Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Ketoza je osnova brojnih dijeta, ali i stanje koje može da ugrozi život

Priredio/la: D. T.
13:00 - 26. 01. 2022.

Ketoza se oslanja na masnoće koje telo sagoreva većom brzinom, usled čega dolazi do gubitka viška kilograma

ketoza Keto dijeta se zasniva na oko 75 odsto dnevnih kalorija iz masnoća, 20 odsto iz proteina i 5 odsto iz ugljenih hidrata Foto: Shutterstock

Ketoza je prirodno metaboličko stanje koje se javlja kada telo nema dovoljno ugljenih hidrata (ili glukoze), pa umesto glukoze počinje da sagoreva masnoće. Ovaj proces je osnova mnogih dijeta sa malo ugljenih hidrata, uključujući ketogenu i Atkinsovu dijetu, ali i način da se obuzda apetit i izgube suvišni kilogrami. Ketoza, ipak, nije bez rizika, jer se iz ishrane izbacuju čitave grupe namirnica i nekada može ugroziti i život čoveka.

Ketoza se oslanja na masnoće

Ugljeni hidrati, masnoće i proteini iz hrane su izvor energije. Posle obroka, telo će prvo razgraditi ugljene hidrate, a zatim masnoće i proteine. Ketoza je posledica  nedovoljnog unosa ugljenih hidrata. Tokom procesa razlaganja masnoća, telo proizvodi kiselinu, ketone ili ketonska tela, koja postaju glavni izvor energije. Ketoza se oslanja na masnoće koje telo sagoreva većom brzinom i tako dolazi do gubitka viška kilograma.

Kako se postiže stanje ketoze?

Da bi telo došlo u stanje ketoze, neophodno je smanjiti unos ugljenih hidrata, na najmanju moguću meru, ne više od 20 do 50 grama dnevno. Jedna kruška srednje veličine, na primer, sadrži 26 grama ugljenih hidrata. Izbegava se i povrće bez skroba, kao i proteini, koji bi trebalo da iznose do 20 odsto dnevnih potreba.

Dodatni proteini se pretvaraju u ugljene hidrate, kroz proces koji se zove glukoneogeneza, a ovaj proces izbacuje telo iz stanja ketoze. Povremeni post je još jedan način da organizam uđe u ketozu. Tokom osam sati se koristi hrana i piće, pa se toko 16 sati ne konzumiraju nikakve namirnice, osim vode ili nezaslađenih biljnih čajeva.

Šta ukazuje na to da je telo u ketozi?

Provera nivoa ketona je način na koji se otkriva da li je organizam u stanju ketoze, koja nastaje, posle tri ili četiri dana. Normalan nivo ketona u krvi je ispod 0,6 milimola po litru (mmol/L), bilo koji viši nivo od ovog može ukazivati na stanje ketoze.

Postoje i neki znaci koji nam poručuju da li je telo u stanju ketoze, kao što su gubitak kilograma i nedostatak apetita, porast nivoa energije. Znak ketoze je i halitoza ili neprijatan zadah iz usta, moguće je da dođe i do zatvora ili dijareje. Stručnjaci kažu da bi svi ovi simptomi trebalo da nestanu u roku od dve nedelje.

Odnos između ketoze i ketogene dijete

Praktikovanje keto dijete, sa malo ugljenih hidrata i puno masnoća, fokusira se na zamenu ugljenih hidrata zdravim masnoćama i aktivira telo na ketozu s ciljem gubitka telesne težine. Ova dijeta nije usmerena samo na smanjen unos ugljenih hidrata, cilj je da koristi više celovitih namirnica, a manje prerađene hrane.

Keto dijeta se zasniva na oko 75 odsto dnevnih kalorija iz masnoća, 20 odsto iz proteina i 5 odsto iz ugljenih hidrata. Dozvoljena je upotreba mesa, kao što je govedina, jagnjetina, svinjetina, živina, riba i morski plodovi, jaja, sir. Koriste se i ulja kao što je maslinovo. Dozvoljeno je i neskrobno povrće, kao što su celer, špargle, lisnato povrće, krastavac i tikvice, orah i semenke.

Šta se izbegava?

Izbegavaju se žitarice, kao što su pirinač, kinoa. Ne koriste se ni beli krompir, testenina, hleb, prerađena hrana. Izbacuju se i veštački zaslađivači, mleko, voće sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, kao što su banane, ananas, mandarine, grožđe i rafinisana ulja.

Tokom keto dijete može se izgubiti više kilograma, nego pri primeni neke druge dijete za mršavljenje, kažu zagovornici ovog načina ishrane. Studija u kojoj je učestvovalo 17 gojaznih muškaraca, otkrila je da je ketogena dijeta sa visokim sadržajem proteina i malo ugljenih hidrata, u trajanju od četiri nedelje, smanjuje osećaj gladi.

Ketoza i Alchajmerova bolest

I neka druga istraživanja ističu prednosti ove dijete. Preliminarne studije povezuju keto dijetu i Alchajmerovu bolest, i tvrde da ovaj način ishrane umanjuje simptome Alchajmerove bolesti. Prethodna istraživanja sugerišu da može da pomogne i kod Parkinsonove bolesti, u kontroli napada kod dece koja boluju od epilepsije. Prema rezultatima jedne male pilot studije, ovaj način ishrane može da ublaži simptome policističnih jajnika.

Rizici keto dijete

Neka istraživanja otkrivaju zdravstvene rizike keto dijete i tvrde da ishrana sa malo ugljenih hidrata i visokim sadržajem proteina, može biti nezdrava zbog rizika od povećanja nivoa lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Jedna studija, čak naglašava da ishrana sa malo ugljenih hidrata, može usloviti insulinsku rezistenciju i povećati rizik od dijabetesa tipa 2.

Nije bilo dugoročnih studija o ketogenoj ishrani, niti istraživanja o posledicama stalnog stanja ketoze. Smatra se ipak, da dijete koje se zasnivaju na sagorevanju masti, mogu dovesti do nedostataka vitamina i minerala, jer se iz ishrane isključuju čitave grupe namirnica, kažu stručnjaci.

Ko ne bi trebalo da praktikuje ovu dijetu?

Pojedini naučnici upozoravaju da dugotrajna primena keto dijete može dovesti do osteopenije, bolesti koju karakteriše gubitak koštane mase. Kada je telo u ketozi, niži je pH nivo krvi. Kako bi se telo odbranilo od ovoga stanja, počinje da crpe kalcijum iz kostiju. Veća kiselost povećava nivo mokraćne kiseline, i mogućnost za nastanak kamena u bubregu. Savet je zato da osobe sa oštećenjima bubrega ne praktikuju ovaj vid ishrane.

Trudnice i žene koje doje, osobe koje koriste određene lekove za dijabetes i insulin, ili imaju nizak indeks telesne mase, ne bi trebalo da praktikuju keto način ishrane. Keto dijeta se ne preporučuje ni deci, osobama sa kamenom u žuči, pacijentima kod kojih je uklonjena žučna kesa, tvrde stručnjaci.

Svako različito reaguje na ketozu

Dugoročni efekti ketoze nisu detaljno istraženi, ipak za većinu ljudi ova dijeta je bezbedna, barem kao kratkoročno rešenje za gubitak telesne težine. Lekari ipak, navode da je ketoza stanje koje može dovesti do visokog nivoa ketona u krvotoku, potencijalno opasnog stanja.

Svačiji organizam različito reaguje na ketozu. Nečije telo proizvodi insulin tokom ketoze kako bi usporio proizvodnju ketona i izbeglo nivo toksičnosti, ipak ima osoba čiji organizam nije u stanju da ovako reaguje na ketozu.

Šta treba znati o ketozi i dijabetesu tip 1 i tip 2

Ketoza može biti od koristi kod osoba sa dijabetesom tipa 2, kažu neki stručnjaci. Ograničavanje unosa ugljenih hidrata ključno je kod dijabetesa tipa 2, jer previše ugljenih hidrata može povećati nivo glukoze u krvi, oštetiti krvne sudove i dovesti do problema sa vidom, bubrezima, kažu ovi stručnjaci.

Ketoza se postiže ograničavanjem unosa ugljenih hidrata, a ova dijeta može na prirodan način smanjiti nivo glukoze u krvi. Gojaznim osobama ograničavanje unosa ugljenih hidrata, može pomoći da se izgube višak kilograma i lakše kontrolišu simptome dijabetesa.

Da li je ketogena dijeta dobra za osobe sa dijabetesom tipa 2?

Ketoza je moguć način ishrane za mnoge osobe sa dijabetesom tipa 2, jer njihovo telo luči insulin, koji pomaže održanju bezbednog nivoa ketona u krvi. Ipak, ako planirate ovaj način ishrane, posavetujte se sa lekarom. Keto dijeta može uticati na funkcionisanje nekih lekova za kontrolu dijabetesa, ili biti neodgovarajuća kod osoba sa dijabetesom, koje imaju oštećenje bubrega.

Ketoza kod osoba sa dijabetesom tipa 1 može izazvati opasno visok nivo ketona u krvi i izazvati dijabetičku ketoacidozu. Savet je da osobe sa dijabetesom tipa 1 ne primenjuju ovaj način ishrane, koko bi izbegli ovo veoma opasno i životno ugrožavajuće stanje. Ketoza je metabolički odgovor tela, a ketoacidoza je ozbiljna komplikacija dijabetesa, opasna po život.

Dijabetična ketoacidoza

Dijabetična ketoacidoza je posledica previsokih nivoa ketona, zbog nedostatka insulina. Ovo stanje se može desiti svima sa dijabetesom, ali češće je kod osoba sa dijabetesom tipa 1, jer njihova tela ne proizvode insulin. Ukoliko se ne leči, ovo stanje može dovesti do dijabetičke kome ili smrti.

Simptomi i znaci dijabetičke ketoacidoze su visok nivo glukoze i ketona u krvi, dehidracija, učestalo mokrenje, mučnina, otežano disanje, suva kožu. Pacijenti sa lošom kontrolom dijabetesa tipa 1 ili tipa 2, trebalo bi da redovno testiraju nivo glukoze u krvi, pre i posle obroka, i provere nivo ketona kad je šećer u krvi veći od 240 miligrama po decilitru (mg/dL).

Nivo ketona između 1,6 i 3,0 mmol/L je visok i povećava rizik od dijabetičke ketoacidoze. Nivo ketona se može smanjiti upotrebom tečnosti i primenom insulina. Ukoliko nema poboljšanja savet je da se zatraži pomoć. Nivo ketona viši od 3,0 mmol/L je indikacija za hitnu medicinsku pomoć.

Kako se može sprečiti ketoza?

Ketoza se može sprečiti  uravnoteženom ishranom, koja uključuje ugljene hidrate, masnoće i proteine, bez preskakanja obroka. Bitno je da unos ugljenih hidrata iznosi 45 do 65 odsto ukupnih dnevnih kalorija, masti od 20 do 35 odsto ukupnih dnevnih kalorija i proteina od 10 do 35 odsto ukupnih dnevnih kalorija.

Postizanje stanja ketoze, može sa druge strane, ubrzati gubitak telesne težine i rezultirati drugim zdravstvenim prednostima, poput viška energije i nižeg krvnog pritiska. Ketoza se, ipak, ne preporučuje svima i nije dobar dugoročni pristup ishrani, zbog restrikcije nekih vitamina i minerala koji su bitni za dobro funkcionisanje tela.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend