Akrofobija je intenzivan strah od visine, koji spada u grupu specifičnih fobija jer se vezuje za određenu situaciju. Smatra se jednim od najčešćih strahova, a statistike kažu da od 20 osoba, jedna može da ima ovaj problem.
Strah čak i kada niste na visini
Iako su osećaj nelagode ili blagi strah od visine normalni, ljudi sa akrofobijom imaju razvijen intenzivan, mnogo jači i potpuno iracionalan strah od visine. Specifično je to da osobe koje pate od akrofobije i ne moraju da budu izložene ozbiljnoj visini – čak i sama pomisao na visinu kod njih može da izazove anksioznost, pa čak i napad panike.
Život osobe sa akrofobijom se ozbiljno menja i dobija brojna ograničenja jer one počinju da izbegavaju situacije u kojima mogu da dođu u poziciju da budu visoko. Na primer, mogu da odbiju da se popnu na merdevine, da uđu u avion, pređu most ili čak i popiju kafu ili rašire veš na terasi. Svaki strah, pa i ovaj, može da ima ozbiljan uticaj na dalji život jer osoba jednostavno biva sprečena da donosi mnoge odluke bežeći u zonu komfora koja visinu ne uključuje.
Naučnici još uvek polemišu o mogućim uzrocima
Nije dokazano da postoji određen, konkretan uzrok akrofobije. Sve fobije se obično razvijaju u detinjstvu, a jedan broj stručnjaka veruje da je ovaj strah možda i urođen, budući da je pad nešto što ugrožava opstanak pa i „goli život“. Ova tvrdnja spada u tzv.„evolucijske teorije“.
Biheviorističke teorije koje se odnose na fobije nude objašnjenje da ljudi razvijaju strahove kroz interakciju sa okolinom. Primer: dete koje posmatra svoje roditelje koji imaju strah od visine, može da razvije isti strah. Takođe, osoba koja je imala ili je bila svedok nekog drugog lošeg iskustva sa visinom, može da razvije akrofobiju.
Praktično objašnjeno, ako osoba ima loše iskustvo – poput pada sa drveta, ona ga povezuje sa visinom i u mozgu se jednostavno razvija mehanizam koji je svaki vid visine uvezao sa padom. U svim sledećim situacijama će se, dakle, manifestovati isti strah.
Simptomi koji mogu da se jave
Ukoliko ovaj strah traje 6 meseci ili duže, može se reći da je u pitanju akrofobija i da je vreme za stručnu pomoć. Simptomi akrofobije su slični simptomima drugih anksioznih poremećaja a osoba može da oseti sledeće fizičke simptome pri pomisli ili pogledu na mesta koja su visoko:
- lupanje srca
- kratak dah
- znojenje
- suva usta
- mučnina
Takođe, osoba sa akrofobijom razvija i sledeća ponašanja:
- izbegavanje situacija koji ih mogu izložiti visini
- izbegavanje razgovora o visini
- osećaj panike pri samoj pomisli da mora da bude negde visoko
- unapred beži od scenarija koji predviđaju čak i mogućnost da budu na visini
- strah od zatvaranja i boravka na mestu koje je visoko
Među mogućim načinima lečenja i simuliranje virtuelne stvarnosti
Terapija izlaganjem uključuje postepeno upoznavanje osobe sa situacijom, predmetom ili drugim faktorom koji im izaziva osećaj straha i pomaže da mu se prilagode. Radi se o nekoliko seansi isključivo sa stručnim licem, nakon kojih je krajnji cilj spremnost pacijenta da se suoči sa svojim strahom.
Istraživači su ispitivali efekte koje virtuelna stvarnost može da ponudi za lečenje fobija i ima indicija da bi ovaj način mogao da bude efikasan, uz sve prednosti novih tehnologija.
Kognitivna bihejvioralna terapija uključuje direktnu saradnju sa terapeutom ili psihologom u cilju razumevanja problema i promene načina razmišljanja. Pacijent identifikuje iracionalne misli koje se odnose na ovu fobiju i upotrebljava tehnike zamene racionalnim objašnjenima da ne može da im se dogodi ništa loše. Ove terapije mogu da budu uspešne i ako su grupne, u zavisnosti od afiniteta.
Za uticaj hipnoterapije potrebno još istraživanja
Hipnoterapija podrazumeva proces pomaganja osobi sa problemom da uđe u duboko opušteno stanje. Terapeut onda koristiti vođene slike i sugestivne tehnike kako bi pomogao pacijentu da „uđe“ u kritičnu situaciju i osvesti strah. Iako se ispituju pozitivni efekti, struka je saglasna da je potrebno više istraživanja baziranih na naučno potvrđenim činjenicama.
