Nomofobija je osećaj straha od gubitka mobilnog telefona i nemogućnosti uspostavljanja telefonskih poziva. Stanje je praćeno pojačanom anksioznošću i dovodi se u vezu sa nekim psihološkim poremećajima kao što je socijalna fobija. Ne postoji još zvanična terapija za lečenje ovog straha, ali smatra se da neke tehnike opuštanja i jačanje samopouzdanja mogu biti od pomoći.
Nomofobija uzrokuje strah i paniku
Nomofobija može biti uzrok straha i panike. Članak iz 2019. u časopisu Journal of Family Medicine and Primary Care, naglašava da socijalna anksioznost ili panični poremećaji mogu biti mogući uzroci nomofobije. Stručnjaci, ipak, nisu sigurni da li je ovaj poremećaj posledica postojećeg anksioznog poremećaja, ili zavisnosti od mobilnog telefona. U radu iz 2016. godine naglašavaju se slične pretpostavke. Istraživači su predložili da nomofobija bude okarakterisana više kao oblik zavisnosti. Tada je predloženo da se ova fobija klasifikuje kao „poremećaj zavisnosti od pametnih telefona“. Nomofobija se još ne smatra dijagnostičkim stanjem mentalnog zdravlja, jer nije navedena u petoj verziji Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders koji je zlatni standard za psihijatrijska stanja.
Sličnost sa drugim vrstama fobija
Simptomi nomofobije su slični drugim vrstama fobija i anksioznim poremećajima. Ovaj strah se pored osećaja anksioznosti, manifestuje i promenama u disanju, drhtanjem, pojačanim znojenjem, dezorijentisanošću, ubrzanim i neregularnim radom srca.
Šta su uzroci nomofobije?
Pravi urok ovog poremećaja još nije do kraja poznat. Autori članka iz 2016. napominju da je uzrok ovog stanja neka vrsta kompulsivnog ponašanja, dok neki stručnjaci smatraju da je nomofobija samo posledica već postojećeg anksioznog poremećaja.
U članku iz 2020. smatra se da su uzroci ovog straha, opsesivne misli i kompulzivno ponašanje u vezi sa pametnim telefonima. Smatra se da ovaj poremećaj može biti posledica osećaja lične inferiornosti, socijalne nelagodnosti i preterane upotrebe mobilnih telefona.
Kako se leči nomofobija
Nomofobija nije još zvanično priznat poremećaj, relativno je nov i još ne postoje zvanične preporuke kada je u pitanju lečenje. Stručnjaci za sada ovaj poremećaj leče na sličan način i kao druge fobije. Standardni pristup lečenju fobija je bihejvioralna terapija, čiji je cilj da pomogne u rešavanju strahova koji su osnova fobije.
Uz pomoć terapeuta osoba mora da se suoči na pravi način sa svojim strahom od gubitka telefona i nemogućnošću uspostavljanja telefonskog kontakta. Praktikuju se i terapije desenzibilizacije ili terapije izloženosti. Pristup uključuje postepeno izlaganje osobe stvarima kojih se plaši, na primer, osoba neće imati pristup mobilnom telefonu.
Grupe podrške i medikamenti
Grupe podrške mogu pomoći pri savladavanju ovog straha. Terapeut može da prepiše i medikamente, kao što su klonazepam i tranilcipromin, koji regulišu simptome anksioznosti. Od pomoći mogu biti i beta blokatori, sredstva za smirenje, antidepresivi.
Bitne su i strategije samopomoći savetuje se osobama koje pate od nomofobije da pokušaju da otkriju osnove svojih strahova. Stanje se leči i masažom i tehnikama disanja koje mogu pomoći pacijentu da se relaksira. Studija iz 2021. navodi da jačanje samopouzdanja može biti dobar terapeutski pristup. Savet je da se u slučaju simptoma nomofobije zatraži stručna pomoć.
