Već je poznato da su oboleli od šizofrenije u većem riziku za obolevanje a nova studija, nažalost, pokazuje i veću verovatnoću da konačni ishod njihovog lečenja bude fatalan.
– Starosna dob je i dalje jedan od najvažnijih faktora rizika za umiranje usled komplikacija od covid 19, ali u našoj studiji šizofrenija je nadmašila čak i broj smrtnih ishoda osoba koje su bolovale od neke bolesti srca, pluća ili bubrega – izjavio je autor studije dr Donald Goff, direktor Instituta za psihijatrijska istraživanja Langone u Njujorku.
– Mišljenja smo i da ljudi sa šizofrenijom treba da budu u prioritetnim grupama za vakcinaciju protiv covid 19 i svi moramo da radimo na tome da se što više poštuju protivpandemijske mere – rekao je Goff, koji je i profesor psihijatrije na tom institutu.
Pored ostalih, simptomi šizofrenije uključuju halucinacije, strahove, haotične i neorganizovane misli. Bolest često može da se pojavi u kasnim tinejdžerskim godinama, pa do početka 30-ih, a poznato je i da osobe sa šizofrenijom umiru ranije nego oni koji je nemaju, navodi američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje.
Studija objavljena 27. januara u časopisu JAMA Psychiatry je pokazala da su ljudi sa šizofrenijom imali skoro tri puta veću verovatnoću da umru od covid 19 u poređenju sa osobama bez te bolesti, uz uključivanje svih drugih faktora rizika.
– Očekivali smo da je rizik za ove pacijente visok ali je stopa, ipak, bila neočekivana – rekao je Goff.
Autori studije su pregledali medicinsku evidenciju skoro 7350 muškaraca i žena lečenih od covid 19 u Njujorku prošlog proleća. Od svih, oko 14 odsto je imalo dijagnostikovano šizofreniju, promene raspoloženja ili anksioznost, ali samo u slučaju obolelih od šizofrenije dolazilo je do višeg procenta smrtnosti. Istraživalo se i da li je u ovom slučaju povećana šansa za smrtni ishod u vezi sa rizicima koji se, inače, vezuju za druge mentalne bolesti a koje mogu da uzrokuju srčana oboljenja i dijabetes, ali i kako utiče i na osobe koje puše.
– Moguće je da postoje imuni deficiti u vezi sa bolešću koji bi mogli da budu povezani i sa genetskim predispozicijama – takođe je rekao dr Goff i dodao da bi neki od lekova koji se koriste u lečenju šizofrenije a mogu da utiču na gojaznost i povećavaju rizik od dijabetesa, mogli da imaju svoju ulogu. – Naredni korak je istraživanje na temu da li ovi lekovi povećavaju rizik da oboleli preminu od covid 19 – dodao je.
Osobe sa šizofrenijom i oni koji brinu o njima moraju da udvostruče napore na sprečavanju zaražavanja covid 19, uključujući nošenje maski i održavanje fizičke distance, savetuje dr Jeffrei Borenstein, predsednik i izvršni direktor Fondacije za istraživanje mozga i ponašanja u Njujorku koji nije učestvovao u studiji. On takođe ističe i važnost vakcinacije kod ovih pacijenata.
Za njih je već svakodnevni način života povezan sa prepoznavanjem simptoma i redovnom terapijom i to je, takođe, veoma bitno u sprečavanju zaražavanja.
Stres je neodvojivi deo svakodnevnog života a u uslovima pandemije znatno utiče i na intenziviranje simpotoma kod obolelih do mentalnih bolesti, posebno u slučaju šizofrenije – podseća doktor.
Vrlo je važno da ovi pacijenti budu u stalnom kontaktu sa osobama u koje imaju poverenje jer će im to umanjiti stres.
– Možete da budete oprezni i da održavate kontakte i ako se ne viđate sa ljudima lično, putem telefona, društvenih mreža ili Zoom aplikacije – savetuje on uz podsećanje da su šetnje na otvorenom veoma poželjne kao dobar stimulans za poboljšanje raspoloženja. Naravno, i viđanje sa drugim ljudima je blagotvnorno za njih i preporučuje se uz poštovanje mera.