Kao i svaki avangardni pokret, neshvaćen od strane većine, veganstvo je suočeno sa mnogim predrasudama i mitovima.
5 mitova o veganskoj ishrani Foto: Shuterrstock
Popularnost ishrane koja je bazirana isključivo na konzumiranju biljnih namirnica nastavlja nezaustavljivo da raste. Broj vegana samo u Sjedinjenim Američkim Državama porastao je za čak 600% od 2014. do 2017. godine, kako prenosi Global Data.
Do nedavno su veganska i vegeterijsanska ishrana smatrane nekonvencionalnim izborima rezervisanim samo za određene socijalne grupe. Međutim, katastrofe izazvane ljudskim delovanjem koje su se dogodile u 2020. godini dovele su do porasta svesti o posledicama eksploatacije životinja i životne sredine.
Kao i svaki avangardni pokret, neshvaćen od strane većine, veganstvo je suočeno sa mnogim predrasudama i mitovima.
Spremili smo 5 najvećih mitova o veganskoj ishrani:
Poslednjih decenija porastao je broj studija koje ukazuju na povezanost konzumacije crvenog mesa sa brojnim zdravstvenim problemima. Na primer, obrađeno i crveno meso povezano je sa nastankom raka debelog creva, gojaznošću, srčanim problemima i dijabetesom.
Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je ishranna bez mesa bolja za organizam, Ipak, kao što nije svako meso crveno meso, nisu ni sve vegetarijanske i veganske dijete zdrave. Da upotrebimo ekstremni primer – ukoliko jedete samo čips, smoki, testenine, peciva – hranite se veganski. Ali takva ishrana neće doprineti vitalnosti, energiji i zdravlju.
Ukoliko želite da isprobate sve benefite veganske ishrane, potrebno je da dobro istražite koje namirnice treba da uvrstite u svoj jelovnik da biste zadovoljili sve dnevne nutritivne potrebe.
Nažalost, ovo nije istina. Veoma lako možete da unesete veliku količinu kalorija iz ugljenih hidrata i namirnica koje sadrže šećer, i bez unosa životinjskih namirnica. Osobama kojima je cilj samo gubitak kilograma ne savetuje se odabir vegeterijsnske ishrane radi mršavljenja.
Ključ za gubitak kilograma prestavlja zdrava i raznovrsna ishrana, koja može ali i ne mora da isključuje u potpunosti životinjske proizvode. Pored dijete, najvažnija je fizička aktivnost kroz redovno vežbanje.
Ipak, mnoge dijete zasnovane na biljnim proizvodima dovode do gubitka kilograma i poboljšanja zdravlja. Na primer, u jednom članku objavljenom u „Translational Psychiatry“ se navodi: „Došli smo do jakih dokaza da su biljne dijete blagotvornije od konvencionalnih i da pozitivno utiču na telesnu težinu, energetski metabolizam i smanjenje sistemskih zapaljenja.“ Ovo istraživanje je sprovedeno nad zdravim ispitanicima, gojaznim osobama i pacijentima obolelim od dijebetesa tipa 2.
Takođe, u časopisu „BMJ Open Diabetes Research and Care“, istražen je uticaj biljnih dijeta na ljude koji su oboleli od dijebetesa. Pored svih benefita, istakli su jedan od najvažnijih za ovu grupu bolesnika – značajno redukovanje težine.
Ovo je jedna od najčešćih zabluda. Proteini mogu biti životinjskog ili biljnog porekla, i oba tipa proteina mogu zadovoljiti dnevne potrebe za belančevinama.
Vegani takođe dobijaju dovoljne količine proteina kroz pšenični skrob, tofu, sočivo, leblebije, razne vrste pasulja, orahe, pirinač… Čak i neke vrste povrća sadrže proteine, a to su spanać, špargla, brokoli, artičoke, krompir, grašak i prokelj.
Ovaj predrasuda počiva na zabludi o poreklu proteina, o kojoj smo pisali iznad. Ukratko, najvažniji nutritijent za stvaranje mišića je protein, koji lako može da se nađe i u namirnicama biljnog porekla.
Za jake i zdrave kosti nisu ključni mlečni proizvodi, ali jeste kalcijum. Zapravo, kalcijum je važan za funkcionisanje celog organizma, uključujući i krvni pritisak, funkciju mišića, nerve, ali ima i ulogu u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka.
Pojedina biljna mleka, poput bademovog, sadrže i do 20% veću koncentraciju kalcijuma od kravljeg mleka.
Veganima je važno da obezbede dovoljan unos kalcijuma kroz biljnu ishranu. Kao što mogu da obezbede proteine, tako mogu da dobiju i kalcijum iz hrane na bazi soje, graška, sočiva, pasulja, spanaća, susama, badema…