Ne vreba šećer samo iz slatkiša, ima ga i u namirnicama koje mnogi smatraju zdravim

Kada se pomene prekomeran unos šećera, većina ljudi najpre pomisli na kolače, čokolade i gazirane napitke. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se velike količine dodatog šećera kriju i u namirnicama koje na prvi pogled deluju potpuno bezazleno, pa čak i zdravo.

Većina ljudi unosi više šećera nego što bi trebalo

Problem je u tome što se dodati šećeri često nalaze u industrijski prerađenoj hrani čak i kada proizvod nema izrazito sladak ukus. Upravo zbog toga mnogi nesvesno unose mnogo više šećera nego što preporuke dozvoljavaju.

Preporučujemo

Preporučeni dnevni unos dodatog šećera iznosi oko 25 grama, odnosno približno šest kašičica dnevno. Ipak, istraživanja pokazuju da čak tri od četiri osobe premašuju ovu količinu.

Dodatni šećeri mogu da izazovu nagle skokove glukoze u krvi, a dugoročno se povezuju sa povećanim rizikom od insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2, masne jetre, gojaznosti i hroničnih upalnih procesa u organizmu. Poseban problem predstavlja činjenica da najveći deo dodatih šećera ne dolazi iz slatkiša, već iz prerađene hrane koju svakodnevno jedemo.

Voćni jogurti često imaju više šećera nego što očekujemo

Jogurt se uglavnom smatra zdravom namirnicom, ali voćne verzije često sadrže velike količine dodatog šećera. Nutricionisti savetuju da se pažljivo čita deklaracija proizvoda. Ako je šećer među prvim sastojcima na listi, to je znak da ga ima u značajnoj količini.

Mnogo bolji izbor može da bude običan jogurt u koji sami dodajete sveže voće, cimet, orašaste plodove ili semenke.

Gotove supe kriju i so i šećer

Supe iz kesice mnogima deluju kao lagan i praktičan obrok, posebno tokom prehlada ili stomačnih tegoba. Ipak, osim velikih količina soli, često sadrže i dosta dodatog šećera. Posebno su problematične supe na bazi paradajza, jer proizvođači šećer koriste kako bi ublažili prirodnu kiselost paradajza i poboljšali ukus proizvoda.

Prelivi za salatu mogu da „pokvare“ nutritivnu vrednost obroka

Salata sama po sebi jeste zdrav izbor, ali industrijski prelivi često sadrže skrivene šećere i velike količine masti. Zanimljivo je da takozvani „light“ prelivi, sa smanjenim procentom masti, neretko imaju još više šećera. Kada proizvođači uklone masnoće, dodatni šećer se često koristi kako bi se sačuvao ukus proizvoda.

Umesto gotovih preliva bolja opcija može da bude maslinovo ulje, limunov sok, humus ili običan jogurt sa začinima.

Sos od paradajza nije uvek bezazlen izbor

Kupovni sosovi od paradajza često sadrže dodatne šećere, uključujući glukozno-fruktozne sirupe i druge zaslađivače. Iako paradajz prirodno sadrži šećere, problem nastaje kada se tokom proizvodnje dodaju dodatne količine kako bi ukus bio blaži i proizvod duže trajao.

Zbog toga stručnjaci preporučuju domaće varijante sosova, uz dodatak začinskog bilja i minimalno industrijskih dodataka.

Voćni sokovi nisu isto što i sveže voće

Mnogi voćni napici reklamiraju se kao zdrav izbor, ali veliki broj njih sadrži ogromne količine šećera čak i kada na pakovanju piše da nema dodatih zaslađivača. Problem je u tome što ceđenjem voća nestaju vlakna koja usporavaju apsorpciju šećera, pa organizam mnogo brže reaguje na takve napitke.

Zbog toga nutricionisti uglavnom preporučuju celo voće umesto sokova.

Ražane ili lanene pločice često nisu „fit“ užina

Pločice od žitarica, meda i sušenog voća često se predstavljaju kao zdrava alternativa slatkišima. Međutim, mnoge sadrže velike količine šećera, belog brašna i različitih sirupa. Kod pojedinih proizvoda jedna pločica može da sadrži gotovo istu količinu šećera kao čokoladica.

Stručnjaci savetuju da se biraju proizvodi sa kratkim sastavom i bez dodatih zaslađivača, ili da se kao užina koriste orašasti plodovi i sveže voće.

Suvo voće može da bude prava „šećerna bomba“

Iako se često smatra zdravim izborom, suvo voće sadrži koncentrisane količine šećera. Posebno treba obratiti pažnju na kandirane brusnice, suvo grožđe, smokve i suve šljive, jer jedna mala porcija može da sadrži veoma visoke količine prirodnih i dodatih šećera.

To ne znači da suvo voće treba potpuno izbegavati, ali je važno voditi računa o količini i birati proizvode bez dodatog šećera.

Skriveni šećeri najveći su problem moderne ishrane

Najveći izazov nije šećer koji jasno vidimo u kolačima i slatkišima, već onaj koji se krije u svakodnevnim namirnicama za koje mislimo da su zdrave.

Zbog toga stručnjaci savetuju da se pažljivo čitaju deklaracije, izbegava previše industrijski prerađena hrana i daje prednost jednostavnim, svežim namirnicama. Male promene u izboru hrane dugoročno mogu da imaju veliki značaj za zdravlje i kontrolu telesne težine.

(eKlinika.rs)