Stiže promena vremena koja može da utiče na nervozu, umor, pamćenje: Psihijatar savetuje kako da ne „sagorite“ i da se što bolje adaptirate

- Ovakve vremenske okolnosti najviše pogađaju emocionalne i kognitivne procese. Prosto, osećamo se nekomforno u svom telu, teže dišemo, a proces znojenja nas ne oslobađa osećaja teskobe i vreline. Sve nam smeta - opisuje uticaj visokih temperatura i vlažnosti vazduha na organizam prof. dr Nevena Čalovska Hercog, psihijatar i porodični psihoterapeut

Uz telo, i psiha je veoma izložena pritisku tokom velikih vrućina. Visoka vlažnost, ali i nagle promene vremena tipične za sve vrelija leta sa naglim temperaturnim promenama, grmljavinskim nepogodama i iznenadnim obilnim kišama - sve to za psihičko stanje često je dramatično, uznemirujuće, emocionalno i fizički preplavljujuće.

Psihofizički atak na telo: Temperatura, visoka vlaga, nagle promene...

Preporučujemo

Razgovor sa prof. dr Nevenom Čalovskom Hercog, psihijatrom i porodičnim psihoterapeutom o uticaju vrućine i naglih vremenskih promena na mentalno zdravlje još je aktuelniji ako imamo u vidu vremensku prognozu, koja kaže da danas i sutra možemo da očekujemo burne meteorološke događaje.

- Grmljavina može da se svrsta u jedan od tri urođena straha kod ljudi - strah od iznenadnog jakog zvuka. A to može biti samo uvod u vremensku promenu koja će kod mnogih izazvati različite reakcije. Leta postaju veoma iscrpljujuća i zamorna psihofizički. Iako sezona godišnjih odmora još traje, može se desiti da ljudi veoma brzo počnu da se osećaju umorno, jer nisu u pitanju samo visoke temperature. Kombinacija sa visokim stepenom vlažnosti vazduha i te kako utiče na neurološki i druge sisteme - kaže sagovornica našeg portala.

Šta je subjektivni osećaj i kako vrućina utiče ne emocionalne i kognitivne procese

Postoji razlog zašto kada slušamo vremensku prognozu stoji i napomena "subjektivni osećaj". On može, potvrđuje psihijatar, da se značajno razlikuje od očekivanog temperaturnog efekta posebno kada je vlažnost vazduha visoka, jer je svako telo drugačije i ima različite adaptibilne sposobnosti. Tako sama brojka u stepenima i ono kako se zaista osećamo može biti u velikom neskladu i raskoraku.

- Ovakva vremenska situacija najviše pogađa emocionalne i kognitivne procese. Prosto se osećamo nekomforno u svom telu, teže dišemo, a proces znojenja nas ne oslobađa osećaja teskobe i vreline. Sve nam smeta. I to onda definitivno dovodi do razdražljivosti, smanjene tolerancije, do teškoća u obavljanju i onih najosnovnijih, redovnih, rutinskih radnji. Kada se uz to kompromituje san, a leti često kada su tropske noći ne spavamo dobro, poremeti se cirkadijalni ritam. Nezadovoljni smo, umorni, nervozni. San je prirodan i najbolji način da se psihološki oporavimo i spremimo za sledeći dan. Kada nije kvalitetan, sve opisano dolazi podsvesno jer se telo ne ohladi i ne odmori dovoljno - opisuje prof. dr Čalovska Hercog.

Ko je posebno izložen negativnim reakcijama na ovakve vremenske prilike

Prema rečima naše sagovornice, u ovom periodu su posebno ugroženi ljudi koji su inače psihološki nestabilni, labilniji, oni koji se bore sa napetošću, anksioznošću ili depresijom, kao i druge vulnerabilne grupe koje imaju manje kapacitete za kanalisanje stresa.

Takođe, u riziku od potencijalnih psihofizičkih problema kao reakcije na visoke temperature su i ljudi koji rade na otvorenom (građevinski i sezonski radnici) ili u pogonima gde su zbog posla dodatno visoke temperature (ugostiteljstvo, trgovina...).

Međutim, dodaje Čalovska Hercog, visoke temperature remete i ograničavaju i ostale kategorije, budući da utiču negativno na pomenu rutine, radnu efikasnost, produktivnost, na misleće i kreativne procese. Slabija nam je koncentracija, a manja je i sposobnost da učimo, odnosno usvojimo neka znanja. 

Hormonska reakcija odgovor na toplotu, iscrpljenost, stres

Kako onda telo onda reaguje i šta da uradimo da se vratimo u neki vid ravnoteže, objašnjava Čalovska Hercog:

- Naš organizam je kalibrisan tako da luči hormone koji se aktiviraju u stresogenim situacijama. Najčešće je to kortizol, nekada i testosteron. Upravo zato onda imamo manje tolerancije, više smo razdražljivi, svadljivi, moguće je mnogo više konflikata, čak i nasilja. Odmor je veoma važan, kako dnevni i noćni, tako i nedeljni, i godišnji. Trebalo bi koliko god je moguće da se pridržavamo i ostalih saveta stručnjaka. Da unosimo dovoljno tečnosti, odlazimo u prirodu, sklanjamo se u zelenilo, vodimo računa da ne jedemo tešku hranu, trudimo se da budemo u umereno klimatizovanim prostorima...

Kada je iscrpljenost prešla granicu i otišla u sagorevanje?

U teoriji, svi znamo da bi trebalo da se više štitimo tokom leta i ne postanemo žrtva sagorevanja, ne samo toplotnog već i emocionalnog. A u praksi? Kako sagledati da li smo možda prešli granicu sopstvene izdržljivosti koja je uz uticaj visokih temperatura i vlažnosti niža nego inače?

- Važno je da razmišljamo preventivno. Da pokušamo da se zaštitimo i da ne dođemo u stanje totalne iscrpljenosti, sagorevanja, nezadovoljstva, apatije. Ako se to i desi, onda moramo da zastanemo i razmislimo gde smo, kako smo i zašto dotle došli. Pokušajte da svoju situaciju sagledate "odozgo", iz pozicije helikoptera. Da se izmestite, izdignete i budete što realniji u proceni. Ukoliko ne ide, potražite pomoć psihologa. On je tu da vas provede kroz proces stručno i sa poverenjem, uz određivanje najboljeg modela pomoći - naglašava u razgvoru za eKlinika portal prof. dr Nevena Čalovska Hercog.