Povrće je bogato vitaminima i mineralima neophodnim za funkcionisanje svih delova tela. Daje nam energiju, drži nas dugo sitima, jača imuni sistem i štiti nas od bolesti. Veruje se da su neke vrste povrća posebno dobre za pravilan rad određenih organa. Na primer, spanać i šargarepa mogu da očuvaju zdravlje mozga, smatra se da su pečurke i paradajz dobri za muške bolesti, a zeleno lisnato povrće za srce i kao sredstvo za kontrolu povišenog šećera u krvi. Stručnjaci kažu da je bitno da konzumiramo sve vrste povrća, s tim što u nekim situacijama naglasak može da bude na određenim vrstama.
Bundeva i šargarepa za zglobove
Neke namirnice imaju dobro protivupalno dejstvo i zato se savetuju osobama koje pate od bolova u kukovima ili kolenima. Mnoge vrste povrća imaju antiinflamatorne osobine, ali dijetetičar Jordan Hill izdvaja bundevu i šargarepu kao posebno dobre ako patimo od navedenih tegoba.
– Povrće narandžaste boje kao što su bundeva i šargarepa obezbeđuju hranljive materije koje omogućavaju bolje funkcionisanje kostiju i smanjuju rizik od razvoja reumatoidnog artritisa. Karotenoidi u bundevi i šargarepi su vrsta fitonutrijenata koji imaju antioksidativna svojstva i smanjuju upalne procese u telu – objašnjava Hill.
Karotenoidi su žuti, crveni i narandžasti biljni pigmeni koji se nalaze u cvetovima, listovima, plodovima voća i povrća, kao i u žumancetu jajeta.
Brokoli i kelj u prevenciji raka
Fizičko vežbanje, zdrava težina, ali i zastupljenost voća i povrća u svakodnevnoj ishrani dovode se u vezu sa smanjenim rizikom od razvoja karcinoma.
– Kupusnjače kao što su brokoli i kelj morali bi da budu zastupljeni barem na nedeljnom nivou. Ove vrste povrća sadrže velike količine sulforafana, fitonutrijenta koji se u istraživanjima navodi kao sredstvo koje može da suzbije rast malignih ćelija. Na ovaj način može da se smanji rizik od raka debelog creva, prostate, dojke i usne duplje – navodi Hill.
Povrće za bolji vid
Sa starenjem raste i rizik od pojave makularne degeneracije, katarakte i glaukoma. Antioksidansi u voću i povrću mogu da nas zaštite od oksidativnog stresa i mogućih problema sa vidom.
Kathleen Garcia-Benson je dijetetičar koji preporučuje narandžasto i zeleno povrće za oči.
– Šargarepa se često izdvaja kao povrće bitno za očuvanje zdravlja očiju. Ipak, i druge vrste narandžastog povrća takođe su bogate beta-karotenom, prekursorom vitamina A, koji je neophodan za dobar vid. Tamno lisnato povrće poput spanaća i kelja obezbeđuje lutein i zeaksantin, antioksidante koji štite oči od štetnog svetla i oksidativnog stresa. Ovo povrće je i odličan izvor vitamina E i C koji mogu da zaštite oči – navodi Kathleen Garcia-Benson.
Redovni unos beta-karotena, kako pokazuju neke studije, smanjuje rizik od razvoja makularne degeneracije, noćnog slepila, pomaže nam da dobro vidimo pri slabijem osvetljenju i utiče na prevenciju stanja suvih očiju.
Povrće za „žensko zdravlje“
Dobar hormonski balans i reproduktivno zdravlje žena čuvaju određene vrste povrća, kao što su brokoli i avokado.
– Zdrave masnoće su bitne za hormonsku ravnotežu kod žena, a avokado je odličan izvor. Povrće je bogato vlaknima i antioksidantima. Brokoli sadrži mnogo vitamina i minerala, uključujući vitamine C i K, obezbeđuje malo kalcijuma i najvredniji je kao izvor vlakana i prebiotika, koji su „gorivo“ za funkcionisanje dobrih bakterija u našim crevima i celokupno zdravlje – navodi Garcia-Benson.
Zeleno lisnato povrće za zdravo srce
Bolesti srca su vodeći uzrok smrti u savremenom razvijenom svetu. Dobra ishrana i redovna fizička aktivnost neophodne su komponente u terapiji i prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Dijetetičar Lena Baković, kada je u pitanju zdravlje srca, bira bilo koje lisnato i zeleno povrće.
– Zelena salata, kelj, spanać, blitva, zelje imaju visok sadržaj vitamina, minerala i antioksidanata. Zeleno lisnato povrće sadrži nitrate koji omogućavaju bolju funkciju krvnih sudova i smanjuju rizik od bolesti srca. Uloga lisnatog zelenog povrća dobro je proučena, a veća zastupljenost ovog povrća u svakodnevnoj ishrani dovodi se nedvosmisleno u vezu sa manjim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova – navodi Baković.
Povrće za dijabetes
Dijabetes tipa 2 može dobro da se kontroliše zdravom ishranom, vežbanjem i održavanjem normalne telesne težine. Savetuju se namirnice kao što je zeleno lisnato povrće.
– Zeleni listovi su bogati vitaminima i mineralima, obezbeđuju hranljive materije kao što su folna kiselina, gvožđe, kalijum, kalcijum i vitamini A i C. Antioksidansi štite telo od slobodnih radikala, koji, ako ih je previše, mogu dovesti do oksidativnog stresa i povećanog rizika od hroničnih bolesti. Lisnato povrće ne sadrži skrob i zato neće podići šećer u krvi – objašnjava Baković.
Spanać i šargarepa za dobro funkcionisanje mozga
Optimalna ishrana je neophodna za energiju i rad mozga. Veruje se da spanać i šargarepa mogu da nam pomognu da mozak dobro radi i u poznim godinama života. Dijetetičar Laci Puttuck savetuje da u ishranu obavezno uvrstimo spanać i šargarepu.
– Spanać je dobar izvor magnezijuma, koji je neophodan za prenos nervnih signala, pomaže u održavanju krvno-moždane barijere i neuroplastičnosti mozga. Nedostatak magnezijuma može da se dovede u vezu sa demencijom, depresijom, multiplom sklerozom i Alchajmerovom bolešću. Šargarepa sadrži vitamin B6, koji je neophodan za zdravlje mozga. Vitamin B6 pomaže u regulisanju potrošnje energije, raspoloženja, pomaže u održavanju cirkadijalnih ritmova i ciklusa spavanja. Nedostatak vitamina B6 može izazvati kognitivne teškoće – navodi Puttuck.
Povrće za „muško zdravlje“
Puttuck dodaje da su pečurke snažan izvor minerala cinka, koji omogućava dobar nivo testosterona, plodnost, pomaže u sintetizaciji luteinizirajućeg hormona koji podstiče reproduktivni sistem na akciju, pa polni organi proizvode testosteron.
– Paradajz je odličan izvor likopena, antioksidansa za koji se pokazalo da smanjuje rizik od raka prostate i poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema – ističe Puttuck.
Likopen deluje kao antioksidans, napada slobodne radikale koji mogu da oštete ćelije i tako utiču na razvoj karcinoma. Veruje se da muškarci koji konzumiraju veće količine likopena imaju niži rizik od raka prostate. Smatra se da likopen deluje i kod benignog uvećanja prostate, pre svega na simptome kao što su otežano i učestalo mokrenje.
