Istraživači su ubrizgali virusne vektore u ćelije kože tri donora epigenetski starosti od 45, 49 i 55 godina Foto: Shutterstock
Genetski tretman mogao bi da podmladi ćelije kože za 40 godina, smatraju stručnjaci koji su nastojali da podmlade ćelije kože koristeći sličnu tehniku kao i pri kloniranju ovce Doli. Studiju je objavio eLife, s napomenom da bi ovo istraživanje moglo da bude nagoveštaj novih tretmana kada je u pitanju lečenje bolesti koje se povezuju sa procesom starenja.
Autori studije navode da je njihovo istraživanje samo dokaz delovanja i da zahteva dalja istraživanja, pre upotrebe na ljudima. Starenje se određuje kao postepeno opadanje funkcije ćelija i tkiva tokom vremena. U procesu starenja smanjuje se dužina telomera, dolazi do pogrešnog savijanja proteina.
Reprogramiranje indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija (iPSC) proces je u kome se svaka ćelija može pretvoriti u stanje nalik embrionalnoj matičnoj ćeliji, koje se mogu programirati u bilo kojoj ćeliji. Indukovane pluripotentne matične ćelije mogu da preokrenu promene koje se dovode u vezu sa starenjem, kao što su skraćenje telomera i slabiji odgovor organizma na oksidativni stres.
Ovca „Doli“, prvi je sisar kloniran iz zrele somatske ćelije 1996. Reprogramiranje indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija dovodi do gubitka originalnog identiteta i funkcije ćelije. Istraživanja rađena na miševima sugerišu da kratkoročno reprogramiranje indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija može sačuvati ćelijski identitet.
Istraživanja o tome da li bi delimično reprogramiranja moglo da podmladi ljudske ćelije koristilo bi stručnjacima za razvoj novih tretmana kada su u pitanju procesi koji se dovode u vezu sa starenjem, kao što su bolesti srca, dijabetes i neurološki poremećaji.
Delimična tehnika reprogramiranja indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija primenjena je na kožu srednje starosne dobi. Na osnovu molekularnih mera, otkriveno je da su ćelije postale 40 godina mlađe.
-Ukazali samo na to da korišćenjem ove tehnike možemo, u laboratorijskim uslovima da podmladimo ćelije. Čini se da su ove ćelije sličnije mlađim ćelijama, barem delimično, u funkcijama koje smo ispitivali, kao što su lučenje kolagena i brže zarastanje rana – rekla je dr Ines Milagre, sa Instituta Gulbenkian de Ciencia u Portugaliji.
Autori ovog istraživanja tvrde da je moguće dobiti ćelije kože sa svojstvima mlađih ćelija, ako se pri pokušaju stvaranja indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija, zaustavi proces. – Ova zapanjujuća tvrdnja zahteva mnogo više dokaza nego što su ih do sada predstavili autori istraživanja- kaže dr David J. Cutler, profesor genetike sa Emory University School of Medicine.
Istraživači su ubrizgali virusne vektore u ćelije kože tri donora epigenetske starosti od 45, 49 i 55 godina. Virusni vektori su forsirali ekspresiju četiri proteina poznatih kao Yamanaka faktori koji mogu indukovati formiranje matičnih ćelija. Umesto da izlažu ćelije virusnim vektorima tokom 50 dana, koliko je potrebno za potpuno ćelijsko reprogramiranje, istraživači su uklonili ćelije nakon 10, 13, 15 ili 17 dana.
Prilikom merenja starosti metilacije DNK ćelija, utvrđeno je da je 10 dana izloženosti smanjilo ćelijsku starost za 20 godina, a 17 dana izloženosti za 40 godina. Naglašeno je da se ćelije mogu i naknado podmladiti u procesu reprogramiranja, što navodi na zaključak da se ćelijsko podmlađivanje dešava u fazama. Smatra se da će posle 17 dana ćelije verovatno ući u „fazu stabilizacije“ u kojoj više neće zadržati svoj prvobitni identitet.
Zamoljen da prokomentariše ove nalaze dr Cutler je objasnio da mere epigenetskog sata možda ne daju uvid u to kako se ćelije ponašaju u ljudskom organizmu.
-Autori tvrde da su tretirane ćelije kože sličnije ćelijama kože mlađih osoba, nego ćelijama starijih osoba, međutim u kojoj meri su te ćelije sličnije ćelijama mlađih osoba. Malo je dokaza da su ove ćelije zaista „mlađe“ ili da bi se ponašale kao mlađe ćelije, ako bi se primenile na ljudski organizam- smatra dr Cutler.
Na pitanje kako ovi nalazi mogu pružiti doprinos kada je u pitanju lečenje bolesti koje se povezuju sa starenjem organizma, kao što su bolesti srca, dijabetes, neurološki poremećaji dr Cutler navodi da je ovo istraživanje preliminarno i da je malo verovatno da se u ovoj fazi može shvatiti ozbiljno. Naredni zadatak istraživača jeste da pokušaju da utvrde da li je ova tehnologija primenjiva na ćelije jetre, mišića i krvi.
Starenje je neizbežni postepeni proces koji se dešava svakoga dana i normalan fiziološki proces. Naučnici ističu da ljudi stare na jedinstven fiziološki način ali pod uticajem velikog broja faktora. U procesu starenja određenu ulogu ima pol, kultura, sredina u kojoj ljudi žive, drugačije se stari na selu, drugačije u gradu, proces starenja se razlikuje i u odnosu na ekonomsko stanje.