Inteligencija ljudima može da bude opterećenje, čak i neka vrsta tereta, pa s tim u vezi stručnjaci ističu da postoje dva načina da se ona iskoristi za izgradnju mostova umesto za njihovo „spaljivanje“. Psiholozi naglašavaju da visokointeligentni ljudi nikada ne treba sarkazmom da omalovažavaju druge, već svoju duhovitost treba da iskoriste kako bi stvorilu pozitivnu atmosferu, podignu raspoloženje i za „vjek vjekova“ steknu prave prijatelje.
Da li je usamljeni genije srećniji kada je sam?
Arhetip usamljenog genija svima nam je poznat. Ali, smatra se da možda i ima istine u ovom karakteru, i baš na to ukazuje studija iz 2016. objavljena u British Journal of Psichology koja naglašava kako visoko inteligentni ljudi doživljavaju niži stepen zadovoljstva životom kada često moraju da se druže sa svojim prijateljima. Pa da li to znači da su ljudi visoke inteligencije srećniji kada su sami? Odgovor je – ne nužno.
Biti visoko inteligentan ponekad može da dovede do preteranog razmišljanja i anksioznosti, a težnja za savršenstvom takođe može da postane mač sa dve oštrice, terajući genijalce da postignu izuzetne podvige i istovremeno ih čineći preterano samokritičnim i sklonim razočarenju. Štaviše, njihov jedinstveni intelekt može da remeti neke potencijalno kvalitetne veze zbog njihove nesposobnosti da se povežu sa ljudima sa različitim interesovanjima ili misaonim procesima. To takođe dovodi do osećaja izolacije.
Inteligencija može da se „deli“ i stvara kolektivno blagostanje
Kako bi se snašli u ovim izazovima i pronašli ravnotežu i sreću, ključno je da visokointeligentne osobe prepoznaju i razumeju potencijalne zamke svoje inteligencije. Stručnjaci izdvajaju dva modela ponašanja ljudi čija inteligencija premašuje prosek, kako bi izbegli situaciju da budu usamljeni ili se osećali izolovano:
1. Velikodušno podelite svoje znanje
Jedan od načina na koji inteligentni pojedinci mogu da iskoriste sreću je da dele svoje znanje i ideje sa drugima. Mnogi uspešni pojedinci u različitim oblastima velikodušni su u svojoj filantropiji, ali oklevaju da otkriju tajne svog uspeha. Međutim, slobodno korišćenje svoje stručnosti da pomognete drugima da uspeju može da napravi značajnu pozitivnu razliku.
Praktičan i koristan pristup je prepoznavanje mogućnosti da se pomogne kolegama u njihovim nastojanjima. Nečija inteligencija može da omogući da se osmisle potencijalna rešenja ili strategije koje drugi možda neće lako primetiti. Deljenje ovih vrednih ideja može da dovede do zajedničkog uspeha.
Istraživanje objavljeno u Frontiers in Psychology otkriva da kada zaposleni održavaju pozitivan način razmišljanja i voljno dele svoju stručnost, oni utiru put kulturi inovacija unutar kompanije, što vodi ka većem prodoru. Ova studija pokazuje da kolaborativni i otvoreni pristup razmeni znanja može da unapredi ukupni učinak timova i čitavih organizacija. Pored toga, deljenje znanja može da dovede do osećaja ispunjenosti i svrhe. Svedočenje opipljivog uticaja vaših ideja na živote drugih može doneti duboko zadovoljstvo, ojačavajući vaš sopstveni osećaj sreće.
2. Izgradite druge, nemojte ih rušiti
Korišćenje inteligencije za uvredljive ili sarkastične primedbe može kratkoročno privući pažnju i odobravanje, ali takođe može da donese „bedu“ i drugima i vama samima. Naša kultura često nagrađuje takvo ponašanje, što se vidi u formi komedije uvreda i podmetnutih opaski u zabavi i medijima. Međutim, prolazni smeh ili lajkovi na društvenim mrežama ne mogu da nadoknade štetu koju su takve uvrede prouzrokovale i osobi koja je na meti i onome što ih čini.
Za razliku od široko rasprostranjenog shvatanja da ironična ili sarkastična kritika izražava manje osude u poređenju sa direktnom kritikom, nedavna istraživanja pokazuju da je u mnogim slučajevima ironična kritika, kao što je izgovaranje „sjajan posao!“ ili „savršeno!“ pojačava osudu pre nego što je ublažava. Kada ljudi koriste podmetnute opaske, možda zapravo izražavaju jače neodobravanje ili kritiku nego kada bi koristili direktnu kritiku.
Umesto da omalovažavate ljude sarkazmom, možete pozitivno da iskoristite svoju duhovitost kako biste „podigli“ raspoloženje i stvorili prijateljskiju atmosferu. Na primer, umesto da kažete bilo šta uvredljivo, možete dobro iskoristiti vremensku šalu da „razbijete led“ i ublažite napetost tokom stresnog sastanka. Deljenje zabavnih anegdota može izazvati smeh i podstaći drugarstvo, izgrađivati veze sa drugima i činiti interakciju prijatnijom za sve uključene.
Da slažem se, ali moje iskustvo pokazuje da samo mali broj ljudi prihvata ponuđenu pomoć. Većina ignoriše ili odbija ponudu i od njih dobijete još i osudu da ste nametljivi, pravite se pametni itd. Lično sam uvek težila tome da naučim od drugih i da me nije sramota zbog toga, naprotiv.