Očima su više nego mnogim drugim organima potrebne velike količine antioksidanata i u tome je moć ovih 16 namirnica
Izvor: Healthline.com
Pored praćenja opšteg zdravlja oka redovnim pregledima kod oftalmologa, i ishrana može doprineti zdravom stanju čula vida.
Predstavljamo nekoliko namirnica koje mogu poboljšati opštu funkciju oka, zaštiti oko i smanjiti mogućnost razvoja degenerativnih bolesti oka kao što su katarakta, degeneracija makule (žuta mrlja), glaukom i dijabetička retinopatija.
Vitamin A je neophodan za održavanje fotoreceptora, neurona koji su osetljivi na svetlost i sposobni da pretvaraju svetlosnu energiju u električne impulse. Ukoliko organizmu nedostaje vitamin A, može nastati noćno slepilo, suvoća oka ili čak mnogo ozbiljnija stanja.
Vitamin A se nalazi u proizvodima životinjskog porekla, posebno u jetri, žumancu i mlečnim proizvodima. Međutim, ovaj vitamin se može dobiti i iz biljnih jedinjenja karotenoida provitamina A, koji se nalaze u velikim količinama u nekim vrstama voća i povrća.
Karotenoidi provitamina A inače obezbeđuju u proseku oko 30 odsto potreba za vitaminom A, a najefikasniji od njih je beta-karoten koga ima u kelju, spanaću i šargarepi.
Lutein i zeaksantin su žuti karotenoidni antioksidanti poznati kao makularni pigmenti. Koncentrisani su u makuli, centralnom delu mrežnjače, koji predstavlja sloj ćelija osetljivih na svetlost. Deluju kao prirodna zaštita od sunca, a smatra se da igraju centralnu ulogu u zaštiti očiju od štetnih plavih sunčevih zraka. Studije pokazuju da je unos luteina i zeaksantina proporcionalan njihovim nivoima u mrežnjači.
Istraživanja sprovedena na osobama srednjih godina i starije dobi pokazala su da konzumiranje šest miligrama luteina ili zeaksantina dnevno značajno smanjuje rizik od degeneracije makule (žute mrlje). Takođe, otkriveno je da su ispitanici sa najvećim unosom luteina i zeaksantina imali 43 odsto manji rizik od degeneracije makule u poređenju sa onima sa najmanjim unosom ova dva antioksidanta. Ipak, neke studije ukazuju da lutein i zeaksantin štite samo od makularne degeneracije u kasnom stadijumu, ne i u ranima fazama njenog razvoja.
Lutein i zeaksantin u hrani obično se nalaze zajedno. Spanać, kelj, peršun, pistaći i grašak su među najboljim izvorima ovih antioksidanata, a velike količine sadrže i žumance, slatki kukuruz i crveno grožđe.
U stvari, žumance se smatra jednim od najboljih izvora zbog visokog sadržaja masti. Kako se karotenoidi bolje apsorbuju kada ih jedete sa masnoćom, najbolje je dodati malo avokada ili zdravih ulja u salatu.
Dugolančane omega-3 masne kiseline EPA (eikozapentaenoinska) i DHA (dokozaheksaenoinska) važne su za zdravlje očiju. DHA se nalazi u velikim količinama u mrežnjači, gde pomaže u održavanju funkcije oka, a važna je i za razvoj mozga i oka tokom ranog detinjstva. Nedostatak DHA može smanjiti kvalitet vida, posebno kod dece.
Unos omega-3 suplemenata može pomoći osobama koje muči suvo oko, a uzimanje suplemenata EPA i DHA dnevno tokom tri meseca značajno smanjuje simptome suvog oka povećavajući stvaranje suza.
Istraživanje u kome su učestvovale osobe srednjih godina i starije osobe sa dijabetesom otkrilo je da uzimanje najmanje 500 miligrama omega-3 masnih kiselina dnevno može umanjiti rizik od dijabetičke retinopatije.
Najbolji izvor omega-3 masnih kiselina su masne ribe. Uz to, široko su dostupni suplementi omega-3 masnih kiselina iz ribe ili mikroalgi.
Gama-linolenska kiselina je omega-6 masna kiselina koja se u modernoj ishrani nalazi u malim količinama. Ima protivupalna svojstva, a najbogatiji prirodni izvori ove kiseline su ulje noćurka i ulje suncokreta. Pojedina istraživanja upućuju na to da uzimanje ulja noćurka može smanjiti simptome bolesti suvog oka.
Očima su više nego mnogim drugim organima potrebne velike količine antioksidanata. Čini se da je antioksidativni vitamin C posebno važan jer je koncentracija vitamina C u očnoj vodici veća nego u bilo kojoj drugoj telesnoj tečnosti. Tu su nivoi vitamina C direktno proporcionalni njegovom unosu u ishrani, što znači da koncentraciju ovog vitamina možete povećti unosom dodataka ili hrane bogate vitaminom C.
Ispitivanja pokazuju da osobe sa kataraktom, stanjem zamućenog vida, imaju nizak nivo antioksidanata, što ukazuje da ljudi koji uzimaju dodatke vitaminu C imaju manje verovatnoće da dobiju kataraktu. Dok sve ukazuje na to da vitamin C igra zaštitnu ulogu u zdravlju oka, nejasno je da li njegovi suplementi pružaju dodatnu korist za one koji nemaju nedostatak ovog vitamina.
Visoke količine vitamina C nalaze se u raznim vrstama voća i povrća, uključujući papriku, citrusno voće, kelj i brokoli.
Vitamin E je grupa antioksidanata rastvorljivih u mastima koji štite masne kiseline od štetne oksidacije. Kako mrežnjača oka ima visoku koncentraciju masnih kiselina, adekvatan unos vitamina E važan je za zdravlje očiju. Ozbiljan nedostatak ovog vitamina može dovesti do degeneracije mrežnjače i slepila.
Istraživanja ukazuju da više od sedam miligrama vitamina E dnevno može smanjiti rizik od katarakte povezane sa godinama za oko šest odsto. Nasuprot ovome, studije pokazuju da suplementi vitamina E ne usporavaju niti sprečavaju razvoj katarakte.
Najbolji izvori vitamina E su bademe, suncokretove semenke i biljna ulja poput lanenog ulja.
Naše oči sadrže visok nivo cinka, koji učestvuje u stvaranju pigmenata u mrežnjači. Zbog toga njegov nedostatak može dovesti do noćnog slepila.
U istraživanju u kome su učestvovale starije odrasle osobe sa ranom degeneracijom žute mrlje, pacijentima dobijali dodatne doze cinka. Pogoršanje žute mrlje im je usporeno, a vidnu oštrinu su održavali bolje nego oni koji su primali placebo.
Prirodni prehrambeni izvori cinka uključuju ostrige, meso, semenke bundeve i kikiriki.