Kinoa se smatra majkom svih žitarica, stručnjaci je preporučuju kao odličnu prevenciju kod nekih od najčešćih i najtežih bolesti, kao što su visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2. Posebno je popularna kod osoba koje boluju od celijaklije, jer ne sadrži gluten. Potiče iz Južne Amerike, raste u Andima na visinama od 4 000 metra, na području Perua, Čilea i Bolivije.
Svoj proboj na tržište zdrave hrane doživela je 2014. godine. Stare civilizacije Inka smatrale su je svetom hranom, a pored kukuruza predstavljala je osnovnu namirnicu u ishrani ovog naroda. Reč je o pseudo žitarici, spada u porodicu trava i ona je seme biljke iz identične porodice kojoj pripadaju spanać i cvekla. Sadrži jednake nutritivne vrednosti kao i žitarica.
Super hrana za vegane, vegetarijance, sporiste
U odnosu na prerađene žitarice kinoa je bolji izvor vlakana, proteina, vitamina B, gvožđa. Odličan je izvor proteina, sadrži mononezasićene masti, poput omega 3 i oleinske kiseline koje su dobre, kako se smatra za zdravlje srca. Kiona sadrži antioksidante fitonutrijente koji se zovu flavonidi, njihova uloga je da čuvaju organizam od štetnih slobodnih radikala. Neki doktori je preporučuju osobama koje pate od migroznih glavobolja, s obzirom na prisustvo magnezijuma i vitamina B. piše Everydayhealth.
Kinoa, kako se smatra, sadrži svih osam aminokiselina koje su čoveku potrebne, za razliku od ostalih žitarica koje sadrže najviše tri, zbog čega se smatra super hranom. Korisna je za sportiste, vegane, vegetarijance i one preosetljive na gluten. Smatra se da jedna šolja kuvane kinoe sadrži 222 kalorije, 8 grama proteina, 6 grama masti, 5 grama vlakana i 1 gram šećera.
Kako se priprema kinoa?
Smatra se da postoji više od 120 vrsta kinoe. Najprisutnije su one vrste u beloj, crvenoj i crnoj boji. Zanimljivo je da su sve različitog ukusa. Najviše podseća ukusom na orašaste plodove, zamena je za pirinač ili kuskus. Koristi se kao dodatak salatama, piletini, supama i čorbama. Priprema se kuvanjem u vodi, brzo se sprema, skuvana je za 15 minuta, ako se prekuva pretvara se u nejestivu kašu. Stručnjaci savetuju da je bitno dobro isprati sirovu namirnicu, jer zrno kinoe ima pomalo gorkastu opnu. Na jednu šolju sušene kinoe potrebno je dve šolje vode. Kuva se dok ne proključa, a potom se smanji temperatura i drži na laganoj vatri dok ne omekša.
Kinoa kao lek
Smatra se da kinoa može da bude preventiva ali skoro i lek za mnoge bolesti. Tvrdi se da štiti od mnogih oblika kancera, te da je zbog visokog sadržaja magnezijuma dobra prevencija od moždanog udara. Preporučuje se osobama koje pate od dijabetesa tipa 2. Kiona ima antiupalno dejstvo uključujući fenolnu kiselinu, napominje se da komponente vitamina E i polisaharida mogu da spreče neželjene upalne procese koji su povezani sa nastankom dijabetesa tipa 2. Neke studije pokazuju da kinoa može poboljšati metabolizam, smanjiti nivo glukoze, insulina i triglicerida u krvi.
Kinoa je dobra namirnica i za kontrolisanje krvnog pritiska. Kalijum pozitivno deluje na krvni pritisak, a kinoa sadrži velike količine kalijuma, koji reguliše zdrav bilans natrijuma u organizmu i utiče na smanjenje povišenog krvnog pritiska.
Odlična je i kao dijeta za mršavljenje. Vlakna i proteini koje kinoa sadrži zadržavaju osećaj sitosti i sprečavaju nalete gladi, dok vlakna istovremeno pomažu da probava ostane na zavidnom nivou.
Neželjena dejstva
I pored svih dragocenosti kione ipak treba biti posebno oprezan kada je u pitanju priprema ove namirnice. U nekim slučajevima može doći do iritacije stomaka. Pre pripreme kinoe, važno je da se zrna isperu, jer sadrže saponin, gorku supstancu koja štiti žitaricu od raznih štetočina. Saponin nije štetan za zdravlje, ali je gorkast može da pokvari ukus jela i iritira stomak.
