Želatin je dobar izvor proteina koji ima višestruku upotrebu u farmaceutskoj industriji, kulinarstvu, ali i kao terapeutsko sredstvo i narodni lek kod problema sa zglobovima i kostima. Uglavnom je životinjskog porekla i u manjoj meri biljnog. Koristi se kao supstanca koja može da odloži starenje kože, kod bolesti kao što su osteoartritis, osteoporoza, veruje se da jača kosti, reguliše telesnu težinu, kontroliše dijareju. I pored česte primene ne postoje jasni i dovoljni naučni dokazi koji bi mogli da potvrde lekovito dejstvo želatina.
Kako se dobija želatin?
Preporuka je da se pre primene bilo kakvih suplemenata posavetujemo sa lekarem. Moguće je da jedan isti suplement neće na isti način odgovarati svima, moguće je da će primena biti praćena neželjenim efektima. Najverovatnije nam neće naškoditi ali ni dovesti, ako ga koristimo na svoju ruku, do poboljšanja zdravstvenog stanja.
Želatin se dobija iz delimično hidrolizovanog kolagena iz kostiju, zglobova i drugih vrsta vezivnog tkiva. Najčešće se koristi svinjski i goveđi želatin, ali može da se dobije i od ribe, živine, morskih algi. Bez boje je i ukusa pa se često koristi za pravljenje kapsula za lekove i kao dodatak hrani.
Upotreba želatina
Koristi se za zgušnjavanje pudinga, gumenih bombona, deserta, sladoleda, industrijskih džemova, jogurta i mlečnih proizvoda. Rastvara se u vodi i može se mešati u bilo kojoj tečnosti ili polutvrdoj smesi.
Pošto potiče od kolagena koji je protein, u potpunosti se sastoji od proteina i aminokiselina. Sadržaj aminokiselina zavisi od izvora želatina, obično sadrži prolin, hidroksiprolin i glicin, koje su tri glavne aminokiseline u kolagenu.
Želatin kao sredstvo za kožu
Želatin je najbogatiji proteinima, sadrži i gvožđe, magnezijum, kalcijum, fosfor, selen, folate. Mnoge studije su se bavile mogućim antioksidativnim, antihipertenzivnim, antikancerogenim delovanjem želatina. Problem je što ni jedna od postojećih studija nije potvrđena. Većina studija je rađena u laboratorijskim uslovima na životinjama.
Kolagen iz kojeg se dobija želatin najzastupljeniji je protein u ljudskoj koži. Veruje se da može biti od koristi u terapiji rana i različitih stanja kože. Prema pregledu iz 2021. želatin je odličan proizvod za brže zarastanje rana. Pretpostavlja se da je želatin kompatibilan sa ljudskom kožom, ali nedostaju klinička ispitivanja koja bi u potpunosti potvrdila ovo svojstvo želatina.
Zdravlje kostiju i želatin
Želatin sadrži vredne nutrijente koji mogu doprineti zdravlju kostiju, ipak nedostaju istraživanja koja bi mogla da potvrde isto svojstvo suplemenata od želatina. Jedna studija je ispitivala delovanje želatina na gustinu kostiju kod mladih pacova. Istraživanje je pokazalo da se posle upotrebe želatina ojačala gustina kostiju kod pacova.
U drugoj studiji pacovi sa indukovanom osteoporozom, bolesti usled koje dolazi do smanjenja mineralne gustine kostiju, lečeni su želatinom dobijenim od tilapije, jedne vrste ribe. Posle tretmana utvrđena je bolja apsorpcija kalcijuma. Veruje se da je ovo posledica delovanja aminokiselina. Stručnjaci, ipak, ističu da je još rano za bilo kakve zaključke, jer bi studije i ispitivanja na miševima morale da se urade i na humanoj populaciji, kako bi se dale konačne preporuke o upotrebi želatina u terapiji osteoporoze.
Može li želatin da umanji bolove u zglobovima?
Mnoge osobe tvrde da im je želatin bio dragoceno pomoćno sredstvo koje je moglo da ublaži bolove, usled osteoartritisa. Pretpostavlja se da zbog antiinflamatornih svojstava želatin može da umanji bolove u zglobovima.
Pojedine ranije studije, koje nikada nisu potvrđene, navodile su da želatin ublažava simptome osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Laboratorijska studija iz 2020. godine pokazala je da je primena želatinohidrogela sa eikozapentaenskom kiselinom (EPA), usporila napredovanje osteoartritisa kod miševa. Veruje se da su dobri efekti posledica polakog oslobađanja EPA usled delovanja želatina. Stručnjaci naglašavaju da je potrebno više istraživanja koja potvrdila moguća dobra svojstva želatina kada je u pitanju zdravlje zglobova.
Digestivni sistem
Laboratorijska studija ispitivala je uticaj peptida na zdravlje creva i mikrobiom. In vitro studije (u laboratoriji bez ispitivanja živog organizma), pokazale su da želatin ima mogućnost da redukuje upalne procese u crevima modulacijom različitih citokina. Na ispitivanju na miševima želatin se pokazao kao sredstvo koje poboljšava mikrobiom creva i ublažava simptome kolitisa. I pored toga što neke osobe navode da im je želatin dragoceno sredstvo kod stomačnih problema, nema dovoljno naučnih dokaza koji bi podržali ove tvrdnje.
Nisu poznate interakcije s lekovima
Želatin je generalno bezbedan, neželjene reakcije su moguće ukoliko se koristi više od 15 grama dnevno. U slučaju prevelikih doza može doći do oticanja desni, grla, usta. Nema dovoljno podataka o upotrebi suplemenata želatina tokom dužeg vremenskog perioda. Generalno količine koje se mogu naći u hrani su bezbedne. Ipak nedovoljno je studija o uticaju na trudnice i dojilje, ovim ženama savetuje se da izbegavaju želatin.
Nije za ishranu vegana i vegetarijanaca, jer je proizvod koji se uglavnom dobija od životinja. Osobe koje koriste želatin najčešće ga primenjuju u obliku praha koji se dodaje pićima, supama, sosevima, sladoledima. Nisu poznate interakcije želatina sa lekovima, suplementima, biljkama, namirnicama. Čuva se na hladnom, suvom mestu, zaštićenom od sunčeve svetlosti. Dobar je izvor proteina jedna čajna kašičica želatina obezbeđuje 6 grama proteina.
