Poznati sportista se navikao na zamućen vid i rizikovao velike probleme: Kako se prepoznaje keratokonus?

NBA zvezda Stef Kari (Stephen Curry) navikao se na zamućen vid i nije slutio da ima keratokonus, bolest koja menja oblik rožnjače. Tek kada je tadašnji generalni menadžer njegovog kluba primetio da često žmirka, otišao je na pregled i saznao zbog čega ne vidi jasno.

Blistava karijera i tinjajuća bolest

Stef Kari, dvostruki najkorisniji igrač NBA lige i dvanaestostruki učesnik Ol-star utakmice, poznat je po tome što je sa Golden Stejt Voriorsima osvojio četiri šampionske titule. Međutim, upravo je tokom godina provedenih u ovom klubu otkrio da živi sa bolešću oka za koju ranije nije ni čuo.

Reč je o keratokonusu, stanju u kojem se rožnjača, providni prednji deo oka, postepeno istanjuje i izbočuje u oblik kupe. Zbog promene njenog oblika vid može da postane zamućen ili izobličen, a svakodnevne aktivnosti zahtevaju sve više napora.

Žmirkanje je bilo znak da nešto nije u redu

- Nisam znao ništa o tome pre nego što sam otišao kod lekara. Nisam zapravo ni shvatao da mi je vid zamućen ili da su slike izobličene. Za mene je to jednostavno bio način na koji vidim svet - rekao je Kari.

Prekretnica se dogodila 2018. godine kada je Bob Majers, tadašnji generalni menadžer Voriorsa, gledao utakmicu na televiziji. Primetio je da Kari, dok sedi na klupi, žmirka kada posmatra saigrače i veliki ekran u dvorani, pa je fotografisao televizijski kadar i poslao mu fotografiju nakon utakmice.

- Rekao mi je: „Sve vreme dok si bio u kadru radio si ovo. Jesi li proveravao oči?” Tada sam prvi put pomislio da možda nešto nije u redu sa mojim vidom. Otišao sam na pregled i prvi put čuo reč keratokonus - ispričao je košarkaš.

Kako su kontaktna sočiva promenila Karijev vid

Kari je imao 29 godina kada je dobio dijagnozu i saznao da keratokonus može da napreduje tokom vremena. Ako bolest uznapreduje, posledice po vid mogu da budu ozbiljne, zbog čega su pravovremeno otkrivanje i praćenje važni.

Rendi Meklaflin, optometrista i vanredni profesor kliničke oftalmologije u Medicinskom centru Veksner Državnog univerziteta Ohajo, objasnio je za Healthline da pogoršanje vida može da oteža rad i vožnju. Izbor terapije zavisi od promena na rožnjači i od toga koliko brzo bolest napreduje. Za korekciju vida često se koriste tvrda gaspropusna kontaktna sočiva, koja propuštaju kiseonik do rožnjače. Kod nekih pacijenata primenjuju se veća, skleralna sočiva, koja premošćavaju nepravilnu rožnjaču i oslanjaju se na beonjaču.

Kada je Kari dobio odgovarajuća sočiva, razlika je bila velika. Kako je opisao, konačno je video jasno, prestao je da žmirka, a nestale su i povremene glavobolje koje ranije nije povezivao sa vidom. Bilo je potrebno vreme da se pronađu odgovarajuća sočiva sa kojima bi se osećao sigurno i tokom utakmica. Kada je to postignuto, počeo je da primećuje detalje koje ranije nije jasno video.

- Verovatno sam prve dve nedelje bio najnapornija osoba u prostoriji. Ili bih neobično dugo gledao nekoga jer ga konačno jasno vidim, ili bih komentarisao: „Vidim čak i prašinu u vazduhu, ovo je neverovatno” - rekao je Kari.

Promenu je primetio i na terenu, gde je bolje video saigrače. Tek tada je shvatio koliko se dugo prilagođavao slici koju vidi, umesto da prepozna da postoji problem.

Korekcija vida i zaustavljanje napredovanja bolesti imaju različite uloge

Kontaktna sočiva mogu da poboljšaju vid kod keratokonusa, ali sama po sebi ne zaustavljaju napredovanje bolesti. Zato su uz korekciju vida potrebne kontrole na kojima lekar prati oblik i debljinu rožnjače. Ako keratokonus napreduje, lekar može da preporuči umrežavanje kolagena rožnjače, poznato kao cross-linking. Cilj ovog postupka jeste da ojača rožnjaču i uspori ili zaustavi dalje pogoršanje, dok odgovarajuće naočare ili kontaktna sočiva služe za korekciju vida.

Kari nastavlja da kontroliše oči dva puta godišnje kako bi pratio svoje stanje. Učestalost pregleda kod drugih pacijenata određuje se pojedinačno, prema nalazu i proceni lekara.

Koji simptomi mogu da ukažu na keratokonus

Keratokonus se često otkriva u tinejdžerskom dobu ili kod mladih odraslih osoba, a može da napreduje tokom dvadesetih godina. Simptomi se menjaju kako bolest odmiče, pa osoba ponekad postepeno prihvata slabiji vid kao nešto uobičajeno.

Zamućen ili izobličen vid, pojačana osetljivost na svetlost i odsjaj, kao i česte promene dioptrije, mogu da budu razlog za pregled. Neki pacijenti imaju poteškoće sa noćnom vožnjom, a može da se javi i naglo pogoršanje vida.

Oftalmolog može da posumnja na keratokonus ako se astigmatizam ili kratkovidost naglo menjaju, odnosno ako standardne naočare ne popravljaju vid dovoljno. Pregled obuhvata procenu rožnjače, a za potvrdu dijagnoze i praćenje bolesti koriste se merenja njene zakrivljenosti, oblika i debljine.

Važna je i porodična istorija, jer keratokonus može da se javlja kod više članova iste porodice. Zato lekaru treba da se kaže ako neko od bliskih srodnika ima ovu bolest.

Kari želi da podstakne mlade da proveravaju vid

Kako bi podigao svest o keratokonusu i značaju pregleda očiju, Kari se uključio u kampanju kompanije Glaukos pod nazivom „Could it be KC?”, odnosno „Da li je možda keratokonus?”. Posebno želi da poruka stigne do crnačkih i latinoameričkih zajednica, koje se u izvornom tekstu izdvajaju kao populacije sa većom učestalošću ove bolesti.

Kari smatra da njegovo iskustvo može da pomogne i deci sa kojom on i njegova supruga rade kroz svoju fondaciju u Ouklandu. Želi da ih podstakne da govore o poteškoćama sa vidom i da se ne ustručavaju da postavljaju pitanja lekaru.

Na edukativnom događaju u Ouklandu, održanom 23. septembra 2026. godine, predstavio je slikovnicu „Eye on the Ball”, inspirisanu sopstvenim iskustvom sa keratokonusom. Knjiga je osmišljena kako bi razgovor o zdravlju očiju i odlasku na pregled bio pristupačniji deci.

- Želite da deci kroz slike približite odlazak kod lekara i pomognete im da postave pitanja koja im možda nisu prijatna. Takvo okruženje ponekad može da deluje zastrašujuće - objasnio je Kari.

Na zamućen vid ne treba samo da se navikavamo

Kari danas bolje razume koliko energije zahteva stalno prilagođavanje slabijem vidu. Seća se da mu je povremeno bilo teško da jasno vidi teren ili ekran dok je gledao snimke utakmica, ali je pronalazio načine da se snađe.

Smatra da slične prepreke mogu da opterete školarce, studente i zaposlene, naročito kada ne znaju šta ih uzrokuje. Zbog toga ohrabruje ljude da zakažu pregled ako primećuju da moraju da žmirkaју, menjaju položaj ili traže pomoć da bi pročitali nešto što drugi jasno vide.

Njegova želja je da deljenje ličnog iskustva podstakne više ljudi da provere vid i dobiju odgovarajuću pomoć. Kako kaže, prvi korak je pregled na kojem osoba može da sazna šta se dešava i koje mogućnosti postoje za njeno stanje.

(eKlinika.rs)