Plod ili „meso“ bundeve sadrži nekoliko sastojaka koji imaju antidijabetičko, antigljivično, antibakterijsko, antiinflamatorno, hipotenzivno i antioksidativno delovanje. Žuta bundeva je povrće koje pripada porodici Cucurbitaceae u koju spadaju tikvice, krastavac, dinja i lubenica. Bundeve dolaze u različitim oblicima i veličinama, sa debelom i glatkom spoljašnjom kožom i mesnatom, vlaknastom pulpom iznutra, takozvanim „mesom“ koje varira od žute do narandžaste ili crvenkaste boje.
„Meso“ bundeve sadrži malo masti i niz vitamina i minerala
Meso bundeve je veoma dobar izvor vitamina C, neophodan za zarastanje rana, formiranje kolagena i apsorpciju gvožđa i sadrži mnoštvo vitamina B, koji proizvode energiju, kao i dijetalnih vlakana. Bundeve su takođe dobar izvor piridoksina (vitamina B6), koji je uključen u metabolizam aminokiselina, glukoze i lipida i formiranje crvenih krvnih zrnaca i niacina (vitamin B3), koji pomaže u pretvaranju ugljenih hidrata u glukozu i metaboliše masti i proteine.
Plod bundeve ima malo masti i sadrži niz vitamina, minerala i fitohemikalija. Slično drugom povrću jarkih boja, bundeva je odličan izvor karotenoida, uključujući lutein, beta-kriptoksantin, alfa-karoten i beta-karoten. Beta-karoten, vitalni antioksidans i „predak“ vitamina A, održava zdravlje i funkciju kostiju, kože, sluzokože i vida. Povrće bogato karotenima pokazalo je zaštitne efekte protiv karcinoma, posebno raka pluća, i takođe može da pomogne u prevenciji dijabetesa tipa. Pored toga, „meso“ bundeve sadrži gama-aminobuternu kiselinu (GABA), neurotransmiter povezan sa smanjenjem anksioznosti.
Kako meso bundeve utiče na razvoj dijabetesa?
Neka od bioaktivnih jedinjenja u mesu bundeve koja nude blagotvorno dejstvo na zdravlje su polisaharidi, para-aminobenzojeva kiselina, fitosteroli (beta-sitosterol, sitostanol i avenasterol) proteini, peptidi i lignani. Polisaharidi vezani za proteine povećavaju nivo insulina, smanjuju nivo glukoze u krvi i povećavaju toleranciju na glukozu. Istraživači smatraju da ovi efekti mogu da budu u vezi sa antioksidativnim aktivnostima koje sprečavaju uništavanje beta ćelija pankreasa. Stoga, polisaharadi u bundevi mogu da imaju ulogu u sprečavanju razvoja i napredovanja dijabetesa.
Šta je zdravije – semenke ili pulpa bundeve?
Poznato je da su semenke bundeve bogate proteinima i mineralima, uključujući magnezijum, kalijum, natrijum, cink, bakar, selen i hrom. Seme bundeve pokazalo je antimikrobne aktivnosti širokog spektra koje se pripisuju specifičnim peptidima i proteinima unutar semena. Seme bundeve sadrži korisna jedinjenja uključujući polinezasićene masne kiseline, svih 9 esencijalnih amino kiselina i vitalne mikronutrijente. Linolna kiselina (omega-6) i linolenska kiselina (omega-3), koje su masne kiseline prisutne u semenkama bundeve, pomažu u smanjenju proizvodnje inflamatornih proizvoda. Triptofan, jedna od 9 esencijalnih aminokiselina prisutnih u bundevi, pretvara se u serotonin, neurotransmiter koji poboljšava raspoloženje i olakšava anksioznost i depresiju.
Smatra se da semenke bundeve sa niskim sadržajem masti, bogate proteinima, imaju daleko veći terapeutski potencijal od mesa bundeve. Trenutna medicinska istraživanja zdravstvenim prednostima bundeve u velikoj meri se fokusiraju na efekte semenki bundeve. Studije su pokazale da semenke bundeve imaju terapeutski potencijal za niz stanja – infekcije urinarnog trakta, hipertenziju, dijabetes i mikrobne infekcije. Ishrana koja uključuje visok unos jedinjenja iz semenki bundeve dovodi se u vezu sa manjim rizikom od raka želuca, raka dojke, karcinoma pluća i kolorektalnog karcinoma.
