Krompir treba da bude obavezan deo zdrave ishrane jer je bogat ključnim hranljivim materijama i ima brojne zdravstvene koristi, poručuju naučnici. Kada pomislimo na zdravo povrće, naučeni smo da krompir tu ne spada, ali bi trebalo. Krompir je stekao „lošu“ reputaciju jer navodno uzrokuje gojenje i povećan rizik od dijabetesa tipa 2. Zbog toga se često nalazi na listi namirnica koje treba izbegavati, posebno za osobe sa insulinskom rezistencijom. Međutim, nova studija Pennington Biomedical Research Center, objavljena u Journal of Medicinal Food navodi da krompir zapravo nije povećao rizik od navedenih problema.
Suprotno uobičajenom verovanju, krompir ne utiče negativno na nivo šećera u krvi
Dr Candida Rebello, docent u Pennington Biomedical Research Center ispitivala je kako ishrana, uključujući krompir utiče na ključne zdravstvene mere. Dr Rebelo, koja je takođe registrovani dijetetičar, istakla je da je istraživanje pokazalo da suprotno uobičajenom verovanju, krompir ne utiče negativno na nivo glukoze u krvi.
– U stvari, pojedinci, koji su učestvovali u našoj studiji, izgubili su na težini. Ljudi imaju tendenciju da jedu istu količinu hrane bez obzira na sadržaj kalorija kako bi se osećali siti. Konzumirajući veću količinu niskokalorične hrane, lako može da se smanji broj kalorija koje se unose. Ključni aspekt naše studije je da nismo smanjili veličinu porcija obroka, već smo uključivanjem krompira smanjili njihov kalorijski sadržaj. Obrok svakog učesnika bio je prilagođen njihovim personalizovanim kalorijskim potrebama, ali, deo mesa zamenili smo krompirom. Tako su učesnici studije bili siti, brže su završavali obrok, a često su ostavljali nepojedenu porciju – objasnila je dr Rebello.
Pasulj, grašak i krompir mogu da zamene oko 40 odsto mesa u obrocima
U studiji je učestvovalo 36 učesnika od 18 i 60 godina, koji su imali višak kilograma, bili gojazni ili imali roblem sa insulinskom rezistencijom. Insulinska rezistencija odnosi se na zdravstveno stanje u kojem ćelije tela ne reaguju dobro na insulin i glukoza ne stiže do njih kako bi stvorila energiju. Insulinska rezistencija je povezana sa gojaznošću, visokim krvnim pritiskom, visokim holesterolom i dijabetesom tipa 2.
Učesnici studije imali su precizno kontrolisanu ishranu, ali široko dostupnom uobičajenom hranom, kao što su pasulj, grašak i meso ili riba ili beli krompir sa mesom ili ribom. Ishrana je bila bogata voćem i povrćem, a pasulj, grašak i krompir zamenili su oko 40 odsto mesa u obrocima. Prethodne studije pokazale su da pasulj i grašak poboljšavaju nivo glukoze u krvi kod osoba sa novodijagnostikovanim dijabetesom tipa 2.
Važno je da sadrži što više dijetetskih vlakana
Kako bi se povećala komponenta dijetetskih vlakana u krompiru kuvani su sa korom, neoljušteni a zatim stavljani u frižider da odstoje između 12 i 24 sata. Krompir je uvršten u glavna jela za ručak i večeru, kao što su pastirska pita, musaka, ćufte sa pireom, a serviran je i kao prilog u vidu pire krompira, kao pečeni krompir u rerni, krompir salata i krompir sa kajmakom uz predjela za ručak i večeru.
– Krompir smo pripremili na način koji bi maksimizirao sadržaj vlakana. Kada smo uporedili ishranu zasnovanu na krompiru sa ishranom na bazi pasulja i graška otkrili smo da su jednaki u pogledu koristi za zdravlje. Ljudi se obično ne pridržavaju ishrane koju ne vole ili nije dovoljno raznolika. Planovi obroka su pružali raznovrsna jela, a mi smo pokazali da plan zdrave ishrane može da ima različite opcije za pojedince koji se trude da jedu zdravo. Pored toga, krompir je prilično jeftino povrće i lako dostupan mnogima – naglasila je dr Rebello.
