Gubitak kose kod muškaraca, odnosno gubitak kose po muškom uzorku, zvano MPHL, najčešći je oblik koji pogađa oko 30-50 odsto muškaraca do 50. godine. Gubitak kose po muškom uzorku ili MPHL je stanje koje pogađa većinu muškaraca tokom odraslog doba. Nije opasno po život, ali mu je potrebno stalno lečenje i praćenje. Nedavna anketa sprovedena u Kini otkrila je da je ovo stanje uticalo na 21,3 odsto muškaraca 2010. i na 27,5 procenata u 2021. godini.
Slatka pića i gubitak kose kod muškaraca
Istraživanja pokazuju da ishrana igra važnu ulogu u slučaju MPHL. Neke studije sugerišu da metabolizam glukoze može da utiče na gubitak kose. Dalja istraživanja o vezi između MPHL i potrošnje šećera mogla bi da daju dalja objašnjenja o izboru životnog stila muškaraca koji su u riziku od gubitka kose po muškom uzorku.
Nedavno su istraživači sa Tsinghua University u Pekingu ispitali vezu između potrošnje zaslađenih napitaka (SSB) i MPHL. Otkrili su da postoji uzajamna veza između veće potrošnje zaslađenih napitaka i većeg rizika od MPHL, a studija je objavljena u časopisu Nutrients.
Dr Ken L. Williams, doktor osteopatije, hirurg i osnivač Orange County Hair Restoration u Irvinu, i autor Hair Transplant 360 – Follicular Unit Extraction, koji nije učestvovao u studiji izjavio je:
– Tradicionalno, većina lekara ili hirurga za obnovu kose razume da hranljive materije i ishrana igraju ključnu ulogu u opštem zdravlju i dobrobiti naših pacijenata. Vežbanje, izbegavanje duvanskih proizvoda i zabranjenih droga, kao i dobra i uravnotežena ishrana ključni su za zdravlje i dugovečnost naših pacijenata – primetio je dr Vilijams.
Zaslađeni napici i gubitak kose kod muškaraca
Istraživači su regrutovali 1.028 studenata i nastavnika prosečne starosti od 27,8 godina iz 31 provincije u Kini. U okviru ankete učesnici su popunili informacije o:
- osnovnim socio-demografskim podacima
- statusu kose
- unosu hrane
- životnim navikama
- psihološkom statusu.
Potrošnja napitaka zaslađenih šećerom određena je na osnovu odgovora na upitnik o unosu pića od 15 stavki, koji je ispitivao njihovu potrošnju pića u poslednjih mesec dana. U napitke zaslađene šećerom spadaju:
- zaslađeni sokovi
- bezalkoholna pića
- energetska i sportska pića
- zaslađeno mleko
- zaslađeni čaj i kafa
Sve u svemu, 57,6 odsto učesnika prijavilo je MPHL – gubitak kose po muškom uzorku. Istraživači su zaključili da su osobe sa MPHL verovatnije:
- starije
- sadašnji ili bivši pušači
- sa nižim nivoom obrazovanja
- manje fizički aktivne
- kraće spavaju
- doživele tešku anksioznost ili PTSP
- imaju pozitivnu porodičnu istoriju MPHL
- imaju uslove koji se odnose na MPHL
- imaju farbanu, izbeljenu ili opuštenu kosu ili trajnu
Dalje su zapazili da su oni sa MPHL konzumirali više pržene hrane, šećera i meda, slatkiša i sladoleda, a manje povrća. Učesnici sa MPHL takođe su konzumirali u proseku 4,3 litra napitaka zaslađenih šećerom nedeljno u poređenju sa samo 2,5 litara koliko su unosili muškarci koji nisu gubili kosu. Dalje su otkrili da istorija bolesti utiče na vezu između unosa SSB i MPHL. Takođe su primetili vezu između učestalosti uzimanja SSB i anksioznog poremećaja, i anksioznog poremećaja i MPHL.
Kako unos šećera utiče na kosu
Na pitanje kako potrošnja zaslađenih napitaka može uticati na MPHL, dr Ai Zhao, docent na Vanke School of Public Health na Tsinghua University, jedna od autora studije, rekla je da veća potrošnja šećera povećava koncentraciju šećera u krvi, što pokreće poliolne puteve, koji pretvaraju glukozu u druge šećere. Ona je primetila da in vitro i vivo studije pokazuju da ovaj proces smanjuje količinu glukoze u spoljnim delovima folikula dlake, što može dovesti do MPHL. Dodala je da je unos šećera često praćen prekomernim unosom lipida, što je takođe povezano sa MPHL.
Dr Zhao je napomenula da su prethodne studije pokazale da je visok unos šećera povezan sa problemima mentalnog zdravlja. Jedna meta-analiza, na primer, pokazala je da oni koji piju ekvivalent od tri limenke koka-kole dnevno imaju 25 odsto veći rizik od depresije od onih koji ne konzumiraju slatke napitke.
Ograničenja studije i ključne činjenice
Dr Zhao je primetila da su njihovi nalazi ograničeni, jer su se oslanjali na podatke koje su sami prijavili, a ne na kliničke dijagnoze. Takođe je napomenula da nisu prikupili podatke o potrošnji drugih zaslađenih proizvoda i nisu mogli da razlikuju ozbiljnost MPHL. Dr George Cotsarelis, profesor dermatologije na Univerzitetu u Pensilvaniji i direktor Klinike za kosu i vlasište Univerziteta u Pensilvaniji, kaže:
– Ova studija pokazuje samo uzajaman odnos između slatkih pića i ćelavosti. Sumnjam da je ovo prava korelacija, jer je teško zamisliti kako zaslađena pića mogu uticati na ćelavost. Štaviše, među muškarcima koje su proučavali, grupa onih koji su bili ćelavi imala je veći procenat muškaraca sa porodičnom istorijom ćelavosti. To znači da bi učestalost ćelavosti bila veća u toj grupi, pa je možda samo slučajno „šećerna grupa” imala više ćelavih muškaraca. Pretpostavljam da takođe postoji šansa da geni uključeni u ćelavost dovode do toga da pijete više slatkih pića – zaključio je dr Cotsarelis.
Dr Williams je napomenuo da je studija detaljna i dobro osmišljena. Međutim, dodao je da ne preporučuje obavezno eliminisanje svih napitaka koji sadrže šećer.
