Iako se ne preporučuje da kimči konzumiramo prekomerno, dodavanje više fermentisanog povrća u našu ishranu može biti jedan od načina za unapređenje zdravlja metabolizma i mikrobioma, kažu istraživači. Ljudi koji redovno jedu fermentisano jelo od kimčija (tradicionalni korejski prilog koji se najčešće priprema od fermentisanog korejskog/kineskog kupusa) – do tri puta dnevno – mogu smanjiti rizik od gojaznosti, navodi se u rezultatima studije nedavno objavljene u časopisu BMJ Open.
Zapažanja naučnika u novoj studiji o konzumiranju kimčija
Naučnici iz Koreje istražili su podatke više od 100.000 učesnika starosti od 40 do 69 godina koji su bili deo nacionalne studije Health Examinees i koristili rezultate indeksa telesne mase (BMI) da bi odredili stopu gojaznosti ispitanika. Istraživači su izvestili da izgleda da, do određene tačke, postoji odnos doza-odgovor između konzumiranja kimčija i zdravstvenih koristi.
Na primer, konzumiranje do tri porcije kimčija dnevno povezano je sa 11 odsto manjom prevalencijom gojaznosti u poređenju sa onima koji su jeli manje od jedne porcije dnevno. Specifične vrste kimčija takođe su pokazale pozitivan efekat.
Tri ili više porcija kimči kupusa dnevno, koje su konzumirali muškarci, bile povezane sa 10 odsto pretežno nižom ukupnom gojaznošću, kao i 10 procenata pretežno manjom abdominalnom gojaznošću u poređenju sa onima koji su jeli manje od jedne porcije dnevno.
Kod žena, dve ili tri porcije kimči kupusa dnevno bile su povezane sa 8 odsto manjom pojavom gojaznosti, dok je manje od jedne porcije bilo povezano sa 6 procenata manjom pojavom abdominalne gojaznosti.
Međutim, prekomerno konzumiranje kimčija (više od pet porcija kimčija dnevno) pokazalo je da su učesnici imali veću verovatnoću da budu gojazni nego oni koji su jeli umereniju količinu.
– Studija ilustruje da, za razliku od umerenog unosa kimčija, koje može doneti probiotičke koristi, prekomerno konzumiranje može poništiti koristi zbog visokog sadržaja natrijuma – kaže Kelsey Costa, registrovani dijetetičar nutricionista i konsultant za ishranu u Diabetes Strong Inc. koja nije bila uključena u studiju.
– Iako ova studija ne utvrđuje uzročnu vezu, ona doprinosi korpusu istraživanja koja podržavaju uključivanje probiotičke hrane u ishranu kako bi se promovisala raznolikost crevnog mikrobioma i kasniji rezultati upravljanja težinom – rekla je Costa.
Da li je kimči fermentisana superhrana
Iako bi ova studija mogla ukazati na neke od prednosti kimčija, stručnjaci upozoravaju da postoje ograničenja u tome koliko možemo da iskoristimo iz opservacione studije određene populacije.
– Studija može imati izvesnu validnost. Međutim, jedan nedostatak jeste to što je ograničena na korejsku populaciju, koja redovno konzumira fermentisanu hranu kao deo svoje ishrane – kaže Yelena Wheeler, dijetetičar iz Los Anđelesa koja nije bila uključena u istraživanje. Ona dodaje da bi „stoga jedan od izazova sa takvom studijom bio da se ona primeni na populaciju različitog porekla koja ne konzumira fermentisanu hranu”.
– Kako saznajemo više o zamršenoj vezi između mikrobioma creva i ukupnog zdravlja, postaje sve jasnije da faktori ishrane igraju ključnu ulogu u održavanju ovog delikatnog ekosistema – dodala je Costa. Prethodno istraživanje pokazalo je da fermentisana hrana bogata probioticima, kao što je kimči, može da podstakne rast korisnih crevnih bakterija i pomogne u regulisanju metabolizma, i da ne moramo da konzumiramo probiotike u prevelikim količinama da bismo videli rezultate. Pokazalo se da niske do srednje doze probiotika koji se konzumiraju kroz fermentisanu hranu smanjuju BMI i težinu, nudeći održivu, prirodnu alternativu za upravljanje gojaznošću.
Koja hrana sadrži probiotike
Mnoge fermentisane namirnice koje redovno jedemo sadrže ove probiotike.
– Kimči i fermentisana hrana sadrže različite vrste probiotika, često one na bazi mlečne kiseline, kao što su Lactobacillus vrste, kao i prebiotike, koji pomažu ovim mikrobima da žive i napreduju – objašnjava Sarah Herrington, nutricionista u Brio-Medical u Arizoni koja nije bila uključena u ovo istraživanje.
Prethodna istraživanja Lactobacillus, koja pokazuju zdravstvene prednosti protiv gojaznosti, bila su među razlozima zbog kojih su istraživači sproveli ovu konkretnu studiju.
Na osnovu svega ovoga, suština nije u tome da treba da počnemo da jedemo kimči sa tostom i jajima već da uvođenje više kimčija ili slične fermentisane hrane našoj ishrani u umerenim količinama ne može da škodi.
– Konzumiranje kimčija tri puta dnevno realno je samo ako uživate da ga jedete. Porcija kimčija obično se sastoji od samo nekoliko kašika, tako da lako može da se doda u obroke. Odličan je uz žitarice, salate, jaja, pirinač, kao i meso poput svinjetine ili govedine – savetuje Herrington.
– Kiseli kupus i drugo fermentisano povrće prave se na sličan način kao kimči, tako da ove opcije lako mogu da se menjaju – dodaje ona.
