sagovornica našeg portala, koja je šef katedre Strukovni nutricionista dijetetičar na Akademiji strukovnih studija Beograd (odsek Visoka zdravstvena škola), potvrđuje da se večera dugo svrstava u „kontraverzni“ obrok. Konstatuje i da postoje različite preporuke vezano za poslednji obrok u toku dana. Kreće se od toga da je obavezan i da može da se jede 2 sata pred počinak, do potpune zabrane večere.

Međutim, ipak navodi da se svi dijetolozi slažu sa tim da je večera obavezna i da treba da se prilagođava radnom danu osobe, zdravstvenom stanju, kao i kulturološkim faktorima. 

Zašto je večera važna?

Večera je, prema rečima dr Veroslave Stanković važna iz nekoliko razloga:

• 1. Predstavlja dodatni izvor hranljivih materija. Pruža priliku da se unesu dodatne hranljive materije koje možda nisu pokrivene tokom dana, što može doprineti uravnoteženoj ishrani.
• 2. Stabilizuje nivo šećera u krvi. Jedan od obroka uveče može pomoći u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi tokom noći, što može smanjiti rizik od prejedanja ili žudnje za slatkišima sledećeg dana.
• 3. Utiče na povezanost i socijalizaciju. Večera često služi kao prilika za okupljanje porodice ili prijatelja, što može pozitivno uticati na mentalno zdravlje i emocionalnu povezanost.
• 4. Opuštanje i rutina. Večera može biti deo dnevne rutine koja pomaže u opuštanju nakon napornog dana, što može biti korisno za mentalno blagostanje.
• 5. Pomoć u snu. Konzumiranje uravnoteženog obroka može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna, jer hrana bogata proteinima i zdravim mastima može doprineti osećaju sitosti i udobnosti pre spavanja.
• 6. Koristi za metabolizam. Večera može pomoći u održavanju metabolizma aktivnim, čime se smanjuje rizik od njegovog usporavanja zbog nedovoljnog unosa hrane.

Da li je „preskakanje“ večere zdravo za sve?

O čemu bi trebalo da vodimo računa kada odlučujemo da li da večeru izbacimo iz redovnog jelovnika?

– Preskakanje večere nije univerzalno zdravo za sve, jer se reakcije na to razlikuju od osobe do osobe. Istraživanja pokazuju da neki ljudi mogu imati koristi od preskakanja večere, posebno u okviru intermitentnog posta (za koji još uvek ne postoje konkretni naučni dokazi da ima pozitivne efekte na zdravlje), dok drugi mogu doživeti negativne posledice, kao što su umor, razdražljivost ili prejedanje sledećeg dana. Dakle, izbacivanje večere može biti korisno za neke. Ali, ne i za sve ljude. Važno je razmotriti individualne potrebe i životni stil. Ako razmišljate o tome, najbolje je konsultovati se s dijetologom ili izabranim lekarom. Tako ćete biti sigurni da ta odluka podržava vaše zdravlje – odgovara dijetolog.

Šta je izbalansirana ishrana: Da li to znači redukovati broj obroka ili neke namirnice?

Takođe, sve češće se koristi i termin „izbalansirana ishrana“, a veoma mali broj ljudi informisan je o tome šta zaista podrazumeva. Najčešće se misli da je izbalansirana ishrana unos različitih grupa hrane u odgovarajućim proporcijama kako bi se zadovoljile nutritivne potrebe tela. Međutim, kako kaže dr Stanković, treba biti dobro informisan o osnovnim principima izbalansirane ishrane:

– Oni podrazumevaju pre svega raznovrsnost, odnosno uključivanje širokog spektra namirnica iz svih grupa (voće, povrće, žitarice, proteini, masti), kako bi se obezbedila raznolika paleta vitamina i minerala. Obroci treba da budu proporcionalno raspoređeni, što znači da bi trebalo obratiti pažnju na veličinu porcija i količine svake grupe hrane. Moramo voditi računa o prikladnom unosu makronutrijenata, unositi ugljene hidrate kao glavni izvor energije (žitarice celih zrna, voće, povrće); proteine, koji su važni za rast i obnovu tkiva (meso, riba, jaja, mahunarke, orašasti plodovi) i masti neophodne za apsorpciju vitamina i zdravlje srca (maslinovo ulje, avokado, orašasti plodove).

Dovoljno vode, minimum nezdravih namirnica

POVEZANE VESTI

Onkološkim bolesnicima najviše pomažu psihološka podrška i pravilan režim ishrane

Organska hrana - mogu li namirnice bez pesticida da nas barem donekle zaštite od bolesti

– Unošenjem mikronutrijenata obezbedićemo dovoljne količine vitamina i minerala, što se može postići raznovrsnom ishranom. Optimalna hidratacija održava se sa dovoljno tečnosti, idealno najčešće vode. I konačno, veoma važno je ograničenje unosa  nezdravih namirnica – procesuirane hrane, dodanih šećera, zasićenih masti i natrijuma – podsetila je u razgovoru za eKlinika portal Mr sc.med.dr Veroslava Stanković, dijetolog.