Neki ljudi koji žive sami imaju povećan rizik od depresije, pokazuju istraživanja. Ali izlazak van kuće jedan je od načina da se taj rizik smanji, kažu stručnjaci. Po prirodi, ljudi žude za društvenom interakcijom. Neizbežno, mnogi od nas pate ako ta interakcija opada ili se izgubi, a to može dovesti do depresije kod nekih ljudi, pokazuju studije.
Ljudi koji žive sami osećaju tugu i skloni su depresiji
Ako osećate tugu i usamljenost zbog izolacije, posebno ako živite sami, važno je da se pozabavite tim osećanjima kako ne bi doveli do depresije.
– Kada pojedincima nedostaju značajne društvene interakcije ili se osećaju izolovano, to može imati negativne efekte na njihovo mentalno zdravlje – kaže Meredith Hettler, licencirani bračni i porodični terapeut i klinički direktor u Newport Healthcare, ustanovi za lečenje mentalnog zdravlja u Ferfildu, Konektikat.
Studija objavljena u novembru 2022. u Frontiers in Public Health, u kojoj su istraživači anketirali više od 120.000 ljudi na Tajvanu, pokazala je da ljudi koji žive sami imaju veću verovatnoću da imaju problema sa mentalnim zdravljem, kao što je klinička depresija, od onih koji ne žive sami. Ovo je posebno važilo za ljude koji žive sami kao rezultat razdvajanja, razvoda ili smrti supružnika.
Ovaj efekat gubitka društvene veze takođe je bio veoma jasan tokom pandemije COVID-19 – višestruke studije su pokazale da su se stope depresije i drugih problema mentalnog zdravlja povećale kada su ljudi morali da budu izolovani na duži vremenski period da bi se smanjilo širenje virusa.
Živeti sam ne znači automatski da će se neko osećati izolovano ili razviti kliničku depresiju, kaže dr Avigail Lev, licencirani klinički psiholog i osnivač i direktor Bay Area CBT Center u San Francisku i Ouklandu u Kaliforniji. Prema njenom iskustvu, dr Lev kaže da su ljudi koji žive sami, ali to ne žele nužno (zbog razvoda ili rastave ili smrti voljene osobe, na primer) imaju veći rizik od depresije, kako je pokazalo i prethodno zapaženo istraživanje.
Neki koji žive sami skloniji su depresiji od drugih
Iako je malo verovatno da će oni koji odluče da žive sami povećati rizik od klinički dijagnostikovane depresije, suprotno može biti tačno za ljude koji žive sami, ali ne po sopstvenom izboru. Na primer, kao što je navedeno u studiji Frontiers in Public Health, prisilna socijalna izolacija zbog pandemije COVID-19 bila je povezana sa većom verovatnoćom depresije.
Udovištvo, jedna situacija koja može dovesti do toga da neko živi sam ne po svom izboru, takođe je povezana sa povećanim rizikom od kliničke depresije kod nekih ljudi koji žive sami. Studija objavljena 2021. godine u Scientific Reports pokazala je da je skoro 14 procenata starijih udovaca/ica u Indiji koji su živeli sami imalo depresiju, u poređenju sa 9,7 procenata starijih odraslih koji su bili udovice/udovci, ali i dalje žive sa drugim ljudima.
Važno je napomenuti da sama izolacija, što znači fizičko odvajanje od drugih, ne vodi nužno do kliničke depresije, kaže dr Amy Mezulis, licencirani klinički psiholog i glavni klinički službenik u Joon Care, platformi za mentalno zdravlje za tinejdžere i odrasle mlade.
Istraživanja to potvrđuju. Kratke epizode društvene nepovezanosti imaju veću verovatnoću da dovedu do negativnih emocija poput tuge ili ljutnje nego do simptoma za dijagnozu depresije, smatraju autori studije Frontiers in Public Health.
Ali. tokom vremena, izolacija kod nekih ljudi može dovesti do usamljenosti, što je zauzvrat povezano sa većim rizikom od kliničke depresije, navode u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). U studiji Frontiers in Public Health, produžena socijalna nepovezanost bila je povezana sa povećanim rizikom od depresije.
Usamljenost je često emocionalno uznemirujuće iskustvo u kojem neko oseća da ima nezadovoljenu potrebu za smislenim vezama sa drugima, navode u U.S. Surgeon General’s Advisory o usamljenosti i izolaciji objavljenim 2023.
– U trenucima usamljenosti, ljudi mogu da generišu iracionalne misli koje na kraju utiču na njihovo mentalno zdravlje. Možda misle da niko ne obraća pažnju na njih, da drugima nisu važni i da će uvek biti sami – kaže Aura De Los Santos, klinički i obrazovni psiholog (istraživanje objavljeno 2022. potvrđuje ovo).
Ljudi koji žive sami spadaju u grupe sa najvećim rizikom od usamljenosti. To je verovatno zato što za neke ljude takav život može dovesti do manje mogućnosti za smislene veze sa drugima, kaže Hettler.
Kako da smanjimo rizik od depresije ako živimo sami
Ako živite sami, postoji mnogo dobrih načina da ostanete povezani sa svetom oko sebe, što može umanjiti osećaj tuge ili usamljenosti pre nego što dovede do depresije.
1. Potražite lečenje i podršku za depresiju ako je potrebno
Ako se osećate tužno i živite sami, ne znači automatski da imate depresiju. Ali ako se osećate tužno, usamljeno ili depresivno, ne bi bilo loše da se obratite za pomoć.
– Dok depresivni simptomi života u samoći mogu nestati, važno je da ove znake shvatimo kao znak upozorenja i potražimo stručnu pomoć – kaže De Los Santos. Ona napominje da nam psiholog ili licencirani terapeut može pomoći da razumemo svoja osećanja u vezi sa usamljenošću i da pronađemo načine da se s njima nosimo.
Ako imate depresiju, važno je da dobijete adekvatno lečenje. Najčešći i najefikasniji tretmani za depresiju su psihoterapija, koja uključuje sastanak sa stručnjakom za mentalno zdravlje, i lekovi, poput antidepresiva, kažu u Mayo Clinic.
2. Provodite vreme sa ljudima koje volite
Kad god možete, provedite vreme sa ljudima koje volite. „Većina društvenih veza razvija se iz ličnih zajedničkih aktivnosti,” kaže dr Mezulis. Zbog toga je uobičajeno da ljudi, recimo, razvijaju bliske odnose sa kolegama. Kada ih stalno viđamo u kancelariji, provodimo sate u razgovoru o hobijima i zajedničkim interesovanjima. Sve ovo može da produbi vaše trenutne odnose.
3. Budite što više van kuće (ako ste u mogućnosti)
Važno je da redovno izlazite iz svog doma, ako možete – posebno ako radite od kuće – da biste mogli da uđete u novo okruženje, napominje De Los Santos. Čini se da česte smislene društvene interakcije štite od svakodnevnog depresivnog raspoloženja i usamljenosti, zaključak je studije objavljene u oktobru 2021. u časopisu Journal of Social and Personal Relationships.
Međutim, ne može svako da izađe iz kuće onoliko često koliko bi želeo. Ovo može posebno da se odnosi na osobe sa bolestima, starije osobe sa ograničenom pokretljivošću ili osobe koje se oslanjaju na negovatelje.
Provođenje virtuelnog vremena sa prijateljima takođe može biti korisno. Video ćaskanje može smanjiti rizik od depresije kod starijih odraslih, navodi se u studiji objavljenoj u izdanju American Journal of Geriatric Psychiatry iz marta 2019. Učesnici studije koristili su Skype, ali ii druge aplikacije za video ćaskanje kao što su Zoom, FaceTime ili WhatsApp.
4. Pronađite prijatelje kroz nove hobije
Dr Mezulis predlaže da uzmete u obzir ono što volite da radite. Da li vam koristi bavljenje fizičkom aktivnošću sa drugima? Bilo da se radi o trčanju, biciklizmu, plivanju ili plesu, pretraga na internetu može vam pomoći da pronađete aktivnosti koje volite u vašem kraju.
Nemojte sebe da krivite ako vam je u početku teško da pronađete aktivnost koja vam se sviđa ili da upoznate nove ljude.
– Potrebno je mnogo vremena da se upoznamo i povežemo sa ljudima, a još duže da pronađemo i izgradimo značajne društvene odnose za kojima većina nas žudi. Počnite sa malim i budite strpljivi – kaže dr Mezulis.
5. Vodite računa o sebi
Pokazalo se da određene aktivnosti brige o sebi podstiču mentalno blagostanje uopšte, kao i da pomažu ljudima sa depresijom da se osećaju bolje, kažu u Mayo Clinic. Ako se osećate tužno ili depresivno, ovi koraci neće nužno učiniti da depresija nestane ili da je u potpunosti spreči, ali vam mogu pomoći da se bolje borite sa svojim osećanjima.
- Redovno vežbanje Vežbanje dovodi do toga da telo oslobađa endorfine, supstance u mozgu za dobar osećaj, koji pozitivno utiču na raspoloženje i blagostanje, navode u Mayo Clinic. A u zavisnosti od toga gde vežbate, ukazuje vam se prilika da komunicirate sa drugim ljudima.
- Ishrana bogata hranljivim materijama Nijedna ishrana ne može izlečiti depresiju, ali dobra ishrana može da pomogne. Obrasci ishrane bogate hranom poput voća, povrća, integralnih žitarica, maslinovog ulja i nemasnih mlečnih proizvoda povezani su sa smanjenim rizikom od depresije, dok je ishrana bogata hranom kao što su crveno ili prerađeno meso, mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti, slatkiši ili rafinisane žitarice povezana sa povećanim rizikom od depresije, što se navodi u meta-analizi objavljenoj u julu 2017. u Psichiatry Research.
- Dobar san Spavanje je važno za blagostanje, a ljudi sa depresijom nisu izuzetak. Dobra higijena spavanja – navike i okruženje koji potpomažu zdrav san – mogu da budu veoma korisni, navode u Family Institute at Northwestern University. Ovo se odnosi na buđenje i odlazak u krevet u isto vreme svakog dana i prestanak gledanja u ekran sat ili dva pre spavanja.
