Konzumiranje slatkih sokova može da prouzrokuje ubrzano starenje ćelija koliko i dugoročno konzumiranje duvana. Slatkiši mnogo više utiču na telo od pukog dobijanja kilograma. Zapravo, kada jedemo mnogo slatkiša, skoro svaki deo našeg tela će osetiti neku posledicu ove nezdrave navike, pokazala je studija Univerziteta u Kaliforniji.
Mozak reaguje na šećer kao na kokain
Kada jedemo slatko, u mozgu se dodatno proizvode dopamin i serotonin, koji organizmu pružaju lep osećaj. Proces koji se dešava isti je kao i kod upotrebe određenih droga. Telo žudi za šećerom sve više i više, baš kao što se događa zavisnicima od droge.
– Čovek postaje zavisnik od tog lepog osećaja, pa svaki put kada ga pojede slatko, želi još – objašnjava dr Đina Sem, direktor Gastrointestinalnog centra u bolnici Maunt Sinai.
Slatkiši nas čine umornim
– Kada konzumirate slatko, telo oslobađa insulin, hormon koji nastaje u pankreasu. Zadatak insulina je da normalizuje glukozu u krvi, odnosno da stabilizuje nivo šećera– objašnjava doktorka Sam.
Kada insulin odradi svoj posao i nivo šećera u krvi opada. To znači da ste došli do određenog vrhunca, nakon kog sledi nagli pad koji daje ponovni osećaj gladi za šećerom. Osećaj da ste žedni ili gladni, kao i osećaj umora, takođe mogu da budu posledica dugotrajnog konzumiranja slatkog.
– Fiziološki odgovor tela je da pusti dovoljno insulina kako bi se izborio sa svim šećerom, a to ima svoje posledice. Ukoliko konzumirate proste šećere, kasnije ćete osetiti glad i umor zbog toga što niste uneli dovoljno namirnica koje zaista podižu energiju – kaže dr Kristen Gradni iz Akademije za ishranu i dijetetike.
Počećete da se gojite
Računica je prilično jednostavna: višak šećera dovodi do gojenja i stvaranja masti u organizmu. Hrana sa puno šećera ne samo da ima mnogo kalorija nego gotovo da ne sadrži korisna vlakna i proteine. Zato unesemo mnogo više slatkiša pre nego što osetimo sitost. To je opasan ciklus. Ako jedete slatko, gojite se, a osećaj gladi i dalje ostaje – kaže Gradni.
Jetra strada
Jedna od važnijih funkcija jetre je da reguliše nivo šećera u krvi. Ćelije koriste glukozu iz krvi kako bi stvarale energiju, a višak preuzima jetra i skladišti ga u formi glikogena. Kada ćelijama bude ponovo potrebna energija, onda će jetra osloboditi glukozu u krvotok.
Jetra ne može neograničeno da skladišti glukozu, tako da se ostatak pretvara u salo. Vremenom nastaje masna jetra, opasna bolest koja može da se razvije u cirozu jetre.
Višak šećera loše utiče na kožu i ubrzava starenje
– Mnogo šećera u krvi utiče na kolagen i elastin u koži. Kolagen prestaje da se proizvodi i koža i telo brže stare – objašnjava dermatolog Debra Dželman. Ovaj proces se naziva i glikacija.
Šećer šteti zubima
– Sam po sebi, šećer nije štetan za zube, ali pokreće procese koji jesu. U našim ustima postoje bakterija koje se hrane šećerom. U tom procesu dolazi do ispuštanja kiseline koja uništava zubnu gleđ – kaže Džesika Emeri, stomatolog iz Čikaga.
Ukoliko volite slatkiše, važno je da nađete pravu meru. Ponekad nas natpisi na proizvodima uveravaju da su oni bez šećera, ali nemojte ovo uzimati zdravo za gotovo. Samo balansirana i zdrava ishrana, kakvu predlaže nutricionista Branka Mirković u tekstu Detaljan vodič za ishranu: Kako da jedete a da se ne ugojite, može pomoći da vaše telo ostane zdravo, mlado i funkcionalno.
