Nagli porast ili pad šećera u krvi, može biti razlog za pojavu umora, drhtavice, konfuzije. Nagli rast šećera u krvi može biti posledica nekontrolisanog unosa slatkiša, preskakanje obroka može da dovede do pada šećera. Ove česte promene i nekontrolisani pad ili porast vrednosti šećera označavaju se kao disglikemija. Disglikemija je širok pojam koji se odnosi na nestabilnost vrednosti šećera u krvi. Može uključivati hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi) ili hiperglikemiju (visok šećer u krvi). Dva ekstrema disglikemije su dijabetes i hipoglikemija.
Zašto šećer u krvi raste i pada?
Kada konzumiramo hranu, ugljeni hidrati se razlažu na molekule šećera, uključujući i glukozu. Glukoza je pokretač našeg tela, ona nam daje neophodnu energiju i mora da prodre u sve ćelije. Hormon insulin otključava ćelije i omogućava glukozi da uđe u ćelije. U slučaju poremećaja insulin ne funkcioniše dobro i glukoza ostaje u krvi i tako dolazi do povišenih vrednosti šećera i stanja koje se zove hiperglikemija.
Nivo šećera u krvi može biti i prenizak. Ovo je stanje poznato je kao hipoglikemija. Pad vrednosti šećera u krvi može biti kod zdravih osoba posledica gladovanja, kod osoba koje se leče od dijabetesa nastaje zbog loše terapije i većih doza lekova.
Simptomi i lečenje hiperglikemije
Povišene vrednosti šećera u krvi ili hiperglikemija ne izazivaju uvek simptome. Simptomi se javljaju uglavnom ukoliko su visoke vrednosti šećera u krvi prisutne u dužem vremenskom periodu. Neki od najočitijih simptoma hiperglikemije su učestalo mokrenje, žeđ, zamagljen vid, glavobolja, umor. Ozbiljniji simptomi su bolovi u stomaku, slabost, konfuzija, mučnina, povraćanje, nedostatak daha. Povišene vrednosti nivoa šećera u krivi mogu se sprečiti, lekovima i adekvatnom ishranom, uz lekarski nadzor.
Simptomi i lečenje hipoglikemije
Niske vrednosti šećera u krvi praćene su ubrzanim ili nepravilnim otkucajima srca, bledilom, drhtanjem, preznojavanjem. Mogući su i razdražljivost i anksioznost, kao i problemi sa vidom i gubitak svesti. Hipoglikemija zahteva hitnu intervenciju. Potrebno je konzumirati visokokalorično piće, uzeti parče čokolade, ili neki slatkiš. Ukoliko se stanje ni posle ove intervencije ne popravi važno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Rezultati loše kontrole šećera u krvi
Slaba kontrola nivoa šećera u krvi može da ima ozbiljne posledice. Ukoliko se visoke vrednosti šećera mogući su problemi sa cirkulacijom. Dijabetes remeti pravilan rad krvnih sudova, a u najtežim slučajevima stanje se može završiti moždanim ili srčanim udarom. Usled slabog snabdevanja tela krvlju mogući su i problemi sa vidom, bubrezima i oštećenja nerava. Hiperglikemija je faktor rizika koji dovodi do ovih zdravstvenih problema, čak i kada je nivo šećera u krvi nije u toj meri visok da bi sem mogao smatrati dijabetesom.
Usled poremećaja vrednosti šećera u krvi česte su i promene raspoloženja, uočava se da dijabetičari imaju povišen rizik od depresije, anksioznosti i poremećaja u ishrani. Smatra se i da otprilike jedna od šest trudnica širom sveta ima neki oblik disglikemije. Problemi sa šećerom u krvi povećavaju rizik od smrti majke i deteta, pobačaja i urođenih mana.
Kako bolje kontrolisati šećer u krvi
Redovni merenjem se kontroliše nivo šećera u krvi. Lekari savetuju, slično kao i kod visokog krvnog pritiska, da vodimo evidenciju i zapisujemo vrednosti, kako bismo lakše uočili kada nam naglo pada ili raste šećer u krvi.
Faktori rizika za predijabetes i dijabetes
Predijabetes se određuje kao stanje kada je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok kako bi se označio kao dijabetes.
Lekari predijabetes definišu kao stanje kada su natašte vrednosti glikemije, više od normalnog, a niže od onoga što se nalazi u dijabetesu, a to su vrednosti između 6,1 do 7 mmol/L, posle 12 sati gladovanja.
Prekomerna telesna težina glavni je faktor rizika za dijabetes. Pušenje, neadekvatna ishrana, sedelački način života povećavaju rizik od pojave dijabetesa. U dodatnom riziku su i stariji od 45 godina, osobe koje imaju bliskog člana porodice koji se leči od dijabetesa. Osobe koje pate od sleep apneje imaju veće mogućnosti da dobiju dijabetes, kao i žene koje su imale dijabetes tokom trudnoće (gestacijski dijabetes) ili žene kod kojih je dijagnostikovan sindrom policističnih jajnika.
Prevencija dijabetesa
Postoje dve različite vrste dijabetesa, tip 1 i tip 2. Dijabetes tipa 1 često se naziva i juvenilni dijabetes, jer se obično dijagnostikuje kod dece i mlađih odraslih osoba. Međutim, može se dijagnostikovati i kod zdravih odraslih osoba. Ovo je autoimuna bolest tokom koje imuni sistem greškom napada beta-ćelije pankreasa koje luče insulin, usled čega nema insulina u cirkulaciji i javlja se hiperglikemija. Tip 1 dijabetesa je insulin-zavisan, što znači da je za ove pacijente neophodna doživotna primena injekcione supstitucione terapije (nadoknada insulina).
Dijabetes tipa 2 naziva se dijabetesom nezavisnim od insulina ili dijabetesom kod odraslih, ali se može dijagnostikovati i kod dece. Najčešće se dijagnostikuje kod onih koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost. Dijabetes tip 2 je najučestaliji tip dijabetesa, javlja se zbog abnormalnosti na nivou perifernih tkiva to jest zbog smanjenje osetljivosti tkiva na insulin.
Referentna vrednost jutarnje glikemije na prazan stomak je od 3,6 do 6,1 mmol/L. Nagli porast ili pad šećera može se sprečiti zdravim načinom života zasnovanim na dobro izbalansiranoj ishrani i umerenoj redovnoj fizičkoj aktivnosti. Istraživanja su pokazala jaku vezu između gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Stručnjaci savetuju redovne sistematske preglede, izbegavanaje stesa, brze hrane, gaziranih pića, industrijskih slatkiša i redovnu fizičku aktivnost.
