Da život može da se promeni u trenutku, obično shvatimo kada se dogodi nešto loše. Na žalost, ni dobra fizička forma, zdravije navike sa izbegavanjem stresa i porodični mir i sreća nisu garancija da se naše telo neće pobuniti i poslati nam poruke koje često zanemarimo.
Vodio je zdrav i aktivan sportski život
Juan Namnun je nastavnik fizičke kulture i zdravstvenog obrazovanja u srednjoj školi „Frenkford“ i bejzbol trener školskog kluba u Filadelfiji. Već duže od dve decenije radi sa učenicima u školi koju je nekada i sam pohađao. Tamo je upoznao suprugu, takođe nastavnicu. Aktivni je sportista gotovo čitavog života.
Kao glavni trener, Namnun je 2017. godine osvojio gradsko prvenstvo, pobedivši više od 80 timova. Tokom svojih 14 godina na čelu tima, osvojio je sedam titula u Javnoj ligi, što je rekord u istoriji Filadelfije. Pored toga što je nastavnik i trener, trenirao je i američki fudbal i kuglanje, a radio je i za MLB tim Filadelfija Filis kao prevodilac i bio direktor brojnih omladinskih kampova.
„Rak dojke dobijaju samo žene, mora da je neka cista od udarca“
Međutim, 2022. godine, skladan porodični i njegov život se menja šokantnim dešavanjima. Juanu je dijagnostikovan rak dojke u 44. godini.
– Zapravo sam otkrio kvržicu dok sam plivao. Primetio sam je u bazenu, ali nisam ništa rekao svojoj ženi. Nedeljama sam je ignorisao i pravdao na razne načine. Govorio sam sebi da je to verovatno bezazlena cista, možda sam se negde udario na treningu, pa je otečeno. Uostalom takve probleme imaju samo žene, to sam mislio. Međutim, kvržica nije nestajala – priča danas Juan.
Kada je i njegova supruga primetila promenu, prošlo je samo nekoliko sati pre nego što je završio u ordinaciji. Poslat je na niz testova uključujući biopsiju dojke, a lekari su mu rekli da će se uskoro javiti s rezultatima.
„Nisam deci rekao ništa…“: Dijagnoza koja menja sve – rak dojke
Neposredno pred planirano porodično putovanje u Disney World, Juan je dobio poziv s rezultatima biopsije.
– Bukvalno sam imao ključ u bravi, zaključavao, i morao sam sve da pozovem nazad da im kažem da imam rak. Bilo je veoma emotivno jer nisam rekao deci za testove. Mislio sam – čemu briga ako nije ništa? – priča Juan.
Nakon razgovora s lekarom, uspeo je da provede nedelju dana na planiranom putu uz mnogo smeha sa porodicom, pre nego što je započeo lečenje. Opisao je jedan izlazak u restoran tokom putovanja kada ih je konobar pitao šta proslavljaju. Odgovorio mu je da proslavljaju život jer mu je nedavno dijagnostikovan rak. Svi su se rasplakali, uključujući i konobara.
– Moram da se vratim i javim tom konobaru da sam dobro. Totalno sam mu upropastio dan – sada se šali Juan.
Veoma težak oporavak posle mastektomije
Po povratku sa odmora, a u roku od dve nedelje od dijagnoze, Juan je imao dvostruku mastektomiju. U početku nije želeo da ukloni obe dojke, ali se ipak odlučio za to radi unutrašnjeg mira. Pokazalo se da je odluka bila mudra jer je tokom operacije pronađen i drugi tumor u istoj dojci. Pronalazak drugog tumora značio je da je uklanjanje obe dojke bilo preporučeno po onkološkom protokolu.
Oporavak je bio, kako kaže, „zaista veoma težak“. Ne samo da se oporavljao od kompleksne i velike operacije, već je sve učio u hodu. Tada su Juan i njegova supruga otkrili da za muškarce koji prolaze kroz dvostruku mastektomiju nema ni približno toliko informacija i resursa kao za žene.
– Da su naše uloge bile zamenjene, ja bih mogao da pronađem mnogo više informacija i podrške. Ali, nema mnogo toga za muškarce o simptomima raka dojke, o oporavku, ni o tome kako ih podržati. Na jednom pregledu su me čak pitali da li je pacijent sa mnom, pa sam morao da objasnim da sam to ja – da ja imam rak dojke – ispričao je on.
„Prelomna tačka je bila kad sam prestao da budem u svojoj glavi i počeo da pomažem drugima.“ (Juan Namnun)
Solidarnost sa muškarcima koji prolaze kroz isto i nova misija
Tokom oporavka, Juan je razmišljao kako može da pomogne drugim muškarcima koji se suočavaju sa biopsijom dojki ili mastektomijom. Tako je došao do Američkog društva za borbu protiv raka i postao nacionalni zastupnik za muškarce obolele od raka dojke. Delio je svoju priču u medijima širom zemlje. Ali, to mu nije bilo dovoljno – želeo je da učini još više.
– Moja supruga i ja smo seli i razmišljali kako možemo da spojimo ono u čemu sam dobar a to je treniranje bejzbola i sport generalno, sa podizanjem svesti o raku. Te ideje smo pretočili u srednjoškolski bejzbol festival koji smo organizovali tokom zime i proleća nakon operacije. Trebala mi je ta distrakcija – obrazložio je trener.
Na događaju je prikupljen novac za istraživanja o raku i programe podrške pacijentima, poput „Road to Recovery“, koji obezbeđuje prevoz pacijentima na terapije.
– Ljudima kojima pričam kažem da svaki dolar koji daju menja nečiji put kroz borbu s rakom. Vodim se jednom švedskom poslovicom. Otprilike glasi: ‘Sreća koja se podeli se udvostruči, a tuga koja se podeli prepolovi.’ Tako je i bilo na ovom mom putovanju kroz rak. Kad sam prvi put video svoje izmenjeno telo i kad sam trpeo bolove, moja žena je bila tu i pomogla mi je. Kad smo saznali da je rak u remisiji, doktor se smejao, moja žena je plakala, ja sam plakao od sreće i posle nekoliko radosnih poziva slavlje je počelo – podelio je svoju neobično važnu misiju koja i dalje traje Juan Namnun iz Filadelfije.
