Paul o životu sa neuroendokrinim tumorom „Proveo sam 77 dana u bolnici”

Godinama su simptomi ličili na alergiju i prolazne tegobe. A onda je jedan CT otkrio da se iza njih krije neuroendokrini tumor tankog creva sa metastazama na jetri

Kažu da zdravlje uzimamo zdravo za gotovo dok ga ne izgubimo. Paul (54), sportista i otac, godinama nije znao šta se krije iza neobičnih simptoma. Njegov život se posle dijagnoze neuroendokrinog tumora tankog creva i metastaza na jetri potpuno promenio.

– Sve sam zapisao. Da ne zaboravim. I da jednog dana mogu da kažem, preživeo sam – kaže Paul u ispovesti za Neuroendocrine Cancer UK.

Preporučujemo

Godine lutanja i tihi simptomi

Skoro osam godina Paul je živeo sa simptomima koje su lekari tumačili kao bezazlene. Najizraženiji znak bio je jak nalet toplote i crvenila na licu već posle gutljaja alkohola.

– Samo malo vina i lice bi mi bukvalno gorelo. Godinama su mi govorili da je alergija, a ja sam nekako intuinitivno znao da nije – priseća se Paul.

Pored toga, povremeno je imao i:

• prolivaste stolice,
• grčeve u stomaku,
• umor bez pravog razloga,
• ubrzan rad srca i preterano znojenje.

To su simptomi tipični za neuroendokrine tumore (NET), naročito kada tumori luče hormone poput serotonina. Ali često ostaju neprepoznati, jer podsećaju na alergije, sindrom iritabilnog creva ili stres.

Dijagnoza koja je sve promenila

Tek kada ga je jedan mladi lekar poslao na snimanje, istina je izašla na videlo. CT, MRI i PET pokazali su tumore u tankom crevu i metastaze u jetri. Bio je novembar 2022. godine.

Odmah je započeo terapiju injekcijama koje je primao svake četiri nedelje, uz redovne kontrole na svaka tri meseca.

– Ironično, kad mi je saopšteno da imam tumor, osetio sam i olakšanje. Najzad sam znao šta se dešava sa mojim telom – iskren je Paul.

Operacija i 77 dana borbe

U januaru 2024. urađena je resekcija tankog creva – uklonjeno je pet neuroendokrinih tumora i limfni čvorovi.

– Oporavljao sam se, čak sam posle šest nedelja ponovo krenuo da trčim. Osećao sam se kao da mi se život vraća - kaže Paul.

Ali radost je trajala kratko. Na odmoru u Devonu završio je u intenzivnoj nezi zbog teške infekcije.

– Hitna me je odvezla, a doktori su odmah uključili lekove po novom protokolu. Posle su me prebacili u Birmingham. Ostao sam u bolnici 77 dana. Brojao sam svaki...- priseća se Paul.

Za to vreme Paul je imao sepse i ponovljenee infekcije, bio vezan za infuzije i primao je jake antibilotike, a na stomaku je imao kesu (stomu).

Nova operacija, novi nalaz

U januaru 2025, tačno godinu dana posle prve operacije, morao je ponovo na sto. Ovoga puta uklonjeno je inficirano tkivo, deo tankog i debelog creva, limfni čvorovi i slepo crevo. U uzorku se nalazio još jedan mali NET tumor.

– Kada su mi rekli da su našli još jedan tumor, iznenadio sam se… ali nisam poklekao. Samo sam pomislio – idemo dalje.

Srećom, oporavak je ovoga puta bio mnogo bolji. Sada ga prate hepatolozi i priprema se za operaciju jetre.

Život danas – nova pravila, ista ljubav

– Nikad nisam pušio, a alkohol ne pijem od dana dijagnoze. Bezalkoholno pivo mi je postalo najbolji prijatelj - priča kroz smeh.

Ishranu je prilagodio i kaže da je prihvatio „novu normalnost“ svog tela i pražnenja creva.

– Nije uvek lako, ali naučio sam da slušam svoje telo. Najviše mi pomažu porodica i prijatelji - kaže Paul.

Njegova najveća ljubav je pre bilo trčanje, sada su to duge šetnje.

– Četvrtkom idem u šetnju i pređem oko 10 - 15 kilometara. Ponosan sam što to i dalje mogu. Hodanje mi vraća i mir i snagu - kaže ovaj hrabar čovek.

Paulova poruka

Paul ne krije da je put bio težak, ali kaže da ga je ljubav porodice održala.

– Ovo nije bio put koji sam birao. Ali sam ga preživeo zahvaljujući onima koje volim. Ako ikada pomislite da ne možete dalje, setite se mene, ni ja nisam mogao. A evo me, hodam i dišem. I brojim samo dane života, ne bolesti.