Da li perete kosu prečesto ili premalo? Dermatolozi razbijaju jednu čestu zabludu

Pranje kose je sastavni deo zdravstvene kulture. Negovana i čista kosa osvežiće lice, dok će slabija higijena odati utisak neurednosti, a u ozbiljnijim situacijama uzrokovati i upalu temena i opadanje kose. Dermatolozi skreću pažnju na to da svi imamo drugačiju kosu i da prečesto pranje kose može biti uzrok ispucalih krajeva, suve i beživotne kose.

Zašto se kosa masti?

Šampon za kosu uklanja sebum ili masnoću koja prirodno oblaže dlaku, objašnjava dr Brendan Kemp, dermatolog iz njujorške MDCS Dermatology.

- Sebum je masna supstanca koju proizvode lojne žlezde kako bi zaštitile vlasi od spoljašnjih uticaja i sprečile isušivanje. Pod delovanjem sebuma kosa postaje meka, glatka i elastična. Ipak, ova masna supstanca se stalno proizvodi u lojnim žlezdama i, ukoliko se kosa redovno ne pere, sebum se nakuplja i čini kosu masnom i teškom - kaže dr Kemp i dodaje da svi imamo drugačiju kosu i da nekada i prečesto pranje može da isuši vlasi.

Koliko često je potrebno da peremo kosu?

- Ne postoji univerzalna preporuka koliko često bi trebalo da peremo kosu. Dosta toga zavisi od tipa kose, njenog stilizovanja i našeg životnog doba - rekla je dr Dženifer Mender, dermatolog iz bolnice Houston Methodist u Teksasu.

Prečesto pranje može dovesti do lomljivosti krajeva kod duže kose, koja ima tendenciju da bude suvlja, navodi Klivlendska klinika.

Važna je i debljina dlake. Osobama sa grubljom strukturom kose možda bi bilo dovoljno da kosu peru jednom u dve nedelje.

S druge strane, preporuke su drugačije za osobe sa tanjom kosom i nežnijom dlakom, koje bi kosu trebalo da peru svaki drugi dan. Ukoliko je teme masnije, i svakodnevno pranje može biti opcija.

Životno doba i faktori spoljne sredine

Kosa snažno reaguje i na faktore životne sredine, kao i na nivo fizičke aktivnosti. Dermatolozi napominju da dosta toga zavisi i od životnog doba - mlađe osobe imaju aktivnije lojne žlezde, koje se dodatno aktiviraju tokom hormonskih promena u pubertetu, navodi Dečja bolnica u Ričmondu u Virdžiniji. Tinejdžeri usled ovih hormonskih promena mogu imati akne i nešto masniju kosu, koja zahteva češće pranje.

Sa starenjem, lojne žlezde postaju slabije aktivne i pranje kose ne mora da bude toliko često. Kod žena se proizvodnja sebuma postepeno smanjuje nakon menopauze. Lekari naglašavaju da su pri svemu važne i genetske razlike, koje imaju značajnu ulogu.

Faktori spoljne sredine, poput vlažnosti vazduha, intenziteta znojenja ili fizičke aktivnosti, takođe utiču na kosu. Vežbanje i jako znojenje mogu dovesti do taloženja sebuma i drugih nečistoća.

Hoće li se kosa manje mastiti ako je ređe peremo?

Uopšteno govoreći, preporučuje se da kosu peremo kada postane masna ili neprijatna na dodir. Za neke ljude to znači pranje svaki drugi dan, dok za druge to može biti jednom nedeljno, navode stručnjaci Columbia Health.

Ukoliko primetimo perut, koja nastaje zbog viška sebuma, moguće je da kosu ne peremo dovoljno često. Opravdanje da će se masna kosa manje mastiti ako je ređe peremo nije tačno, naglašavaju dermatolozi i još jednom podvlače da su lojne žlezde koje proizvode sebum pod kontrolom hormona, zbog čega se proizvodnja masnoće ne može kontrolisati ređim pranjem kose.

(eKlinika)