„Ne znam šta mi je, osećam tugu, ništa mi se ne radi“: Da li su ovakve rečenice mladih alarm za depresiju i suicidalne ideje ili nešto prolazno?

- Alarmantno je da su suicidalne misli i prisutne kod 9 odsto ispitane dece, dok gotovo isti procenat ispunjava kriterijume za veliki depresivni poremećaj, što može da ukaže na ozbiljnu, kliničku depresiju - upozorava u razgovoru za eKlinika portal klinički psiholog Snežana Mrvić, pojašnjavajući detalje nedavno sprovedenog specifičnog istraživanja, prvi put urađenog kod nas

Mentalno zdravlje adolescenata danas je jedno od najvažnijih društvenih, ali i pitanja javnog zdravlja. Na sreću, mladi ljudi se ne libe da potraže psihološku pomoć i to je velika promena za naše podneblje u kome se problemi sa mentalnim zdravljem zbog sramote tradicionalno "guraju pod tepih". Srećom, u CEZAM-u (Centar za mlade) to nije slučaj.

Alarmantni podaci o mentalnom zdravlju adolescenata ne smeju ostati samo brojke, potrebna je konkretna akcija i podrška

Preporučujemo

Nekada u neuporedivo većem oblaku stigme, tišine, sramote i pogrešne identifikacije sa "ludilom", polje brige o mentalnom zdravlju sve više dobija na pažnji. Što je najvažnije, to je događa i kroz  reakciju onih koji prepoznaju da im je potrebna pomoć i psihološka podrška.

Prvi put u našoj zemlji nedavno je sprovedeno sveobuhvatno istraživanje o prevalenciji psihijatrijskih poremećaja kod dece i adolescenata. Ovaj poduhvat značajan u širem društvenom smislu osmišljen je i realizovan u saradnji Instituta za mentalno zdravlje, Medicinskog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u okviru projekta odobrenog od strane Radne grupe za mentalno zdravlje i sigurnost mladih Vlade Srbije.

Cilj je bio da se dođe do preciznijeg preseka stanja i ukaže na hitnu potrebu za lakše dostupnim uslugama na planu pomoći osobama sa problemima mentalnog zdravlja, posebno posle nakon tragičnih događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i okolini Mladenovca.

O rezultatima istraživanja, CEZAM-u, mestu koje je već postalo sigurna luka za traženje i pružanje pomoći mladim ljudima koji osete da imaju problem, ali i o praktičnim predlozima struke kako da rezultati ne ostanu samo na konstataciji da je stanje alarmantno, za eKlinika portal govori klinički psiholog Snežana Mrvić iz Instituta za mentalno zdravlje i tima CEZAM-a.

Mrvić: Rezultati iznenađujući i zabrinjavajući

U Srbiji trenutno svako peto dete ima neki psihijatrijski poremećaj. Ovaj podatak je odjeknuo u javnosti poput groma i jasno ukazao na ozbiljnu krizu koja može da oblikuje čitave generacije. Nešto što ne možemo i ne smemo zanemariti.

- Nažalost, rezultati jesu zabrinjavajući. Obuhvaćeni su bili mladi uzrasta od 11 do 15, i do 19 godina, a uključene bile osnovne i srednje škole na nivou cele Srbije. Konačni uzorak je 2342 ispitanika, a reč je o prvoj ovakvoj studiji sprovedenoj kod nas na tom uzrastu. Sa jedne strane jesmo očekivali značajne brojke s obzirom na to da je slično i u svetu. Međutim, kada su urađene analize, ipak smo bili pomalo iznenađeni jer su rezultati na ovom uzorku pokazali da 20,4 odsto učenika starijih razreda osnovnih i srednjih škola ima simptome nekog psihijatrijskog poremećaja - prenosi naša sagovornica i precizira:

Suicidalne misli i veliki depresivni poremećaj: Potreban stručni i sistematski pristup

- Alarmantno je i da su suicidalne misli prisutne kod 9 odsto dece, dok je 4,2 odsto učenika pokušalo suicid u tim godinama; 14,2 odsto učenika se samopovređuje, dok 8,7 procenata ispunjava kriterijume za veliki depresivni poremećaj, što može da ukaže na ozbiljnu, kliničku depresiju. Veoma je važno naglasiti da depresija kod dece često izgleda drugačije nego kod odraslih pa neretko ostaje neprepoznata. Svi podaci do kojih smo došli potenciraju potrebu za stručnim i sistematskim pristupom, čime se u CEZAM-u upravo i bavimo.

Šta su stručnjaci pitali ispitanike i kakva je uloga društvenih mreža?

Snežana Mrvić naglašava da u istraživanju nisu bila postavljana opšta pitanja na koja bi se moglo odgovoriti neodređeno (tipa "ne znam", "osećam se malo tužno", "onako sam"...) već je to bio strukturisan intervju, koji prati dijagnostičke kriterijume po DSM-u (Američki dijagnostički priručnik). Budući da on zaista targetira određene poremećaje, rezultati su dosta pouzdani. To je, prema rečima naše sagovornice, njene kolege i nju navelo na razmišljanje šta i kako dalje.

- Zato smo i izašli u javnost u nadi da će podaci doći do donosilaca odluka i da prosto vidimo šta mi možemo kao struka da uradimo da se ove brojke umanje. Makar za 2 ili 3 odsto u dvogodišnjem periodu, recimo. Još uvek nismo završili sa analizom i treba se i dalje baviti korelacijama sa kojima bismo povezali zbog čega su rezultati ovakvi. Svakako su postojala određena rizična ponašanja. Tako znamo da je prosečno vreme provedeno na društvenim mrežama 3,77 sati. Nameće  se pitanje koliko su i one okidač i u kom udelu su depresija, povlačenje u sebe i anksioznost povezani sa vremenom provedenim na društvenim mrežama. Naravno, ne mogu se zaobići ni porodične i školske okolnosti jer je čak 27,7 odsto ispitanika doživelo fizičko zlostavljanje u porodici, a 30 procenata se ne oseća prihvaćeno u školi - izveštava nas Mrvić.

Ima i dobrih vesti, a to je poverenje u školsko osoblje

Ono što je dobro u ovoj priči kada govorimo o poverenju i podršci možda je iznenađujuće, otkriva još klinički psiholog. Na pitanje kome bi se obratili za razgovor, 61 odsto njih je reklo da bi pričalo sa razrednim starešinom, 47 odsto sa bilo kojim nastavnikom, 75 procenata sa psihologom škole. Njih 29,5 odsto reklo je da je već razgovaralo sa psihologom, psihijatrom i psihoterapeutom.

Ono što je najvažnije: od onih koji su potražili pomoć, njih 75 odsto je reklo da su im ti razgovori pomogli, da se osećaju bolje, navodi naša sagovornica i podseća da je istraživanje bilo fokusirano na školski ambijent.

 Ko se obraća CEZAM-u?

Snežana Mrvić odgovara da je to mlada i mlađa populacija, uzrasta od 10 do 30 godina. Uglavnom je to, kako kaže, starosna dob od 20-21 godine, dakle mahom studenti.

- Mislili smo da će tokom ovih vrelih dana da se smanji kapacitet, da su možda mladi ljudi otišli kući, negde na odmor... Naprotiv: CEZAM radi punom parom. Ja ne volim da kažem da oni dolaze zbog nekih manjih, usputnih problema, iako su motivi i razlozi različiti. CEZAM je centar za mlade, ustanova koja nudi besplatnu psihološku podršku i savetovanje, ali ne radi se o psihijatrijskoj ustanovi. Dakle, nama prosto dolaze mladi ljudi kojima su njihovi problemi u tom trenutku najveći na svetu i na nama je da napravimo trijažu. Ima onih koje prosledimo, odnosno uputimo dalje na odgovarajuću psihijatrijsku evaluaciju - ističe Mrvić i dodaje:

Šta najviše muči mlade koji dolaze i koji je njihov dalji put nakon prve procene

- Zahvaljujući iskusnim kliničkim psiholozima moguće je posle seta razgovora zaključiti da li se radi o nekome čija intervencija bi prevazila kapacitet CEZAM-a.  Onda ih upućujemo u Institut za mentalno zdravlje ili u neku drugu ustanovu primarne zdravstvene zaštite ukoliko se proceni da stanje zahteva farmakološko lečenje i intenzivniji tretman. Mladi ljudi dolaze zbog problema vezanih za školovanje, studiranje, interpersonalne odnose, probleme sa vršnjacima, teškoće prilagođavanja društvu i sredini. Važne teme su i konflikti sa roditeljima, poverenje... Naravno, ima i onih koji dolaze zbog socijalne anksioznosti. Na bazi ličnog iskustva iz rada sa njima mogu da kažem da turbulentna situacija u kojoj se nalazimo poslednjih meseci ali i poslednjih godina sigurno doprinosi kao faktor rizika da se psihičko stanje prosto pogorša - konstatuje sagovornica našeg portala.

Od čega zavisi kako će neko nositi sa problemima: Naizvesnost pokreće osećaj gubitka kontrole

Individualno je i zavisi od kapaciteta ličnosti, odgovara Mrvić i naglašava da su mladi ljudi uvek veoma svesni kada rade neku veliku stvar. Sa druge strane, što je i aktuelni slučaj, osećaju strah zbog neizvesnosti. Kada osećamo neizvesnost, mi imamo doživljaj gubitka kontrole, koji je u stvari nešto što nam predstavlja i najveći strah za psihički balans, ističe klinički psiholog.

A kako i mladi ljudi i mi iz okoline da napravimo razliku između tog "nisam nešto baš", tužan sam", "ništa mi se ne radi", "mrzovoljan sam" i potencijalno postojećeg problema koji može biti i u istraživanju spomenuta funkcionalna depresija?

Ohrabrimo ih da pričaju: Da li je pet seansi u CEZAM-u dovoljno?

- Procenat onih koji se nakon razgovora sa nama vrate umireni je visok i najverovatnije su normalni u odnosu na godine i na ambijent. Verujem da je velika važnost upravo u toj reči podrške koja im treba da malo bolje osveste i sagledaju svoju poziciju. Ohrabrimo ih da se otvore, a ispostavlja se nakon još priče da velikoj većini nije ništa, na sreću - kaže naša sagovornica.

Često se postavlja pitanje da li je tih pet besplatnih seansi koje dobijaju u CEZAM-u dovoljno?

- Nismo mi slučajno izabrali pet seansi. U svetu postoji konsenzus da je nakon nekih traumatskih događaja pet seansi statistički optimalno za intervenciju u krizi. Ponekad i posle jedne seanse neki mogu da dođu do potrebnih uvida, rešenja i da kažu: "aha, super, odlično, to mi je trebalo, idemo dalje", "više ne moramo da dolazimo". Kažem im da dođu i iskoriste tih pet seansi kad je već omogućeno, značiće im razgovor. I oni dolaze, a cilj koji smo postavili biva ispunjen - zadovoljna je Snežana Mrvić.

Ako postoji indikacija za terapiju, radi se o procesu koji mora da se odradi po protokolu

Klinički psiholog je mišljenja da su današnji mladi ljudi fascinantni, puni empatije, da imaju izraženu svest o ličnim potrebama i društvenim okolnostima, kao i da se ni najmanje ne libe da traže pomoć. Nemaju problem sa stigmom, radoznali su i spremni da testiraju svoje granice. 

Za kraj naglašava da je neophodno odraditi ceo proces ako za to postoje indikacije i da nema brzih rešenja problema sa mentalnim zdravljem, ukoliko postoje. Zato su tu su stručnjaci u CEZAM-u da načine adekvatnu procenu onih koji im dolaze, fokusiraju se na cilj i optimizuju vreme.