Najbolje kombinacije hrane su proteini kao što su meso, riba, jaja i salate, celuloza i povrće bez velike energetske vrednosti poput boranije, kupusa i blitve. Foto: Lična arhiva Ankica Simić/ Shutterstock
Meso i krompir u jednom obroku mnogim osobama su omiljena kombinacija koju dijetetičari nikako ne savetuju. Ova kombinacija hrane se dugo vari, povećava kalorijsku vrednost obroka i najbolji je način da se brzo ugojimo. Najveće greške koje pravimo su kombinacija skroba (krompir, hleb, žitarice, pirinač, testenina) i proteina (jaja, meso, sir), navode stručnjaci za ishranu
Praznici su vreme okupljanja i svečanih ručkova na kojima se mnoge osobe opuste i unesu veću količinu hrane u organizam. U ponudi su često i neke kombinacije hrane posle kojih možemo da osećamo neprijatnu težinu ili nadimanje u stomaku, gorušicu. Bogata trpeza nekada se ne može zamisliti bez kombinacije mesa, krompira, mlečnih proizvoda, šećera, alkohola.
– Meso i krompir su kombinacija koja ne usporava metabolizam, ali duže se vari. Doprinosi i gojenju zato što se ugljeni hidrati (krompir) i proteini (meso) najčešće spremaju u mastima, pa to sve zajedno veoma povećava energetsku vrednost takvog obroka. Samo 1 gram ugljenih hidrata i proteina daje oko 4 kalorije, a 1 gram masti 9 kalorija. Klasičan obrok u kombinaciji meso i krompir može bez problema sadržati i više od 1.500 kalorija, dok su dnevne energetske potrebe u proseku 2.000 do 4.000 kalorija. Preporučen dnevni unos kalorija za žene je 2.000 do 2.700 i 2.700 do 3.500 za muškarce, ukoliko se ne bave težim fizičkim radom ili intenzivno ne treniraju – kaže za portal eKlinika specijalista javnog zdravlja, nutricionista – dijetetičar Ankica Simić.
Najveća greška koju pravimo jeste kombinacija skroba, odnosno složenih ugljenih hidrata i proteina. Proteini i ugljeni hidrati imaju drugačiji (različit) put varenja i potrebni su im različiti enzimi. I jedni i drugi se vare dugo vremena u različitim delovima digestivnog sistema, objašnjava Simić.
– Ukoliko ih unosimo u istom obroku i posebno ako se prejedemo, dolazi do nadimanja, hrana se duže vari, a sve to dovodi do osećaja punoće, težine u stomaku. Može doći do nepotpune razgradnje proteina i skroba. Ukoliko ti nesvareni delovi hrane dospeju u debelo crevo izazivaju peptičko vrenje, gasove i dijareju – dodaje Ankica Simić.
Meso i krompir nisu jedina kombinacija koja može dovesti do problema. Gorušicu, pojavu kiseline, osećaj pečenja i žarenja u stomaku najčešće izazivaju i jaki začini, veoma ljuta hrana. Kiselo u kombinaciji sa alkoholom pojačava lučenje kiseline, a posebno ako se meša više vrsta pića, na primer vino i rakija, kaže Simić. Problem se pojačava kada prevelike količine hrane konzumiraju osobe koje imaju osetljiv želudac, pate od gastritisa ili čira.
– Najbolje kombinacije hrane su proteini kao što su meso, riba, jaja i salate, celuloza i povrće bez velike energetske vrednosti poput boranije, kupusa i blitve. Dopuštaju se i skrobne namirnice, testenine, sa salatama ili hranom koja nema veliki glikemijski indeks, a sadrži mnogo celuloze – ističe nutricionista Ankica Simić.
Pojedine kombinacije hrane posebno se ne preporučuju hroničnim bolesnicina. Ankica Simić kaže da beli hleb i sve skrobne namirnice, ali i povrće sa velikim glikemijskim indeksom mogu dovesti do većeg variranja nivoa glukoze.
– Osobe koje nemaju problema sa održavanjem nivoa glukoze mogu slobodnije konzumirati ove namirnice. Pacijentima na oralnim antidijabeticima nikako se ne preporučuje ovakva ishrana, odnosno kombinacija prostih i složenih ugljenih hidrata u jednom obroku. Sama konzumacija masti (puter, margarin) može da uspori apsorpciju ugljenih hidrata, ali ne rešava taj problem. Velika većina ljudi koji pate od dijabeta imaju i povećanu telesnu masu, pa se dodatno unošenje masti, ugljenih hidrata ne preporučuje. Osobe na insulinu moraju paziti kod unosa namirnica koje podižu vrednosti glikemije – precizira Anđelka Simić.
Pored spoja meso i krompir, mnogima je omiljena kombinacija i meso i mlečni proizvodi. Dijetetičari kažu da kombinacija meso i mlečni proizvodi nisu dobar spoj zato što sadrže velike količine proteina i kalcijuma.
– Sama ta kombinacija nije dobra za resorpciju kalcijuma. Savetuje se zato da se mlečni proizvodi uzimaju kao kiselo-mlečni, jer se lakše apsorbuje kalcijum uz limunov sok, na primer uz salatu od krastavaca sa limunovim sokom i kiselim mlekom. Ukoliko se mlečni proizvodi, kao sir još iskombinuju sa mesom i proizvodima od mesa koji sadrže osim proteina i gvožđe, sprečiće se i resorpcija gvožđa koje će sa kalcijumom graditi nerastvorne soli. Unošenje veće količine kompletnih proteina kao što su meso, mlečni proizvodi, riba, jaja u kojima su prisutne sve esencijalne amino kiseline nema smisla sa nutritivne tačke gledišta – navodi Ankica Simić.
Naša sagovornica ističe i da biljne proteine (pasulj, sočivo) treba kombinovati, na primer, sa jajima ili sirom radi dopune esencijalnim masnih kiselina ili kombinovati više različitih izvora biljnih proteina. Pasulj se iz tog razloga sme kombinovati sa mesom.
Neprijatnu gorušicu možemo izbeći uzimanjem manjih i češćih obroka. Hrana iz prenapunjenog želuca, zajedno sa kiselim sadržajem usled otpočinjanja procesa varenja, može se refleksno vraćati u jednjak.
– Savet je da osobe koje pate od gorušice spavaju na uzdignutom jastuku i da se ne savijaju. U akutnim slučajevima pomažu suplementi sode bikarbone, određeni dijetetski preparati koji regulišu varenje, biljni suplementi protiv nadimanja i gorušice. Potrebno je izbegavati prejake začine i kombinovanje prevelikog broja namirnica u jednom obroku, kao što je klasičan meni sastavljen od suhomesnatih proizvoda i sireva, alkohola, pečenja, krompira, ljute papričice, torte i kafe – naglašava naša sagovornica.
Ankica Simić dodaje da će kafa dodatno izazvati lučenje želudačnog soka i veće probleme. Preporuka jeste da se hrana konzumira sa pauzama od bar dva sata, na primer predjelo, pauza, glavno jelo, pauza, pa zatim slatkiši.