Jod spada u esencijalne minerale neophodne za pravilan psihofizički razvoj. Potreban je za stvaranje novih nervnih ćelija i njihovo optimalno funkcionisanje, ali i funkcionalan metabolizam i sprečavanje brojnih bolesti, ne samo štitaste žlezde.
Za koje funkcije u telu nam je jod neophodan
Ovaj mikronutrijent je jedan od najvažnijih u trudnoći zbog normalnog razvoja mozga bebe. Pored toga, od dovoljnog unosa joda zavisi pravilan rast i razvoj kostiju, nerava i mišića.
Jod se opravdano najčešće vezuje za funkciju štitaste žlezde, jer se oko 60 odsto ukupne količine joda u svakom organizmu upravo nalazi u ovom važnom organu. Sinteza tiroksina i tironina, tiroidnih hormona odgovornih za najveći broj metaboličkih procesa u telu, nemogućaje bez dovoljne količine joda. Stvaranje novih ćelija je potrebno i za uspešniju odbranu od infekcija, prehlade i drugih bolesti, a jod ima ulogu i u pospešivanju odumiranja starih, oštećenih ili inficiranih ćelija.
Jod: Koliko ovog minerala nam je dnevno potrebno?
Procenjuje se da trećina stanovništva svetske populacije pati od nedostatka joda. Prosečnoj odrasloj osobi je dnevno potrebno od 150 do 200 mikrograma joda. Kako se jod ne stvara u telu, odnosno, naš organizam nije u mogućnosti da ga sam proizvede, neophodno je uneti ga ishranom u dovoljnim količinama. Evo koje namirnice sadrže najviše joda.
1. Morske alge
Pored toga što su jedan od najboljih prirodnih izvora joda, morske alge su dobar izvor antioksidanata, vitamina i drugih minerala. Takođe, imaju veoma malo kalorija. Količina joda u algama može da varira u zavisnosti od vrste morske trave, regiona u kome su rasle, ali i načina pripreme.
2. Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi su u nekim regionima sveta (SAD) glavni izvori joda. Prednjače mleko, jogurt i sir, navode studije, ali i tu postoje razlike. Jedna šolja jogurta obezbeđuje oko polovine dnevno preporučenih vrednosti joda za odrasle osobe. Količina joda u siru varira u zavisnosti od vrste, ali su najpreporučljiviji mladi sirevi.
3. Jodirana so
Zemlje u kojima se prodaje nejodirana so imaju problem sa nadoknađivanjem joda. Konzumiranje pola kašičice jodirane soli dnevno obezbeđuje dovoljno joda da spreči nedostatak ovog minerala. Međutim, ne treba zaboraviti da mnoge osobe i hronični bolensici moraju da kontrolišu unos soli prvenstveno zbog visokog krvnog pritiska (četvrtina populacije). Zbog toga moraju nadoknaditi nedostatak joda iz drugih izvora, odnosno namirnica.
4. Tuna i bakalar
Tuna je takođe niskokalorična hrana sa visokim sadržajem proteina i joda. Uz to, dobar je izvor kalijuma, gvožđa i vitamina B, kao i omega-3 masnih kiselina, koje mogu da smanje rizik od srčanih bolesti. Riba sa više masti sadrže manju količinu joda, ali je i pored toga tuna dobar izvor. Međutim, šampion sadržaja joda je bakalar, koji sadrži neuporedivo manje masnoća od tune a veću količinu joda.
U 85 grama bakalara ima približno 63–99 mikrograma joda, ili 42–66 odsto dnevne preporučene količine.
5. Jaja
Jedno celo jaje je solidan izvor proteina, zdravih masti i širokog spektra vitamina i minerala, među kojima je i jod. Većina ovih hranljivih materija, uključujući jod, dolazi iz žumanca. U proseku, jedno veće jaje sadrži 24 mcg joda, ili 16 odsto potrebne dnevne vrednosti unosa joda.
6. Suve šljive
U pet suvih šljiva ima 13 mcg joda, ili oko 9 odsto dnevne vrednosti joda za odrasle osobe. Visokog sadržaj vlakana, vitamina K, A, kalijuma, gvožđa, čini šljive izuzetno zdravim jer poboljšavaju zdravlje srca, smanjuju rizik od raka debelog creva i čak pomažu u kontroli težine smanjenjem apetita.
8. Škampi
Škampi su niskokalorični morski plodovi bogati proteinima, koji su veoma dobar izvor joda. Pored toga, obezbeđuju ključne hranljive materije kao što su vitamin B12, selen i fosfor. I škampi i drugi morski plodovi su dobri izvori joda jer apsorbuju deo joda koji je prirodno prisutan u morskoj vodi.
Manja porcija škampa sadrži oko 35 mcg joda, ili 23 odsto dnevnog preporučenog unosa.
