Gastritis je stanje zapaljenja želudačne sluznice koje može biti uzrokovano brojnim faktorima – od konzumiranja alkohola, kafe, upotrebe nesteroidnih inflamatorika ili lekova protiv bolova, do infekcije Helicobacter pylori. Način ishrane u velikoj meri utiče na kontrolu simptoma, uz neophodnu promenu životnih navika i samodisciplinu.
Gastritis i hrana: Uticaj na simptome nakon jela i generalno na organizam
– Gastritis može nastupiti naglo, sa intenzivnim simptomima, ali može imati i hroničan tok. Nekad može dovesti do želudačnog čira, koji ima sklonost za malignu alteraciju. Ipak, u najvećem broju slučajeva gastritis je relativno bezopasno stanje, koje se manifestuje nadimanjem i bolovima u gornjem delu stomaka, ispod grudne kosti, mučninom, ali i slabošću, nesvesticom, vrtoglavicom, gubitkom apetita. Svi ovi simptomi uglavnom postaju izraženiji posle jela – na početku razgovora za eKlinika portal kaže profesor dr Svetlana Stanišić navodeći najčešće uzroke gastritisa:
Najčešći razlozi pojave gastritisa
– Prolazno nadimanje u predelu želuca može biti posledica upotrebe žvakaćih guma, slamki i gaziranih sokova, pušenja, loših protetskih radova, gutanja velikih, nesažvakanih komada hrane. Ali, želudačni problemi mogu biti deo sistemskih, autoimunih bolesti, Kronove, celijačne bolesti i drugih, kada crna stolica može ukazivati na krvarenje iz želuca. Hronični gastritis takođe može dovesti do progresivne atrofije želudačne sluznice, što uzrokuje nedostatak želudačne kiseline i povećava rizik za nastanak infekcija i raka. Uz to, preuzimanje vitamina B12, gvožđa, kalcijuma, cinka i magnezijuma prilično je sniženo.
Kako hrana koju unosimo može da pogorša gastritis i šta su najvažnije smernice
Hrana koja ima visok sadržaj masti odlaže pražnjenje želuca, ističe naša sagovornica, koja napominje da je najvažnije izbegavati hranu koja je procesirana, konzervirana kao i hranu koja ima visok sadržaj masti (pomfrit, čips, krofne, hamburgeri, sve što je pohovano u fritezi),
sladoled.
Od mlečnih proizvoda možemo, savetuje prof.dr Stanišić, koristiti jogurt, mladi sir, kiselo mleko, pavlaku, ali izbegavati punomasni kačkavalj, posebno dimljeni, velike količine mleka i sladoleda. Nemasno meso i plavu morsku ribu je preporučljivo koristiti, ali zato treba izbegavati dimljeno, masno meso, proizvode od mesa sa velikom količinom aditiva i soli.
Najčešće zablude u vezi sa gastritisom
Prof. dr Svetlana Stanišić, redovni profesor na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije, za pratioce eKlinika portala razjašnjava najčešće zablude u vezi sa ovim stanjem:
1. Lekovi protiv želudačne kiseline ili antacidi, kao i soda bikarbona samo trenutno smanjuju simptome gorušice ili gastritisa, a dugoročno smanjuju otpornost organizma na infekcije, smanjuju preuzimanje gvožđa, uzrokuju dijareju, glavobolju i mučninu. Postoje slučajevi pucanja želuca nakon duže upotrebe sode bikarbone.
2. Unos velike količine mlake vode ne pomaže kod gastritisa, a ekstremne temperature napitaka mogu pogoršati stanje.
3. Ne treba uzimati lekove protiv bolova jer oni uzrokuju mikrokrvarenje. Uz to pogoršavaju simptome gastritisa i zajedno sa antibioticima i kortikosteroidima utiču na smanjenje prirodne odbrane želuca. Pritom, štetno dejstvo na želudac nije značajno smanjeno kod gastrorezistentnih tableta koje se razlažu u crevima jer ove materije i dalje utiču na želudac preko krvi.
4. Pušenje osim pluća oštećuje i želudac jer se svi toksini iz duvanskog dima rastvaraju u pljuvačci i tako dospevaju do želuca.
5. Neredovna ishrana zbog pojačanog lučenja kiseline i naknadnog prejedanja može pogoršati simptome. Ali, ne može biti uzrok gastritisa. Takođe, unos citrusa, paradajza, kao i stres mogu pogoršati stanje, ali je pre nego što ih proglasimo uzrokom, potrebno proveriti prisustvo jedne bakterije u želucu, jednostavnim izdisajnim testom. Naime, Helicobacter pylori predstavlja glavnog krivca za najveći deo želudačne patologije.
Začini, sirovo povrće i gastritis: šta je bezbedno, a koje namirnice koje izazivaju kontraverze
– Od začina korijander, peršun i đumbir su preporučljivi. Đumbir je dobar i može se koristiti u formi čaja ili se komadi đumbira mogu žvakati, ali treba izbegavati začinjene prelive za salate, veoma ljute namirnice, turšiju i gazirane sokove, koji sadrže kofein. Umesto zelenog čaja bolje je koristiti biljne čajeve kao što su nana i kamilica. Od voća je bezbedno koristiti oljuštene jabuke i banane. Upotreba bobičastog voća, citrusa, ananasa i neoljuštenog voća može da bude problematična, u zavisnosti od izraženosti simptoma, iako je voće izvor veoma korisnih antioksidantnih materija. Od povrća, cvekla, brokoli, tikvice, šargarepa, grašak, krompir, pečurke, spanać, bundeva su dobar izbor, a sirovo povrće, kupus i pasulj predstavljaju problem za varenje. Beli hleb, kompot, džem, keks se lako vare, ali nisu deo pravilne ishrane i iz tog razloga njihova veća upotreba može biti ograničena na period intenzivnih tegoba – navodi prof.dr Stanišić.
Med i kurkuma, da ili ne?
Prema njenim rečima, kontradiktornosti postoje u slučaju meda, koji se preporučuje barem jednom nedeljno, ali je kod nekih osoba moguća i mučnina nakon unosa. Kurkuma takođe može da deluje i zaštitno i iritantno, a reakcija je i individualna, pa na primer, kako kaže prof.dr Stanišić, većini smeta paradajz u svakom obliku, ali nekom smeta paprika ili krastavac, dok nekome ne.
Gorušica i gastritis, šta može da ih pogorša
GERB, stanje u narodu poznato kao gorušica se manifestuje pečenjem i žarenjem iza grudne kosti, podrigivanjem, suvim kašljem, promuklošću, grebanjem u grlu i osećajem kiseline u ždrelu.
– I u tom slučaju je potrebno izbegavati visokomasnu hranu jer ona opušta sfinkter (kružni mišić na prelazu jednjaka u želudac) i tako olakšava vraćenje želudačne kiseline u jednjak. Takođe treba izbegavati horizontalan položaj neko vreme posle jela, jake steznike i kaiševe, prejedanje, velike količine supe ili čorbe, koje uz prateći obrok zapreminom opterete želudac. Od alkohola treba posebno izbegavati vino i pivo, gazirane sokove i brzu hranu – upozorava profesor dr Svetlana Stanišić.
Idealan doručak za osobe sa gastritisom
Za doručak, prema rečima prof.dr Stanišić, umesto jaja sa slaninom, kobasica ili masnog peciva sa čokoladom, za osobe koje pate od gastritisa postoji neuporedivo bolji izbor. Idealan doručak za njih je, savetuje naša sagovornica, kaša od heljde sa niskomasnim mlekom ili jogurtom, ili ovsena kaša. Možete ih spremiti sa jogurtom ili kiselim mlekom umesto sa običnim mlekom, a mogu se doručkovati i kuvana jaja i mladi sir, palenta sa kiselim mlekom ili jogurtom.
Najbolji i najsveobuhvatniji tekst koji sam
pročitala. Hvala doktorka! Vi ste vrstan lekar. Veliki pozdrav 💐