Da nije bilo dobre procene zamenskog lekara nakon godinu dana pogrešnog lečenja, rak grlića materice bi pre više od tri decenije zaustavio Violetu Ivković na životnom putu sa samo 36 godina. Pored lekara, život duguje i svojoj visokoj svesti i odgovnosti, koju je imala za svoje troje male dece. Zbog njih je i išla na redovne lekarske preglede. Odavno se, kako kaže, pomirila sa sudbinom da mora spremna dočekati svako novo zdravstveno iskušenje…
Ranica na grliću nije bila tako česta promena kod žena već – rak grlića materice
Sagovornica eKlinika portala je rođena 1957. godine u Beogradu. Studirala je engleski jezik na čuvenom Oksfordu, radila kao novinar i kolumnista. Oduvek ju je privlačila moć koju imaju reči. Autor je više knjiga i romana. Da joj je neko davnih dana rekao da će u jednom od njih (roman „Naznaka Hitno“) opisati i svoju borbu za život protiv maligne bolesti, sigurno mu ne bi verovala.
No, kako Violeta voli da kaže, „dok Čovek planira, Bog se smeje“… I daje nam iskušenja koja valja uhvatiti „za vrat“.
Iako nije imala nikakva simptome, na ginekološke preglede išla je redovno. Prilikom jednog pregleda uočena joj je ranica na grliću materice, prilično tipična pojava u ženskoj populaciji, koja zahteva adekvatno praćenje.
– Međutim, moj tadašnji ginekolog nije to prepoznao kao malignu promenu, pa sam izgubila celu godinu u standardnom, protokolarnom lečenju ranice koja je zapravo bila – početak karcinoma. Slučajna promena lekara mi je, slobodno mogu to da kažem, spasila život – priča nam Violeta Ivković, širokog osmeha i nepresušne životne energije.
Šok, zbunjenost, strah da će deca odrastati bez majke, pa borba: Čovek nema drugi izbor
Biopsija, šokantna dijagnoza, konizacija, pa amputacija grlića materice… Na žalost – nedovoljno, jer je zbog izgubljenog vremena ipak bilo neophodno uraditi radikalnu histerektomiju.
– Svim pacijentima koji saznaju da imaju kancer potreban je jedan period adaptacije na taj šok. Treba se sabrati, shvatiti šta vam se dešava. Čini mi se da nisam bila uplašena, već zbunjena. Strah je nastupio kada kada su došle zračne terapije i svesna misao da će moja deca možda odrastati bez mene. Bili su mali. Miloš je imao 11, Sonja 6, a Maša 4 godine. Shvatila sam da ne smem da dozvolim da me strah pobedi i zbog mene i zbog dece, kao i zbog porodice, prijatelja, svih koji su mi bili podrška. Trudila sam se i da zaboravim da bi lečenje bilo manje invazivno da nije bilo te greške, odlučila se za potpuno poverenje u struku i prihvatanje saveta mojih lekara, hirurga i onkologa. U njihovim rukama su sva raspoloživa sredstva za taj „rat“. Konačno, sada sam svedok da je to jedini pravi način borbe protiv bolesti i da čovek nema drugi izbor – sigurna je naša sagovornica, koja ne propušta da naglasi važnost redovnih pregleda.
Život je vredan borbe, borba je vredna života Foto: Violeta Ivković/privatna arhiva
„Sa kancerom ili bez njega, vreme prolazi…“
– Bolest nas deli. Jedna polovina nas pokušava da opstane u ulozi roditelja, druga, sestre, brata… Druga se otima u osami pukog opstanka. U tom rascepu obale nam se čas udaljavaju, čas primiču; vode se primire, struje i šapuću, onda nabujaju, zahuje, podivljaju. U tom življenju najteže je ne srubiti ivice svog toka i ne izliti se, stići do uvira. Sa kancerom ili bez njega, vreme prolazi – zapisala je jednom sagovornica našeg portala o životu ljudi koji obeleži najteža bolest.
Život ide dalje, rak grlića materice postao je prošlost, ali…
Godine koje su usledile donele su joj, uz redovne kontrole aktivan, lep, život. Uživala je u njemu, pisala, putovala. Stizale su vesti o životnim i profesionalnim uspesima dece u inostranstvu. Potom i one najradosnije, o unučićima.
Stigla je, međutim, još jedna šokantna. Tri decenije od prvog Violetinog kartona onkološkog pacijenta, upisana je još jedna dijagnoza maligne bolesti. Ovoga puta bio je to karcinom pluća.
Između kontrolnih pregleda, nade i vere u dobro
– Znala sam da je ovaj rak možda i pogubniji od onog koji sam preživela pre 30 godina, ali mi je ovo saznanje o novom iskušenju palo lakše. Ipak sam dočekala šestoro unučića, a onda su moja deca bila praktično na početku života. Velika je razlika. Iza mene je niz operacija i ciklusa hemioterapije u poslednjih nekoliko godina. Između kontrolnih skenera i praćenja bolesti čitam, pišem, pomalo putujem, dočekujem i posećujem decu i unuke. U jednom od poslednjih kontrolnih nalaza piše, doduše tek na kraju: „Transparencija parenhima deluje poboljšana u celini“ – opisuje naša sagovornica delove svoje svakodnevice.
Neplanirano, dnevničke beleške postale su knjiga Foto: Violeta Ivković/privatna arhiva
Oba kancera „zarobila” je u knjigu: Ona hrabri, razbija stigmu i širi svest o pacijentima obolelim od karcinoma
A svoje dnevničke zapise o drugom malignitetu je na nagovor prijatelja izdavača uobličila u neki vid hronoskopije. Tako je knjiga nastala „Naznaka Hitno“. Violeta Ivković je u njoj sabrala misli i događaje od sumnje na karcinom pluća, do prvog kontrolnog skenera. Posebnu težinu i autentičnost daje joj to što je ovu borbu vodila u uslovima pandemije. Teško da postoji neko ko se neće identifitkovati sa mukama non-kovid pacijenata koji su u nenormalnim okolnostima čekali ili šetali od nemila do nedraga, bez dijagnoza i adekvatnog lečenja.
„Sem što je putokaz ka očuvanju sebe, ova knjiga je iznad svega pretnja i smetnja samoj smrti“
Na stranicama knjige na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram je prava mala zajednica onkoloških pacijenata i članova njihovih porodica. To su mesta gde o svojim strahovima, dilemama i mukama mogu pisati bez stida i stigme, koja u našem podneblju još uvek prati karcinom.
Ima još nešto čemu se naša sagovornica veoma raduje – masovnoj primeni HPV vakcine u Srbiji. Da je bilo u „njeno vreme”, sigurna je da je prva maligna bolest, rak grlića materice, ne bi ni pogodila.
Za kraj, Violeta Ivković ima poruku i za zdrave i za bolesne pratioce našeg portala:
– Ophodite se prema svom telu bez stida i srama, mislim da je to ključ očuvanja zdravlja. Bolest je nemilosrdna, ona ne zna šta je sramota. Mislite na sebe i ostajte zdravo!
