Čaša ledenog napitka nije po pravilu spas od visokih letnjih temperatura. Gazirani sok sa velikim količinama šećera nikako se ne preporučuje, a ni čaša ledene vode, jer dovodi do kontraefekta i umesto da nas rashladi povećava telesnu temperaturu i pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma.
Ne preskačite obroke
Voće, supe, voće i povrće, poput krastavca koji sadrži 95 odsto vode, najbolje mogu rashladiti telo tokom tropskih temperatura. Preterano slana i masna jela treba izbegavati. Pohovano meso zahteva veliku količinu energije za varenje, što sve zajedno dodatno povećava telesnu temperaturu, naglašavaju stručnjaci.
– Ravnomerna, dobro izbalansirana ishrana sa redovnim obrocima, važna je tokom cele godine. Letnja ishrana trebalo bi da se temelji na namirnicama manje energetske gustine i dovoljnim količinama vode, najbolje je da se konzumira umereno rashlađena voda ili sobne temperature. Ukoliko nešto pripremimo u većoj količini, kako bi se izbegle moguće stomačne tegobe, koje su česte u letnjem periodu, neka jelo koje je prethodno zamrznuto ili dobro ohlađeno, obavezno malo prokuva “baci jedan ključ”- kaže za portal eKlinika nutricionista – dijetetičar Vesna Zečević.
Šta je najveća greška?
Potrebno je da čovek živi u skladu s prirodom i da koristi sezonske namirnice, naglašava Vesna Zečević. Najviše vitamina i minerala, koji jačaju imunitet i štite nas od bolesti tokom zimskih meseci ima u voću i povrću, a ove namirnice su i prirodni regulatori naše telesne temperature u letnjem periodu. Vreli letnji meseci doba su godine kada su ljudi na odmorima, opuste se, počnu da više praktikuju noćni život, kaže naša sagovornica.
– Najveća greška koju pravimo tokom leta su kasni večernji obroci. Neke osobe preskaču tokom dana obroke ili unose minimalne količine hrane, pa iskoriste večeru kao glavni obrok. Kombinuju se najrazličitije vrste namirnica, meso, testenine, slatkiši sve što može da dovede do poteškoća sa varenjem. Poslednji obrok u toku dana trebalo bi da bude lagan i barem dva do tri sata pre odlaska na spavanje – ističe Vesna Zečević.
Čaša ledenog napitka i efekat hlađenja
Stručnjaci navode da će čaša ledenog napitka, u prvih 15 do 20 minuta od unošenja može dovesti do efekta hlađenja. Profesor Džerard Mulen, sa klinike Džon Hopkins objašnjava da telo fiziološki reaguje na hlađenje, tako što preusmerava cirkulaciju u hladniji deo tela i na taj način vraća i temperaturu na normalu, ili je čak i podiže, po efektu klackalice, pa umesto da se rashladimo biva nam toplije.
Dinja, lubenica , paprika, mladi kupus, limun, pomorandže, paradajz, primeri su namirnica koje imaju visoku nutritivnu vrednost a mogu da nas dobro rashlade, navodi Vesna Zečević. Čaša ledenog napitka neće nas nikada tako dobro rashladiti i kao prohlađen čaj ili neko ceđeno voće.
– Gazirani sokovi i pića često se skladište u plastičnim ambalažama i čuvaju izloženi sunčevoj svetlosti, zbog čega je u njima moguće i prisustvo štetnih materija. Umesto gaziranih sokova ili nezdravih energetskih pića, punih aditiva i šećera savet je da se koristi voće, čaj, ceđeni sokovi, limunada, ne ledeno piće, već obična voda u koju se može dodatni začinsko bilje, poput, nane, mirođije. Sve ove namirnice su i snažni antioksidansi. Energetska pića treba izbegavati, sportisti ako ih upotrebljavaju moraju da to čine pod nadzorom stručnjaka, dok deca i omladina nemaju od njih nikakve koristi – naglašava Vesna Zečević.
Sladoled ili voda?
Sagovornica portala eKlinika kaže da, ukoliko kupujemo već pripremljenu hranu, vodimo računa o načinu pripreme, savetuje nas i da obavezno čitamo etikete na namirnicama. Hroničnim bolesnicima se savetuje, kako dodaje umerena ishrana, uz dovoljne količine vitamina i minerala.
Umesto čaše ledenog napitka mnoge sobe izabraće sladoled kao način da se rashlade na plus 35 stepeni Celzijusa. Kada je u pitanju omiljena letnja poslastica mnogih osoba – sladoled, Vesna Zečević navodi da se zadovoljimo najviše jednim sladoledom dnevno.
– Sladoled je hranjiv, ali ima dosta aditiva i aroma, bolji izbor je nekada sezonsko voće. Pri visokim temperaturama moramo da vodimo računa da naš organizam ne dehidrira, na primer, osoba koja ima 50 kilograma trebalo bi da popije oko 2 litra vode dnevno – kaže nutricionista – dijetetičar Vesna Zečević.
Smatra se i da ljuta hrana povećava znojenje tela, pa se telo hladi. Tradicionalna kineska medicina savetuje i hladnu gorku kafu kao pomoć kod reakcija na toplotu koje su praćene vrtoglavicom, mučninom, malaksalošću.
