Ubija helikobakteriju, čisti jetru i smanjuje anksioznost: Još razloga da pojedemo bar pola šargarepe dnevno

Rastvorljiva vlakna i antioksidansi doprinose snižavanju LDL holesterola i poboljšanju vaskularne elastičnosti, što čini šargarepu korisnom kod prevencije ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti

Šargarepa je apsolutni pobednik u količini beta-karotena, koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Ovo povrće je snažan prirodni saveznik u prevenciji i lečenju mnogih bolesti, ali studije nude i neka do sada nepoznate dokaze o ređe spominjanim stanjima.

Koje korisne nutrijente sadrži šargarepa?

Preporučujemo

Koren šargarepe je bogat izvor ugljenih hidrata, belančevina, pektina, flavonoida, kompleksa mineralnih soli, vitamina grupe B (naročito vitamina B3, odnosno niacina – poznatijeg kao vitamin PP), kao i askorbinske kiseline (vitamin C). Istraživanja potvrđuju da se najviši procenat korisnih jedinjenja nalazi upravo u spoljašnjim slojevima korena.

Redovna konzumacija šargarepe u količini od 50 do 100 grama dnevno može značajno doprineti prevenciji avitaminoze, ali i ublažavanju simptoma brojnih oboljenja.

Šta kažu istraživanja, za koja stanja je korisna šargarepa: Helikobakterija, varenje, vid...

Šargarepa poseduje izražena antiinflamatorna i dijaforetička svojstva (podstiče preznojavanje), što je čini korisnom kod prehlada, kašlja, bronhitisa i astme. Zahvaljujući visokom sadržaju beta-karotena, smatra se "hranom za oči", jača imunitet i poboljšava funkciju digestivnog trakta. Takođe, ima blagotvorno dejstvo kod hemoroida i deluje antiseptično, pokazala su istraživanja.

Manje je poznato da je šargarepa prirodni neprijatelj Helicobacter pylori, bakterije odgovorne za gastritis i čireve. Pomaže i kod simptoma kao što su nadimanje, gorušica, mučnina i gubitak apetita. Preporučuje se svakodnevna konzumacija soka od sveže ceđene šargarepe (1,5 do 2 dl) pola sata pre doručka u trajanju od 40 dana.

Šargarepa u službi zdravlja: Koje su njene manje poznate koristi

1. Detoksikacija jetre i pomoć kod masne jetre (steatoze)

Zahvaljujući kombinaciji antioksidanasa, šargarepa podstiče eliminaciju toksina i može pomoći u regeneraciji ćelija jetre. Preporučuje se kao dodatak terapiji kod nealkoholne masne bolesti jetre.

2. Prevencija ateroskleroze i snižavanje holesterola

Prisustvo rastvorljivih vlakana i antioksidanasa doprinosi snižavanju LDL holesterola i poboljšanju vaskularne elastičnosti, što čini šargarepu korisnom kod prevencije ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.

3. Podrška kod hormonskog disbalansa kod žena

Naučna istraživanja ukazuju da sirova šargarepa, zbog svog jedinstvenog sastava vlakana i fitohemikalija, može doprineti eliminaciji viška estrogena iz tela, te se preporučuje ženama koje pate od PMS-a, bolnih menstruacija i hormonskih akni.

4. Pomoć kod anksioznosti i blage depresije

Prisustvo vitamina B kompleksa, kalijuma i magnezijuma može blagotvorno delovati na nervni sistem. Šargarepa doprinosi stabilizaciji raspoloženja i smanjenju osećaja umora i napetosti.

5. Podrška zdravlju pankreasa

Neki bioaktivni sastojci šargarepe pokazuju blagi hipoglikemijski efekat, te mogu pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi i zaštiti ćelija pankreasa kod osoba sa predispozicijom za dijabetes tipa 2.

Beta karoten u istraživanjima

Istraživanja su pokazala da β-karoten, prisutan u šargarepi, može imati povoljan uticaj na zdravlje jetre i mentalno zdravlje. Studija objavljena u časopisu Antioxidants sugeriše da β-karoten može imati preventivne i zaštitne efekte na hepatičku steatozu, fibrozu, oksidativni stres, upalu i apoptozu. Takođe, meta-analiza objavljena u Nutrients ukazuje na to da povećan unos karotenoida može biti povezan sa smanjenim rizikom od depresivnih simptoma.