Trljanje stopala jedno o drugo kada uveče legnemo da spavamo smatra se nekom vrstom samoumirujućeg mehanizma. Kada se nosimo sa stresom ili anksioznošću, mnogi od nas se ponašaju na određeni način ili imaju neke navike a da to nisu ni svesni. Navike poput grickanja noktiju, igranja kosom ili „lomljenja“ zglobova šaka nekim ljudima mogu pružiti osećaj udobnosti tokom anksioznih trenutaka.
Trljanje stopala je samoumirujući mehanizam
Prema psiholozima, trljanje stopala su ponavljajući fizički pokreti trljanja jedne noge o drugu, često dok pokušavamo da zaspimo. Iako ovo ponašanje nije široko prepoznato u kliničkoj literaturi, slično je ponavljanju umirujućih i samoumirujućih radnji i pokreta, kao što je ljuljanje ili tapkanje, lupkanje prstiju. Trljanje stopala je, kako objašnjavaju psiholozi, samoumirujući mehanizam kojim se postiže fizička udobnost, kojom se ljudi samoumiruju ili se bore sa anksioznošću. Ovakvi pokreti mogu da pomognu u regulisanju nervnog sistema, smanjenju anksioznosti ili stresa, smirivanju i opuštanju.
– Fizički pokreti kao što je trljanje nogu pomažu da se telo opusti kada je umorno i pod stresom. Interesantno je da većinu vremena dok trljaju jedno stoplao o drugo ljudi nisu ni svesni da to rade – istakao je psihoterapeut Lee Phillips.
Autizam, poremećaj hiperaktivnosti i sindrom nemirnih nogu dovode se u vezu sa trljanjem stopala
Trljanje nogu može da posluži i kao oblik emocionalnog regulatora ili samoumirujućeg ponašanja za neke ljude, posebno one koji imaju neurodivergentne poremećaje, kao što su autizam i poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD). Još jedno moguće objašnjenje zašto ljudi trljaju noge je i sindrom nemirnih nogu – objašnjava dr Jade Wu, stručnjak za psihologiju sna.
Sindrom nemirnih nogu, kako navodi dr Wu, neurološki je poremećaj koji izaziva nagon za pomeranjem nogu (i u retkim slučajevima i drugih delova tela), praćen neprijatnim senzacijama u nogama kao što su zatezanje, peckanje, povlačenje ili bol.
– To se obično dešava uveče, a pomeranje/trljanje nogu ublažava neprijatan osećaj. Sindrom nemirnih nogu i trljanje stopala o stopalo često se smatra poremećajem koji se dovodi u vezu sa spavanjem jer remeti san – naglašava dr Wu.
Da li trljanje stopala pomaže pri spavanju?
Postoji nekoliko grupa ljudi koji mogu da imaju koristi od trljanja stopala. Prema tvrdnjama psihoterapeuta, trljanje stopala može da bude korisno za neke ljude koji pate od anksioznosti, ali i za one koji imaju neurodivergentne poremećaje kao što su autizam i ADHD.
– To je zato što su ljudi, koji imaju ove poremećaje, često previše stimulisani. Stoga, smatraju da trljanje noge o nogu deluje umirujuće u smanjenju preterane stimulacije – objašnjava psihoterapeut Phillips i dodaje da takvi ponavljajući pokreti, kao što je trljanje jedne noge o drugu, mogu da aktiviraju oslobađanje neurotransmitera za dobar osećaj poput oksitocina i endorfina, koji mogu da dodaju umirujući efekat telu.
Stručnjaci se slažu u jednom – ako neko prirodno nema poriv da trlja stopala jedno o drugo, onda to verovatno neće da bude umirujuće za njega ili korisno za spavanje, odnosno to za takve osobe neće biti radnja koja garantuje da će se neko uspavati.
