Udovice i udovci nisu izloženi samo osećanjima kakva su tuga, usamljenost, ljutnja na život pa i na partnera što ih je napustio. Često su prisutni nerazumevanje i osuda okoline ako im se ukaže prilika da ponovo vole.
Kako se najčešće udovice i udovci nose sa gubitkom: Da li vreme može da učini svoje
Tuga nema predvidljiv raspored kada su u pitanju ovakvi životni udarci. Kod svake osobe je intenzitet različit, ali je tuga svakako primarna emocija, ne samo neposredno po gubitku. Bol zbog takvog gubitka se vremenom smanjuje. Deo je normalnog životnog ciklusa. Međutim, osećanja tuge ili čežnje za pokojnim supružnikom mogu se pojaviti i kada to najmanje očekujete.
Neke udovice i udovci imaju teške trenutke kada dođe datum rođendana pokojnog supružnika, na godišnjicu braka ili u vreme praznika. Oni odjednom izgledaju drugačije, u vrtlogu uspomena. Ali, i jednostavni, svakodnevni prizori, zvuci ili mirisi mogu prizvati gorka sećanja, uz preplavljujući osećaj žalosti, nedostajanja, napuštenosti.
Psihička snaga je u uspomenama: Udovice i udovci su čuvari lepote i ljubavi
Uprkos intenzivnim, sirovim emocijama i transparentnom bolu kada se desi neki ovakav bljesak prošlosti, oni koji su izgubili supružnika ne smeju ni jednog trenutka da zaborave da su ti trenuci podsetnik na to koliko su srećni što su imali veliku ljubav. Tuga je, kako kažu psiholozi, često cena koju plaćamo zarad ljubavi ili uspomene na nju.
Iznenadna smrt partnera može biti posebno teška. Za većinu starijih osoba, smrt supružnika dolazi nakon hronične bolesti, raka, bolesti srca, neuroloških oboljenja i drugih stanja tipičnih za starenje. To često znači dugu i iscrpljujuću borbu, brigu… Ali, i iščekivanje lošeg ishoda, neizbežne tuge zbog saznanja da je smrt blizu.
Poseban oblik žalovanja sledi nakon brzih, neočekivanih odlazaka, kratke bolesti ili trenutne smrti. Svaki gubitak je razoran na svoj način, ali često spremnost da se sa životom nastavi nakog ovakvog gubitka zavisi i od načina na koji nas je partner napustio.
Kako krenuti dalje i kako da se udovice i udovci reše osećaja krivice
Stručnjaci kažu da je, posle tuge koja je u određenom periodu potpuno normalna emocija, jedini zdrav sled događaja u psihološkom smislu – krenuti dalje.
Ukoliko se pojavi nova osoba zainteresovana da sa vama podeli život, pružite joj ruku. To nema i ne treba da ima bilo kakve veze sa vašim partnerom ako ste ožalili partnerov odlazak po psihološkoj šemi gubitaka. Nemojte se osećati krivim ni što vas je partner napustio, ni što ste pronašli novu ljubav i svetlo na kraju životnog tunela.
Udovice i udovci ponekad imaju društveni pritisak da ostanu sami do kraja života iz poštovanja prema svom pokojnom supružniku. Društvene norme se menjaju, pa tako udovice, na primer, osim u manjim sredinama, više ne nose crninu doživotno niti se povlače iz društvenog ambijenta.
Između novog života i osude okoline
Za mnoge osobe koje su ostale bez partnera, njihov pokojni supružnik bi želeo da nastave život, nađu novu ljubav i budu voljeni umesto da budu sami, izolovani i bez partnerske podrške. To nije lako, ali je nakon razumnog perioda tugovanja ostvarljivo. Ne samo u filmovima, partneri sa izvesnošću odlaska na drugi svet ostavljaju zavete onima koji ostaju da pronađu novu ljubav i nastave život sa blagoslovom. Međutim, u konzervativnim sredinama sklonim tabuima, osudi i stigmi, kakva je naša, ni drugačiji ishodi nisu retkost, pa tako udovice i udovice ostaju u zamkama sopsvenog bola i samoće ali zato što tako moraju. Zato što je to društveno prihvatljivo.
Uloga dece u nastavku života udovica ili udovaca
Deca mogu pomoći ili odmoći da se novi partnerski odnosi uspostave. Oni su nekad najveća podrška i pomagači u potrazi za novom ljubavlju – to ohrabrenje je važno i doprineće brisanju osećanja krivice koje bi udovica ili udovac mogli da osete ako razmišljaju da se upuste u novu vezu.
Naravno, nisu sva deca od pomoći. Ponekad su toliko obuzeti sopstvenom tugom za svojim preminulim roditeljem da ne žele da njihov preživeli roditelj nastavi dalje. Brinu o ulozi i poziciji novog partnera, skeptični su ili jednostavno nemaju razumevanja. Deca, posebno ona koja su imala tople i kvalitetne odnose sa roditeljima, trebalo bi im daju podršku da nastave dalje. Naslednici odlaze, prave svoje porodice i zasebne živote, a roditelji ostaju sami.
U još kompleksnijoj situaciji su ljudi koji su bez svojih partnera ostali ranije, dok su mlađi. Nažalost, ne postoji jedinstven način nošenja sa gubitkom niti recept kako preboleti i kako krenuti dalje. Odbolovati je normalno, ali je normalno i pronaći svoju oazu mira, ruku podrške i prijatelja za starost.
