Želja za mladošću posle četrdesete: kada uživanje postaje bežanje od odgovornosti

Ima 45 godina, dvoje dece, voli izlaske, prati modu i uživa u društvu mlađih ljudi. Okolina kaže da se ponaša kao da su joj 22. Ali šta to zapravo znači? Da ima mnogo energije i drugačiji ukus ili da očekuje da drugi preuzmu obaveze dok ona živi bez ograničenja? Za razumevanje njenog ponašanja ta razlika je važnija od godina u ličnoj karti.

Žena ne prestaje da ima pravo na zabavu, privlačnost i lični život kada postane majka. Psihološki problem ne može da se utvrdi na osnovu garderobe ili mesta na koja izlazi. Važno je kako se oseća, kako donosi odluke i kakve posledice njeno ponašanje ima po nju i ljude koji od nje zavise.

Zašto se neko sa 45 oseća kao da ima 25

Psiholozi koriste izraz subjektivna starost za razliku između broja godina koje imamo i godina koje osećamo da imamo. Taj doživljaj ne mora da prati kalendar.

Istraživanje objavljeno 2023. u časopisu Psychological Science analiziralo je podatke 14.928 ljudi iz Nemačke, koji su pri uključivanju imali od 40 do 85 godina. Podaci su prikupljani tokom perioda od 24 godine. Mlađe generacije osećale su se mlađe u odnosu na svoju stvarnu starost nego ranije generacije, a žene su u proseku prijavljivale mlađu subjektivnu starost od muškaraca.

To pokazuje da osećaj mladosti nije neobičan. Ipak, studija je ispitivala koliko se ljudi osećaju starim, a ne kako se oblače, gde izlaze ili koliko su odgovorni. Njeni nalazi ne opravdavaju svako ponašanje, ali ni zaključak da je mladalački stil znak poremećaja.

Iza želje za promenom mogu biti različiti razlozi. Neko želi više prostora za sebe posle godina posvećenih porodici. Neko ponovo otkriva interesovanja koja je zapostavio. Kod nekoga postojistrah od starenja ili potreba za potvrdom da je i dalje poželjan. To su moguća objašnjenja koja treba proveriti razgovorom, a ne zaključci koji se mogu doneti posmatranjem nečije odeće.

Da li je to kriza srednjih godina

Izraz kriza srednjih godina često se koristi za period preispitivanja: šta je osoba postigla, čega se odrekla i kako želi da provede naredne godine. Međutim, taj izraz nije dijagnoza i ne opisuje svaku promenu posle četrdesete.

U istraživanju Elaine Wethington, objavljenom 2000. u časopisu Motivation and Emotion, razgovarano je sa 724 učesnika. Oko 26 odsto izjavilo je da je doživelo krizu srednjih godina. Većina je to iskustvo povezivala sa teškim životnim događajima, a ne sa samim starenjem. Žene su ga prijavljivale približno jednako često kao muškarci.

Važno ograničenje je to što su učesnici sami opisivali svoja iskustva, često koristeći izraz mnogo šire nego istraživači. Zato ovaj rezultat ne znači da četvrtina ljudi ima psihološki poremećaj. Govori da životna preispitivanja nemaju jedan uzrok i da nisu vezana za tačno određen rođendan.

Promena stila, novi prijatelji ili češći izlasci mogu biti deo takvog preispitivanja. Sami po sebi ne govore da osoba prolazi kroz krizu.

Kada ponašanje postaje razlog za zabrinutost

Korisnije od pitanja da li se žena ponaša u skladu sa godinama jeste pitanje da li njena sloboda ostavlja prostor za potrebe drugih.

Jedno je izaći uveče uz dogovor i obezbeđenu brigu o deci. Drugo je stalno kršiti dogovore i očekivati da neko drugi bez pitanja preuzme sve. Jedno je kupiti odeću koja se osobi dopada. Drugo je trošiti novac potreban za osnovne porodične potrebe, a zatim odbijati razgovor o posledicama.

Razlog za zabrinutost mogu biti ponavljano zanemarivanje brige o deci ili posla, rizične odluke, finansijski problemi i uporno odbijanje odgovornosti za sopstvene postupke. Ti obrasci su važni i kod žene i kod muškarca, bez obzira na godine.

Ako su takvi obrasci prisutni, mogu se opisati kao izbegavanje odgovornosti ili teškoće u emocionalno zrelom reagovanju. Emocionalna nezrelost je opis, ne klinička dijagnoza. Ne utvrđuje se po dužini suknje, muzičkom ukusu ili tome koliko često neko ide u klub.

Kako razgovarati bez etiketiranja

Rečenica „Ponašaš se kao klinka“ ne objašnjava šta je problem. Mnogo je preciznije reći: „Dogovorili smo se da preuzmeš ovu obavezu, a to se više puta nije dogodilo.“ Tako razgovor ostaje na konkretnom ponašanju i njegovim posledicama.

Ako osoba oseća da joj je život postao samo niz obaveza, korisno je razgovarati o tome šta joj nedostaje i kako da dobije više prostora za sebe. Ako svojim postupcima stalno povređuje druge ili ne uspeva da promeni obrazac koji joj stvara probleme, razgovor sa psihologom može pomoći da razume šta ga održava.

Zrelost ne zahteva odricanje od provoda i radosti. Ona podrazumeva sposobnost da se uživa u sopstvenom životu, poštuju dogovori i preuzmu posledice svojih odluka.

(eKlinika.rs)