Poznato je da neke aktivnosti nisu preporučljive neposredno pre spavanja, na primer, ispijanje kafe, surfovanje društvenim mrežama ili čitanje elektronske pošte, jer pobuđuju aktivnost mozga. Jedna nova studija, međutim, ukazuje ma mogućnost priključivanja muzike ovom spisku i to, možda za mnoge i iznenađujuće – one omiljene koja vam je „ušla u glavu“.
Šta je „ušni crv“ ili „sindrom zaglavljene pesme“?
U Engleskoj je ovaj fenomen poznat kao ušni crv (earworms), sindrom zaglavljene pesme (stuck song syndrom), lepljiva muzika (sticky music) ili kognitivni svrab (cognitive itch). Takođe, često se događa i da baš tu pesmu prenesemo ili jednostavno „ubacimo“ u glavu nekom drugom, pa je tako moguće da se ispostavi da isti „ušni crv“ muči istovremeno dve, ili čak i više osoba.
Uticaj muzike na kvalitet sna
Istraživanje objavljeno u časopisu Psychological Science bilo je fokusirano na popularne melodije, pesme i rifove koji imaju tu osobenost da „ulaze u glavu“. Ideja je bila proveriti da li te pesme iz našeg mozga jednostavno nestanu kada zaspimo.
– Naš mozak nastavlja da obrađuje muziku čak i kada je više nema, uključujući i stanje dok spavamo – rekao je jedan od istraživača, dr Michael Scullin, i dodao da što više slušamo muziku, veća je verovatnoća da ćemo uhvatiti i „ušnog crva“ koji neće nestati ni pred spavanje, ni kada zaspimo. Kada se to dogodi, kvalitet sna će, po njegovim rečima, jednostavno biti ugrožen.
Slušanje hitova pred spavanje nije dobra ideja
Prema istraživanju koje je obuhvatilo 50 učesnika, ljudi kod kojih se posle slušanja muzike pred spavanje bar jednom nedeljno pojavljivao efekat ušnog crva, imali su šest puta veću verovatnoću da će imati loš san.
– Pre spavanja, pustili smo im tri popularne i dopadljive pesme: „Shake It Off “ (Tailor Svift), „Call Me Maybe“ (Carly Rae Jepsen) i „Don’t Stop Believin’ (grupa „Journey“) – objasnio je Scullin, a učesnici su odgovarali da li su i kada imali ušnog crva. Zatim je analizirano da li je to uticalo na fiziologiju njihovog spavanja noću. Kvalitet sna meren je polisomnografijom koja prati moždane talase, puls, disanje i druge biomarkere sna.
Otkriveno je da su oni koji su prijavili „ušnog crva“ imali više problema da se uspavaju, češće su se budili tokom noći, i provodili više vremena u fazama „lakog“ sna.
Iznenađujući rezultati, važno pažljivo napraviti izbor muzike
Budući da se muzika smatra važnom stavkom u našim životima koja utiče na opuštanje, bolje raspoloženje i zabavu, za neke su navodi ove studije prilično iznenađujući. Naučnici ne spore da ona u nekim slučajevima može čak i da pomogne boljem snu, zbog toga je ovo istraživanje usmerilo fokus na izbor i vrstu muzike koja se sluša pre spavanja. To se najpre odnosi na mirne, melodične i opuštajuće kompozicije bez velikih skokova, naglih promena ritma ili previše elektronskih deonica.
Naravno, prvi preduslovi za dobar i kvalitetan san su održavanje doslednog vremena, termina kada idete u krevet, dovoljno sna, buđenje bez stresa, ali i uzdržavanje od večernje čaše vina i kasna večera.
Čini se da na naše snove i kvalitet sna u velikoj meri utiče ono što radimo ili o čemu razmišljamo i pre nego što zaspimo, pa se tu svrstava i muzika. Ako smo u budnom stanju, čak i ako pokrene ušnog crva, može biti zabavna. No, kako je zaključeno, u momentima kada se naše telo priprema za odmor i san, to svakako treba izbegavati.
