Foto: Shutterstock
Mahunarka, koju upoređuju sa statinima, može da umanji nivo holesterola za čak 7o procenata, otkriva nova studija istraživačkog tima sa University of Illinois. Pored tog svojstva, otkriveno je da regulišu hepatičnu lipogenezu, odnosno razvoj masne bolesti jetre i tako bude potencijal za lečenje ove bolesti.
Nazvan „tihi ubica“, visok holesterol predstavlja veliki problem za kardiovaskularno zdravlje, povećavajući rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Za snižavanje nivoa holesterola koriste se lekovi, poznati kao statini, koji utiču na smanjenje količine holesterola koji proizvodi ljudsko telo. Međutim, prema novom istraživanju, jedna mahunarka, tačnije – soja, takođe bi mogla da bude veoma efikasna u spuštanju vrednosti masnoća u telu.
Soja se još od prošlog veka upisala u red zdravih biljnih namirnica i tako postala popularna, sa dobrim razlogom. Bogata različitim vitamina i mineralima, soja se dovodi u vezu sa manjim rizikom od niza kardiovaskularnih problema kao što su bolesti srca i moždani udar. I ukoliko neko misli da je soja biljna hrana, koju jedu samo vegani, nova studija bi mogla da rasvetli sve dileme.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Antioxidants otkrilo je da konzumiranje sojinog brašna bogatog proteinom B-konglicininom ima potencijal da smanji nivoe „lošeg“ LDL holesterola. U stvari, istraživački tim je otkrio da ovaj proizvod od soje smanjuje visok nivo holesterola i drugih lipida za čak 70 procenata. Štaviše, soja je takođe bila u stanju da smanji rizik od metaboličkih bolesti kao što su masna bolest jetre i ateroskleroza – nakupljanje masti u krvnim sudovima. Iako se za soju već neko vreme zna da je to mahunarka koja ima svojstva koja snižavaju holesterol, ovo novo istraživanje bavilo se mehanizmom odgovornim za ove efekte.
– Kao što smo pretpostavili, efekti soje na metabolizam holesterola nisu povezani samo sa njihovom koncentracijom i sastavom proteina, već i sa peptidima koje sadrži, koji se oslobađaju tokom gastrointestinalnog varenja – objasnila je autorka studije dr Elvira de Mejia sa University of Illinois. Istraživački tim je posmatrao 19 sorti sojinog brašna, od kojih je svaka sadržala različite proporcije dva proteina – glicinina i B-konglicinina. Udeo glicinina u ovim varijantama kretao se od 22 do 60 procenata, dok se odnos B-konglicinina kretao od 22 do 52 procenta. Koristeći simulaciju procesa varenja kod ljudi, tim naučnika identifikovao je 13 bioaktivnih peptida proizvedenih tokom varenja, od kojih većina potiče iz ova dva proteina.
Štaviše, istraživači su otkrili da su inhibitorna svojstva 2 do 7 puta slabija od simvastatina – popularnog leka, koji se koristi za lečenje visokog nivoa „lošeg“ LDL holesterola i nivoa masti u krvi.
– Peptidi digestiranih sojinih zrna bili su u stanju da smanjuje akumulaciju lipida za 50 do 70 procenata, i to je veoma važno. To je bilo uporedivo sa statinom, koji ga je smanjio za 60 procenata – naglasila je dr Elvira de Mejia i dodala da neke sorte soje takođe smanjuju oksidovani „loš“ holesterol – opasan tip masnoća koji se nakuplja na zidovima arterija.
– Jedan od ključnih faktora rizika od ateroskleroze je oksidovani loš LDL holesterol, stoga smo istražili preventivne efekte digestije soje u 8 različitih koncentracija. Svaki od njih je smanjio stopu oksidacije LDL na način koji zavisi od doze, zaustavljajući stvaranje i ranih i kasnih oksidacionih proizvoda povezanih sa bolešću – pojasnila je dr de Mejia.
Veće koncentracije B-konglicinina, kako je navela, pokazale su se posebno korisnim, jer je protein pokazao veće smanjenje oksidovanog „lošeg“ holesterola i drugih masti u krvi. Osim toga, pokazalo se da sojino brašno nije efektno samo protiv visokog holesterola.
– Takođe smo jasno videli različite markere na koje su uticali ključni enzimi, koji regulišu hepatičnu lipogenezu, odnosno razvoj masne jetre, što ukazuje na potencijal za prevenciju bolesti masne jetre – istakla je autorka studije dr Elvira de Mejia.