Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Otkriveno šta nas tera da jedemo masti i šećer

Priredio/la: I. V.
12:00 - 30. 10. 2022.

 Od 1975. godine do danas u svetu se utrostručio broj gojaznih ljudi, a stručnjaci navode da gojaznost uopšte nije lako lečiti ograničenjem kalorija i vežbanjem

masti i šećer Nije teško smatrati da amigdala igra ulogu u emocionalnoj vezi sa jelom Foto: Shutterstock

Naučnici su istraživali neuronsku aktivnost i otkrili moždane ćelije koje nas teraju da jedemo masti i šećer, odnosno masnu i slatku hranu. Posmatrali su kakav efekat na potrošnju energije ima specifična grupa neurona u emocionalnom centru mozga – amigdali, a njihovi nalazi mogli bi da pruže osnovu za nove tretmane protiv gojaznosti. Studija je objavljena u Nature Neuroscience.

Od 1975. do danas utrostručio se broj gojaznih u svetu

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gojaznost se skoro utrostručila od 1975. godine. U 2016. godini, 13 odsto odraslih širom sveta klasifikovano je kao gojazno. Neke zemlje imaju veću stopu gojaznosti, poput SAD, gde je 41,9 procenata 2020. bilo uvršeteno u kategoriju gojaznih. Dok gojaznost ima više mogućih okidača, veruje se da je uzrokovana lošim izborom hrane i neprilagođenim ponašanjem u ishrani, kao što je hedonična ishrana – stanje kada čovek jede iako nije gladan, kao i nedostatak fizičke aktivnosti.

Gojaznost, međutim, nije lako lečiti ograničenjem kalorija i vežbanjem. Kada se leči na ovaj način, metabolizam tela često uravnotežuje i vraća prethodnu telesnu težinu. Farmaceutske intervencije mogu na kraju da se pokažu korisnim za lečenje gojaznosti, iako mnoge, koje su trenutno dostupne, izazivaju značajne neželjene efekte zbog načina na koji deluju.

Kako masti i šećer utiču na mozak

Istraživanje, koje nastoji da identifikuje mreže mozga koje oblikuju izbor ishrane i samokontrolu, kritično je za razumevanje mehanizama za razvoj novih pristupa lečenju gojaznosti. Nedavno su istraživači otkrili da grupa neurona u amigdali – delu mozga koji je uključen u doživljavanje emocija i odlučivanje, takođe može da izazove hedoničnu ishranu.

– Identifikacija neuronskih supstrata, koji posreduju u prejedanju mogla bi da obezbedi nove molekularne mete za osmišljavanje novih tretmana protiv gojaznosti. Specifični biohemijski ciljevi ili psihoterapijske usluge mogu da daju prave rezultate za ljude kojima je potrebna – navode doktri Alessandro Furlan i Jordan Taylor.

Za ovu studiju, istraživači su sproveli nekoliko eksperimenata na miševima kako bi posmatrali njihovo neuronsko ponašanje. Od prvog eksperimenata, posmatrali su njihovu neuronsku aktivnost kao odgovor na redovno jelo ili ishranu sa visokim sadržajem masti (HFD) nakon ograničenja u hrani. Kada su jeli masnu hranu kod miševa je primećen viši nivo aktivnosti među određenim neuronima (IPAC) u delu amigdale. Nalazi ukazuju da se ti određeni neuroni mogu aktivirati nakon konzumiranja ukusne hrane, a ne nužno zbog energetskog deficita. Isti ti neuroni takođe mogu da se aktiviraju u prisustvu masne i slatke hrane i mirisa u odsustvu gladi.

Istraživači su zatim sproveli eksperiment da vide da li bi aktiviranje ovih neurona dovelo do prekomernog konzumiranja hrane. Otkrili su da aktiviranje ovih neurona povećava unos i hrane i tečnosti. Efekat je, međutim, bio veći za masnoće sa aromom kokosa i maslinovog ulja i belu čokoladu nego za mlečnu i crnu čokoladu. U međuvremenu, isključenje neurona dovelo je do  smanjenog unosa hrane.

Zašto je ishrana važna?

Na kraju, istraživači su istražili da li zaustavljanje, sprečavanje aktivnosti IPAC neurona može da spreči gojaznost. Kako bi to učinili, onemogućili su aktivnost kod nekih miševa, a kod drugih ne, a zatim su ih hranili hranom koja izaziva gojaznost tokom nekoliko nedelja. Posle 6 nedelja takvog načina ishrane kontrolni miševi postali su gojazni, dok su drugi ostali mršavi.

Dalje su otkrili da oni kod kojih je bila sprečena aktivnost IPAC neurona imaju veću stopu oksidacije lipida – brzinu kojom se sagorevaju masti, kao i veći utrošak energije. Ovi miševi takođe su imali i niže nivoe šećera u krvi od kontrolnih primeraka. Na osnovu toga istraživači su zaključili da inaktivacija specifičnih IPAC neurona štiti od gojaznosti i povezanih zdravstvenih stanja, podstičući ujedno metaboličke promene koje doprinose potrošnji energije.

Mozak, emocije, prejedanje, masti i šećer u velikim dozama – koja je veza?

Druga studija nedavno je otkrila da kod gojaznih ljudi stres može da poveća aktivnost u orbitofrontalnom korteksu – oblasti mozga koja je povezana sa nagrađivanjem. Takođe je otkriveno da, kod mršavih ljudi, stres može da smanji aktivnost u dorsolateralnom prefrontalnom korteksu – oblasti mozga koja je povezana sa kognitivnom kontrolom. S obzirom na to da istraživanje ukazuje da veća količina stresa uveća i amgidalu, postavlja se pitanje da li prejedanje može da bude povezano sa drugim funkcijama u amigdali.

– Definitivno je to moguće. Neuroni posmatrani u ovoj studiji primaju ulaze iz centralne amigdale, a ova oblast je uključena u regulisanje straha i anksioznosti. Amigdala je složen deo anatomije mozga, koji je u interakciji sa drugim strukturama limbičkog sistema kako bi regulisao emocionalno učenje i ponašanje. Nije teško smatrati da amigdala igra ulogu u emocionalnoj vezi sa jelom – objasnio je dr Furlan, jedan od autora studije.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend