Glavobolja je stanje koje ne samo usled jačine bola ozbiljno narušava svakodnevno funkcionisanje. Ponekad je bol tinjajući i nije toliko jak da nas „izludi“, ali je jednako nepodnošljiv. Na sreću, i kod migrene i drugih vrsta glavobolje postoje načini kako umanjiti bol, a da to nisu uvek i samo lekovi.
Šta kada ne pomažu lekovi za glavobolju ili želimo da ih izbegnemo
Lekovi na recept kao i oni bez njega efikasni su kod glavobolje, ali je važno je upoznati se sa komplementarnim i alternativnim tretmanima, koji takođe mogu da budu od pomoći. Značajno je i odrediti mogući uzrok glavobolje, poput stresa, na primer, koji je često okidač za migrenu ili tenzionu glavobolju.
Neke od alternativnih metoda učiniće da se bol umanji usled uticaja na uzrok glavobolje. Neke mogu da opuste mišiće celog tela, uz umirenje napetih nerava. U svakom slučaju, pre primene bilo kog od predloženih načina se obavezno posavetujte sa svojim lekarom i imajte u vidu svoje opšte zdravstveno stanje. Ne bi trebalo da vam naškode, ali su uputstva i saveti lekara uvek poželjni čak i kada nisu u pitanju „čisti“ lekovi.
1. Glavobolja i mogući pozitivni uticaj botoksa
Iako je najpoznatiji po ulozi koju ima u estetskoj dimenziji i smanjenju bora, onabotulinumtoksin A (botoks) takođe može pomoći u lečenju hroničnih migrena, kažu istraživanja. Lekari pretpostavljaju da botoks deluje kod migrenskih glavobolja jer blokira supstance koje se zovu neurotransmiteri, zadužene za prenos signale bola iz našeg mozga. Botoks deluje, laički rečeno, kao prepreka na tom putu, odnosno zaustavlja neurotransmitere pre nego što dođu do nervnih završetaka glave i vrata. Međutim, FDA nije odobrila botoks za korišćenje u slučaju da:
- imate glavobolje do 14 dana mesečno
- imate klaster glavobolju
Može proći nekoliko i nedelja nakon prvih injekcija pre nego što se pojave prvi olakšavajući efekti.
2. Bolja kontrola stresa kao način da glavobolja prestane
Životni događaji koji pojačavaju stres, anksioznost i depresiju dokazano su povezani sa hroničnim migrenama i drugim vrstama glavobolje. Studije pokazuju da kombinacija kontrolisanja stresa i nekih antidepresiva može pomoći u ublažavanju bolova i smanjenju upotrebe lekova protiv bolova. Uz redovnu praksu opuštanja, to će blagotvorno uticati i na poboljšanje sna, kao i varenje.
3. Joga i način uticaja na migrenski bol
Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji praktikuju jogu ali i redovno uzimaju lekove za migrenu, imaju ređe i manje intenzivne glavobolje od ljudi koji samo koriste lekove.
Joga pre svega podrazumeva duboko disanje, kroz usporene pokrete i određene položaje. Uz to, ima smirujući uticaj, pomaže da se fokusiramo na svoje telo. Razvijamo svest o tome kako se osećamo i potpuno kontrolišemo pokrete.
Iskustva vežbača kažu da joga može da učini više za smanjenje stresa i podizanje raspoloženja neuporedivo više od nekih drugih intenzivnijih oblika vežbanja. Dobar primer za ljude sklone glavoboljama je takozvana Hata joga, koja počinje vežbama disanja, prelazi u poze (položaje) tela, a završava se odmorom.
Pre nego što počnete sa praktikovanjem joge obavezno angažujte proverenog, sertifikovanog instruktora. Držite se dalje od intenzivnih časova i vežbi sa više aktivnosti i izbegavajte napredne poze bez prisustva stručnjaka, jer to može da aktivira ili intenzivira migrenu. Obavezno pijte dovoljno tečnosti, idealno vode.
4. Akupunktura kao metod pomoći
Ovaj oblik tradicionalne kineske medicine primenjuje se hiljadama godina. Zasnovan je na ideji da naše telo ima prirodni tok energije zvani či, koji putuje duž ruta poznatih kao meridijani. Ako je bilo koji od ovih puteva blokiran, naš chi je neuravnotežen a akupunktura to može da popravi. Dejstvom sitnih igala stimuliše se normalan tok energije.
Istraživanja kažu da akupunktura može pokrenuti naše telo da oslobodi supstance koje blokiraju bol, poput endorfina. Takođe, aktiviraju se nervni signali u mozgu za lučenje drugih supstanci i hormona i u druge ćelije, uključujući i ćelije imunog sistema.
Ono što akupunkturu čini jedinstvenim tretmanom protiv bolova je to što njeni efekti kod nekih ljudi mogu biti i dugotrajni. Sa druge strane, jedan broj naučnika efekte svodi na placebo. I u izboru stručnjaka za akupunkturu morate biti oprezni.
Akupresura za migrenu
Ovaj tretman predstavlja pritisak odnosno masiranje određenih tačaka na telu kako bismo opustili mišiće, uravnotežili prirodni protok energije i ublažili stres i bol. Akupresura je takođe deo kineske medicine više od 2.000 godina.
Jedna studija iz 2010. godine pokazala je da je akupresura imala bolji efekat u lečenju migrenskog bola u odnosu na neke druge metode, čak i do 6 meseci kasnije. Kako aktivirati akupresurne tačke za bol kod glavobolje možete pročitati na ovom linku.
Kiropraktika i glavobolja: da ili ne?
Pojedine studije sugerišu da prilagođavanje kičme odnosno njen bolji položaj uz pomoć kiropraktičarskog tretmana može pomoći da se smanji broj napada migrene, kao i njihov intenzitet. Kiropraktičar takođe može da ponudi masažu i tretmane za mišiće. Ipak, nijedna od alternativnih metoda verovatno ne zahteva oprez kao što je to slučaj sa kiropraktičarskim terapijama. Jednostavno, za odluku da se podvrgnete ovom vidu terapije potrebno je mnogo više od preporuke, poverenja, uveravanja u stručnost i obaveznog saveta lekara koji je sa vašim zdravstvenim stanjem upoznat do u tančine.
Masaža za migrenu
Klinička ispitivanja nisu dala ubedljive dokaze da masaža leči glavobolju. Međutim, ono što je nesporno je smanjenje stresa i ublažavanje napetosti. Masaža posebno pomaže kod napetih mišića kao što su oni u potiljku, vratu i ramenima, i pojačava protok krvi u tim područjima. Kod nekih ljudi upravo ova napetost je uzrok glavobolje.
Kombinovane tehnike uticaja na um i telo
Ukoliko nemate neku drugu bolest koja kao simptom daje glavobolju ili „klasičnu“ migrenu, veoma je moguće da je stres ono što je inicira. Sve ono što vas inače opušta i čini da se osećate prijatnije, opuštenije i bez pritiska, uticaće i na to da glavobolje budu ređe. Ako se više smejete, i to može da učini da glavobolja usled stresa i druge vrste negativnog naboja prestane. U takozvane terapije uma i tela spadaju:
- meditacije
- biofeedback terapija (terapija električnim senzorima)
- hipnoza
- kognitivna terapija
- trening opuštanja (vežbe dubokog disanja kroz dijafragmu).
