Anksioznost karakterišu negativne misli, razmislite šta možete da učinite da ih prebacite na teren pozitive Foto: Shutterstock
Za mnoge ljude osećaj anksioznosti je deo života, i to onaj deo u kome traže odgovore na razna pitanja, suočavanje sa stvarima i sutuacijama koje ih okružuju, a ponekad je to i beg od svega, jer misle da nemaju snage. Ne, nemojte misliti da ste ludi ako sa svojom anksioznošću budete vodili zamišljene razgovore. Naprotiv – baš to može da vam pomogne da lakše izađete iz začaranog kruga koji vam je napravila.
Kad god se nađete u situaciji da anksiozne misli počnu da vas obuzimaju, imajte na umu da ne bi bilo loše da se prisetite i kažete sebi da će sve biti u redu. To, naravno, neće biti uvek i svakome jednostavno. Umesto da se identifikujete sa mislima koje vas ograničavaju, jer tako taj zamišljeni mehanizam funkcioniše i ne omogućava vam da se distancirate, uz uznemirenost, naterajte se da pomislite – možda ja sada mogu adekvatno da odgovorim jer želim da preživim i da mi bude dobro. Ako u tome uspete, vaš aktivni razgovor upravo počeo. I ne samo to. Razgovor, ali i odgovor.
Umesto da ostanete zapetljani u negativnim lavirintima misli, probajte da se izmaknete jedan korak, pa čak i da se nasmejete toj situaciji. Setite se kroz šta sve su prošli neki vaši prijatelji i protiv čega su sve morali da se bore. Naravno, uvek imajte na umu da vam ovo možda neće uspeti, ali da to nije ništa strašno, već upravo tipično za osobe koje se sa ovim poremećajem bore. Ali, makar probajte.
Projekcija jednog zamišljenog razgovora sa vašom anksioznošću mogla bi da izgleda ovako. Ako želite, dajte joj neko ime, možda neko neobično, nekog mitskog bića ili lika iz neke epsko-fantastične serije.
Situacija: Pogrešio sam nešto na poslu.
Uznemirujuća, anksiozna misao koja sledi je uglavnom: Sigurno će me otpustiti.
Razgovor: E, pa, zdravo, anksioznosti moja! Opet ti? Kako je kod tebe? Baš lepo što si navratila da vidiš kako sam. Pa, nije najbolje, ali kad bolje razmislim, ta greška i nije toliko strašna, može da se desi svakome, trudiću se da se ne ponovi.
Ako uspete da vodite ovakav razgovor i napravite mali dijalog, poput ovog, postižete nekoliko važnih stvari:
Za većinu ljudi, olakšavanje anksioznih osećanja uz humor jedan je od najboljih načina da se vrate u neko bolje, stabilnije stanje. Stresne situacije uz humor pretvaraju se u nešto zaigrano, ponekad blago cinično pa i parodično, oduzimajući tako sebi osećaj težine. Zato je važno okružiti se sa što više pozitivnih ljudi, a izbegavati one koji vas svojim negativnim mislima mogu povući dublje u ponor.
Ukoliko imate prijatelja u koga imate neograničeno poverenje, koji dobro razume vaše stanje a ima duha, zamolite ga da u jednoj takvoj zamišljenoj diskusiji on simulira ulogu vaše anskioznosti. Videćete da i ovo može da bude delotvorno, posebno ako sa njim imate dobru komunikaciju na polju pozitivnih misli i ako vam vraća dobro raspoloženje. Napravite mini predstavu sa dva lika – prijaće i prijatelju i vama, a može da se desi da izađe dosta toga što inače ne biste izgovorili u uobičajenim okolnostima. I vi i vaš prijatelj osećaćete se oslobođeno.
Naravno, ovaj način i priča o njemu apsolutno nisu namenjeni omalovažavanju niti relativizovanju iskustva teskobe koje prati anksioznost – za taj osećaj svi treba da imaju veliko razumevanje. Opisani način bi trebalo da bude samo lakši put iz stresnog u stanje mirnoće. Na sve ovo dodajmo i istraživanja koja su pokazala da smeh može da utiče na smanjenje krvnog pritiska, broj otkucaja srca, i da utiče na smanjenje nivoa hormona stresa. Jedna studija iz 2018. godine primetila je da smeh može da aktivira parasimpatički nervni sistem, koji je odgovoran za ostatak i probavu odgovora. Ista studija pokazala i da sami zvuk smeha može da imati opuštajući i pozitivni efekat na sva naša stanja.