Zeleno povrće, cvekla i rukola: Koji njihov sastojak utiče na sprečavanje srčanog udara

Zeleno povrće ima brojne zdravstvene prednosti i to nije ništa novo. Međutim, neka aktuelna istraživanja donose nove dokaze za jaku vezu između određenih namirnica i prevencije kardiovaskularnih bolesti, uz manji rizik od srčanog i moždanog udara.

Zeleno povrće, niži krvni pritisak i drugi kardiovaskularni rizici kao tema velike studije

Zeleno lisnato povrće ali i neke druge vrste, poput cvekle, bogato je nitratima. Nova studija grupe australijskih naučnika objavljena u European Journal of Epidemiology otkriva vezu između svakodnevnog konzumiranja porcije pojedinih grupa povrća, nižeg krvnog pritiska i smanjenog rizika od srčanih oboljenja. U studiji su analizirane prehrambene navike i zdravlje više od 50.000 ljudi u periodu od 23 godine.

Koje vrste uz zeleno povrće još sadrže nitrate

Ljudi koji brinu o zdravlju srca svesni su da je redovno konzumiranje povrća uz još neke preporučljive životne navike ključno i za dobro opšte stanje. U okviru ove studije, naučnici su se fokusirali na lisnato ali i druge vrste povrća sa visokim sadržajem nitrata. Praćeni su i posledični rezultati u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

– Naši rezultati su pokazali da jednostavnim, svakodnevnim konzumiranjem porcije sirovog ili pola porcije kuvanog povrća bogatog nitratima ljudi mogu značajno da smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti – rekla je glavni autor dr Catrin Bondono sa ECU Instituta za istraživanje ishrane.

Istraživači su posebno potencirali povrće za koje je dokazano da sadrži veću količinu nitrata. To su pre svega zelena salata, rukola, kineski kupus i peršun. Spominju se i neke vrste koje ne spadaju u lisnato povrće a takođe sadrži nitrate: rotkvice, komorač i cvekla.

Da li kuvanje smanjuje nivo nitrata koji ima zeleno povrće

Istraživači su procenili i da kuvanje smanjuje sadržaj nitrata u povrću za oko 50 odsto. Ali, da je to i dalje dovoljno za unapređenje zdravlja srca. Što se tiče konkretnih uticaja na određene rizike, dr Bondono navodi da je najveće smanjenje rizika zabeležno za oboljenje perifernih arterija (26 odsto), bolest koju karakteriše sužavanje krvnih sudova nogu. Međutim, istakla je i da su ljudi u kontrolisanom režimu konzumacije određenih vrsta povrća imali manji rizik od srčanog, moždanog udara i srčane insuficijencije.

Autori napominju da su njihovi nalazi u skladu sa četiri velike ranije studije.

Kako je izgledala studija

Istraživači su analizirali podatke za 56.468 stanovnika Danske. Svi učesnici su popunili upitnik o učestalosti korišćenja pojedinih namirnica, a dobijeni podaci su upoređeni sa javnom zdravstvenom evidencijom. Vremenski period je bio 23 godine.

Detaljnom analizom je otkriveno da su ljudi sa najvišim unosom količine biljnih nitrata imali niži sistolni krvni pritisak od 2,58 mm Hg u poređenju sa grupom nižeg unosa. Što je veći unos nitrata, bio je i veći pad krvnog pritiska. Grupa sa najvećim unosom jela je u proseku 141 mg nitrata dnevno, što je ekvivalent porciji od 2-2,5 šolje (za belu kafu, na primer) prvenstveno lisnatog povrća dnevno.

U globalnoj slici, došlo je do smanjenja broja bolničkih prijema od 15 odsto u slučaju kardiovaskularnih bolesti. Kao što je navedeno, najveće smanjenje rizika od 26 odsto primećeno je u hospitalizacijama zbog bolesti perifernih arterija.

Dr Edo Paz, koji nije bio uključen u istraživanje smatra da je studija, uz sve nedostatke prisutne u istraživanjima ovakvog tipa, veoma značajna zbog velikog uzorka i dugog perioda praćenja.

Koja količina nitrata je potrebna kroz unos namirnica

– Ako se ovako hrane, ljudi ne moraju da uzimaju suplemente da bi povećali nivo unesenih nitrata. Studija je pokazala da je jedna porcija lisnatog zelenog povrća svakog dana dovoljna da se potvrde rizici za izbegavanje srčanih bolesti. Naravno, to podrazumeva i pridržavanje drugih uslova neophodnih za održavanje zdravlja – rekla je dr Catrin Bondono.