Psorijaza je kožna bolest, može da bude bolna, ometa san i oteža koncentraciju Foto: Shutterstock
Psorijaza je autoimuno stanje, kožna bolest koja izaziva osip praćen svrabom i fleke sa ljuspicama, najčešće na kolenima, laktovima, trupu i na koži glave. Uobičajena je i dugotrajna (hronična) bolest za koju još uvek nema leka. Može da bude bolna, ometa san i oteža koncentraciju. Stanje bolesti obično prolazi kroz cikluse, „razbukti“ se na nekoliko nedelja ili meseci, a zatim nestaje na neko vreme. Uobičajeni okidači kod ljudi sa genetskom predispozicijom za psorijazu su infekcije, posekotine ili opekotine, ali neki lekovi.
Psorijaza i promene na koži nastaju zbog preterano aktivnog inflamatornog odgovora našeg imunološkog sistema. Kada imuni sistem cilja na sopstvene zdrave ćelije kože, on stvara ciklus upale i otoka koji rezultira prekomernom proizvodnjom ćelija kože i nagomilavanjem ljuski. U nekim slučajevima, ljudi sa psorijazom mogu takođe da razviju psorijatični artritis ili upalu u zglobovima.
Dobro izbalansirana ishrana sa antiinflamatornom hranom može da pomogne u smanjenju upale i ozbiljnosti simptoma psorijaze. Osobe sa psorijazom moraju da imaju uravnotežen plan ishrane, jer, na kraju krajeva, hrana koju unosimo u telo ima moć da podstakne upalu ili nam naškodi, u zavisnosti od niza faktora. Kada su u pitanju stanja kože kao što je psorijaza, hrana svakako ima važnu ulogu.
Dermatolog dr Anthony Fernandez sa Cleveland Clinic objašnjava kako hrana koju jedemo može da pomogne u smanjenju težine bolesti, kao i koje namirnice mogu da izazovu pojavu simptoma. Iako psorijaza nije direktno uzrokovana bilo čime što jedemo, neke namirnice ipak mogu da izazovu upalu. Na primer, prerađeno meso, deserti sa visokim sadržajem šećera i pržena hrana mogu da izazovu upalu i iritaciju koja takođe na kraju povećava ukupnu količinu telesne masti. Studije su pokazale da povećanje telesne masti dovodi do dugotrajnije upale, što znači da je osoba u većem riziku od psorijaze ako ima prekomernu težinu ili je gojazna.
– Studije pokazuju da osobe prekomerne težine gubitkom kilograma uz pomoć niskokalorične mogu da poboljšaju težinu bolesti kao što je psorijaza. Međutim, ne radi se o tome koliko jedete već o tome šta jedete, koliko ste aktivni i drugim promenama u načinu života koje mogu da naprave stvarnu razliku kada je u pitanju opšte zdravlje i dobrobit, kao i težina simptoma psorijaze – navodi dr Fernandez.
Trenutni dokazi pokazuju da bi ljudi sa psorijazom trebalo uvek da se savetuju sa lekarom kako bi se za njihove individualne potrebe napravio plan ishrane. Fokusiranje na poboljšanje opšteg zdravlja obolelih od psorijaze, uključujući i ishranu, pomaže u smanjenju rizika od drugih komplikacija koje se dovode u vezu sa psorijazom, kao što su:
Iako možemo da naletimo na duge liste namirnica koje bi osobe sa psorijazom trebalo da izbegavaju, dr Fernandez upozorava da još uvek nema čvrstih naučnih uporišta koji dokazuju da postoji specifična hrana koja izaziva psorijazu kod svih. Na primer, jedna osoba može da doživi upalu kada jede biftek, na primer, dok to neće biti slučaj kod druge. Na osnovu onoga što se do sad zna, ova iskustva zasnovana su na jedinstvenim biološkim odgovorima.
Savet je da se vodi vodi dnevnik hrane i beleži kako se osoba oseća kada jede određenu hranu a kako kada je potpuno izbegava. Slično tome, ako živite sa psorijazom i želite da poboljšate svoje opšte zdravlje, trebalo bi ograničiti konzumiranje nekih namirnica kako bi smanjili težinu upale, kao i drugih simptoma psorijaze: