Tri onkologa su dala odgovor na pitanje: Za čim posežete kada vam se jede nešto slatko? Svi biraju isto

Da li svaki kolač „hrani“ ćelije raka i znači li to da šećer treba potpuno izbaciti iz ishrane? Tri američka onkologa saglasna su da je veza između šećera i malignih bolesti mnogo složenija nego što se često predstavlja. Otkrili su i za kojom namirnicom posežu kada požele nešto slatko.

Osobe koje se leče od raka često čuju savet da moraju potpuno da izbace šećer jer on navodno „hrani tumor“. Ovakva tvrdnja zvuči logično kada se zna da ćelije raka koriste glukozu, ali iz toga se ne može zaključiti da će pojedeni kolač ubrzati rast tumora ili da će izbacivanje šećera zaustaviti bolest.

O vezi između šećera, telesne mase i raka, kao i o tome šta jedu kada požele nešto slatko, za američki magazin Parade govorili su dr Nathan Handley, direktor Programa integrativnog oporavka od raka u okviru Jefferson Health, hematolog-onkolog dr Dillon Cason iz Lehigh Valley Topper Cancer Institute i onkolog dr Tingting Tan iz centra City of Hope Newport Beach.

Da li šećer zaista „hrani“ rak?

Sve ćelije u našem organizmu koriste glukozu kao izvor energije, uključujući i ćelije raka. Mnoge maligne ćelije troše je brže od zdravih, ali to ne znači da šećer iz hrane odlazi direktno u tumor niti da se rak može „izgladneti“ potpunim izbacivanjem ugljenih hidrata.

Dr Nathan Handley objašnjava da konzumiranje šećera ne podstiče neposredno rast tumora na način na koji se to često predstavlja. Isto navodi i američki Nacionalni institut za rak: istraživanja nisu pokazala da unošenje šećera pogoršava rak, niti da će se tumor smanjiti ako se šećer potpuno izbaci.

Veza ipak postoji, ali je najvećim delom posredna. Hrana i napici sa mnogo dodatog šećera mogu doprineti prekomernom unosu kalorija, povećanju telesne mase i razvoju gojaznosti. Višak kilograma povezan je sa povećanim rizikom od najmanje 13 vrsta raka, među kojima su rak debelog creva, jetre, bubrega, pankreasa, endometrijuma i dojke posle menopauze.

Gojaznost može biti praćena hroničnom upalom, insulinskom rezistencijom i promenama nivoa pojedinih hormona. Sve to može stvoriti uslove koji pogoduju nastanku i napredovanju određenih malignih bolesti.

Veći problem od povremenog kolača krije se u čaši

Sva tri onkologa posebno izdvajaju napitke zaslađene šećerom, kao što su gazirani i energetski napici, zaslađene kafe i čajevi, ali i pojedini voćni napici. Za razliku od čvrste hrane, ovi napici mogu da donesu mnogo šećera i kalorija, a da pritom ne izazovu odgovarajući osećaj sitosti. Njihovo redovno konzumiranje povezano je sa povećanjem telesne mase i većim rizikom od gojaznosti, koja je važan faktor rizika za više malignih bolesti. I Svetski fond za istraživanje raka zato savetuje da se njihova upotreba ograniči.

Jedna limenka gaziranog napitka može da sadrži približno deset kašičica šećera. Poređenja radi, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, a smanjenje ispod pet odsto, odnosno približno 25 grama ili šest kašičica dnevno, može doneti dodatnu zdravstvenu korist.

Slobodni šećeri ne obuhvataju samo šećer dodat kolačima i napicima. U njih se ubrajaju i šećeri iz meda, sirupa i voćnih sokova, ali ne i šećeri prirodno prisutni u celom voću.

Šta onkolozi jedu kada požele nešto slatko?

Kada su ih pitali šta biraju kada im se jede slatko, sva tri lekara dala su isti odgovor: voće.

Voće, za razliku od slatkiša i zaslađenih napitaka, uz prirodne šećere sadrži vlakna, vitamine, minerale i brojna bioaktivna jedinjenja. Vlakna usporavaju varenje i apsorpciju šećera, doprinose sitosti i povoljno deluju na crevnu mikrobiotu. Dr Handley i dr Cason najčešće biraju bobičasto voće, poput jagoda, malina, kupina i borovnica. Dr Tingting Tan leti voli zrelu breskvu sa šakom pistaća. Voće zadovoljava želju za slatkim, dok pistaći dodaju proteine i nezasićene masti, zbog čega je užina zasitnija.

Važno je, međutim, razlikovati celo voće od voćnog soka. Ceđenjem se gubi deo vlakana, sok se brzo popije, a u jednoj čaši može biti šećer iz nekoliko komada voća. Zato celo voće predstavlja bolji svakodnevni izbor.

Da li su dozvoljeni kolač i crna čokolada?

Dr Handley i dr Cason navode da ponekad biraju i crnu čokoladu sa najmanje 70 odsto kakaoa. Ona sadrži flavanole, ali i dalje može imati dosta kalorija, masti i šećera, pa je važna količina. Tvrdnja da crna čokolada sprečava rak debelog creva za sada nema dovoljno čvrstih dokaza iz kvalitetnih istraživanja na ljudima. Zato je treba posmatrati kao poslasticu, a ne kao sredstvo za prevenciju raka.

Ni povremeni kolač ili keks neće izazvati rak. Mnogo je važniji obrazac ishrane koji se ponavlja iz dana u dan: koliko često jedemo povrće, voće, mahunarke i integralne žitarice, koliko zaslađenih napitaka pijemo, da li održavamo zdravu telesnu masu i koliko se krećemo. Cilj nije potpuno izbacivanje svakog slatkog ukusa, već da najveći deo ishrane čine nutritivno vredne namirnice. Voće može biti dobar odgovor na svakodnevnu želju za slatkim, dok za kolač povremeno ima mesta bez osećaja krivice.

Osobe koje se leče od raka ipak ne bi trebalo samostalno da uvode restriktivne dijete. Mučnina, gubitak apetita, promena ukusa, teškoće pri gutanju i neželjeni gubitak telesne mase mogu zahtevati potpuno drugačiji plan ishrane, prilagođen uz pomoć onkologa i nutricioniste.

(eKlinika.rs/Parade)