Visoko funkcionalna anksioznost nije klinička dijagnoza i ima svoje prednosti i nedostatke Foto Shutterstock
Anksioznost se smatra normalnom emocijom koja izaziva strah, povišen krvni pritisak ili ubrzan rad srca. Visoko funkcionalna anksioznost, koju neki ljudi takođe imaju, zapravo nije klinička dijagnoza. Ljudi koji žive sa visoko funkcionalnom anksioznošću često na poslu izgledaju veoma uspešno. Imaju naizgled savršenu spoljašnjost, ali se stalno bore sa anksioznošću.
Visoko funkcionalna anksioznost nije klinička dijagnoza, već termin koji se koristi za opisivanje ljudi koji doživljavaju upornu anksioznost dok uspešno obavljaju svoje svakodnevne zadatke i obaveze, kaže klinički psiholog dr Rituparna Ghosh. Obično se dijagnostikuje kao generalizovani anksiozni poremećaj. S obzirom na to da su anksiozni poremećaji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, najčešći mentalni poremećaji u svetu, i da je od njih u 2019. godini patio 301 milion ljudi, to zahteva pažnju.
Počevši od fizičkih simptoma, kao što su umor i napetost mišića, pa do obrazaca ponašanja kao što su preterano razmišljanje i zadovoljavanje drugih ljudi, unutrašnje borbe ljudi sa visoko funkcionalnom anksioznošću mogu se manifestovati na različite načine.
1. Potreba za prekomernim dostignućima
Ljudi sa visoko funkcionalnom anksioznošću vođeni su beskompromisnom potrebom za uspehom i često postavljaju preterano visoke standarde sebi i drugima. Teže savršenstvu u svom radu i lako postaju frustrirani zbog neuspeha.
2. Ponašanje koje zadovoljava druge ljude
Želja za odobravanjem i strah od razočaranja drugih mogu dovesti do ponašanja koje zadovoljava druge. Osobe koje pate od visoko funkcionalne anksioznosti mogu da daju prioritet potrebama drugih u odnosu na svoje, bore se da kažu ne i izbegavaju konfrontaciju ili sukob, kaže dr Ghosh.
3. Preterano razmišljanje i nedostatak pažnje
Sa preteranom brigom i negativnim mislima, ovi ljudi mogu ponovo proživljavati prošle događaje, predvideti buduće probleme i preterano analizirati situacije. Ovo može dovesti do poteškoća u opuštanju i prisustvu u sadašnjem trenutku.
4. Fizički simptomi
Konstantno stanje budnosti i brige može uticati na telo. Uobičajeni fizički simptomi uključuju umor, nesanicu, glavobolje, napetost mišića, probleme sa varenjem i ubrzan rad srca, kaže dr Ghosh.
Tačan uzrok visoko funkcionalne anksioznosti nije poznat, ali verovatno uključuje kombinaciju mnogih faktora. Uzroci su slični opštoj anksioznosti i mogu uključivati genetsku predispoziciju, osobine ličnosti, prošle traumatske događaje i tekuće stresne životne okolnosti, kaže dr Ghosh. Faktori životne sredine i pritisci na poslu ili u školi takođe značajno doprinose ovom stanju.
Prednosti uključuju visoku produktivnost, jake organizacione veštine i studioznu pažnju usmerenu na detalje. Želja za uspehom i strah od neuspeha mogu podstaći ambiciju i dovesti do visokog nivoa postignuća u različitim aspektima života. Pojedinci sa visoko funkcionalnom anksioznošću često su vešti u predviđanju problema i pronalaženju rešenja zbog svoje sklonosti da preterano razmišljaju i analiziraju situacije. Prirodno je da ih iz tih razloga smatraju vrednim resursima u organizaciji.
Konstantni pritisak zbog ostvarenja i unutrašnja borba sa anksioznošću mogu dovesti do hroničnog stresa sa fizičkom i emocionalnom iscrpljenošću, povećavajući rizik od sagorevanja, kao i fizičkih zdravstvenih problema kao što su kardiovaskularne bolesti, problemi sa varenjem i oslabljena imunološka funkcija. Socijalna izolacija i smanjen kvalitet života takođe mogu biti rezultat stalnih unutrašnjih previranja. Za osobe sa ovim problemom možda će biti izazov da razviju trajne odnose i formiraju iskrene veze zbog njihovog ponašanja da zadovolje ljude i izbegavanja.
U zavisnosti od ozbiljnosti, antidepresivi ili lekovi protiv anksioznosti mogu biti propisani za upravljanje simptomima anksioznosti. Ostale opcije su:
1. Terapija
Terapija, posebno kognitivna bihevioralna terapija, može pomoći ljudima da identifikuju i izazovu negativne misaone obrasce i razviju mehanizme suočavanja sa anksioznošću. Tokom terapije fokus može biti na prihvatanju teških misli i osećanja.
2. Svesnost
Dovoljno sna i izbor prakse svesnosti igraju ključnu ulogu u upravljanju simptomima. Meditacija može pomoći ljudima da postanu svesni svojih misli i osećanja bez ikakvog osuđivanja, promovišući osećaj smirenosti kao i prihvatanja, kaže dr Ghosh.
3. Fizička aktivnost
Oslobađa endorfine, koji podižu raspoloženje i mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i stresa. Takođe, uravnotežena ishrana, što znači konzumiranje povrća, integralnih žitarica i voća, može obezbediti telu esencijalne hranljive materije za optimalno mentalno zdravlje.
Osobama sa visoko funkcionalnom anksioznošću treba pružiti podršku i razumevanje. Treba ih slušati s pažnjom i bez osuđivanja. Izbegavajte da minimalizujete njihova osećanja i pomozite im da stvore manje stresno okruženje pomažući im u određivanju prioritetnih zadataka i postavljanju realnih ciljeva. Dosledno i uverljivo prisustvo za njih je korisno, kaže dr Ghosh.
Ljudi sa visoko funkcionalnom anksioznošću možda se u sebi bore sa anksioznim mislima i osećanjima, ali spolja izgledaju smireno i sabrano. Često su uspešni i sposobni u različitim aspektima života. Međutim, ispod površine, oni pate od stalne brige i straha i suočavaju se sa sumnjom u sebe.
Kada anksioznost počne značajno da ometa svakodnevni život, izaziva uznemirenost ili dovodi do fizičkih simptoma, važno je da se obratite lekaru.