Haos i bespotrebno skupljanje stvari može da ugrozi zdravlje i bezbednost, iako su neki ljudi ubeđeni da se u tome savršeno snalaze Foto: Shutterstock
Haos je moj, kreativan je i ne dirajte ga! Sigurno ste ovo čuli mnogo puta od ljudi u okruženju, pa se i sami u tome pronašli kada pokleknete pod teretom obaveza ili nedostatka vremena. Ovakav nered nije opasan ako je prolazan. Ali, ako postane konstantan, nije reč o nečemu što je naivno i bez opasnosti po zdravlje, pa i život.
Ako su vam ormari postali tesni ili je vaš sto prekriven gomilama papira, možda je vreme da neki slobodan dan iskoristite baš za dovođenje u red. Malo haosa, kažu i psiholozi, može da ima neke pozitivne strane. Naime, jedan broj studija kaže da delimično neuredno okruženje podstiče kreativnost. Upravo to je ono što neke osobe zovu „kreativnim neredom“.
Ali, uz prednosti, posebno ako se nastavlja i postane životni obrazac, ovaj vid ponašanja ipak nosi mnogo više nedostataka. Čak do mere da može da bude ugrožavajući i za fizičko i za mentalno zdravlje.
Kada je sve u redu, odnosno uredno složeno, obično tačno znate gde ste nešto stavili. Na primer, naočare ili ključeve. To štedi vreme, ali i živce. U jednoj studiji, žene koje su živele u domovima pretrpanim stvarima, imale su visok nivo hormona stresa kortizola tokom dana. Suprotno njima, one koje su opisivale svoje prebivalište kao dobro organizovan, miran prostor, imale su i niže nivoe stresa, odnosno ovog hormona.
Ako osećate rasuto jer su vam stvari ko zna gde i ne možete da ih pronađete, nemojte odlagati sređivanje i dovođenje u red. To podrazumeva i oslobađanje od viška nepotrebnih stvari.
Istraživanja su pokazala da odrasle osobe od 50.godine života koje imaju previše stvari, neuporedivo češće od mlađih ljudi odlažu donošenje odluka o tome čega da se otarase. Studija je takođe otkrila da te nepregledne gomile koječega mogu učiniti da budete generalno manje zadovoljni svojim životom.
Teško je fokusirati se na važne zadatke kada vam pažnju non-stop skreću hrpe nečega što čeka da se sredi, eliminiše, raskloni. Istraživači su otkrili da neorganizovanost otežava mozgu da se fokusira.
To može biti dodatno teško za ljude sa ADHD (poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje). Ako živite sa ADHD, stručna pomoć je dobro rešenje da vas uputi kako da najbolje funkcionišete, a da vaš život trpi najminimalnije moguće.
Postoji opravdan razlog zašto ljudi često nazivaju stvari poput knjiga, sitnih ukrasa, cveća… „skupljači prašine“. Previše stvari realno otežava i usporava održavanje prostora. Ako ste, uz to, alergični na grinje ili dlake kućnih ljubimaca, to može da pojača problem, i oduzme vam dodatno vreme u cilju izbegavanja simptoma kakvi su kijanje, svrab, osip ili pištanje u grudima.
Uredna kuća je mesto za uživanje, kako za one koji u njoj žive, tako i za goste. Pretrpan dom počinje da guši, pa i ako se higijena održava redovno, vremenom će izgledati natrpano i neuredno.
Ako zbog toga počne i izbegavanje pozivanja ljudi da vam dođu u posetu, eto još jedne nevolje. To onda može da utiče na kvalitet veza, uz osećaj tuge, samoće i napuštenosti. Takođe, potvrđuje i razloge zašto se gomilanje stvari obično preklapa sa depresijom i anksioznim poremećajima.
Život u neredu dovodi nas u povećanu opasnost od povreda. Kada su svuda okolo stvari, kutije, gomile odeće ili previše nameštaja, mnogo je lakše saplesti se. Stariji ljudi, nažalost, iz ovih razloga često padaju i posledično lome kuk.
Čak i police prepune knjiga i sitnica pojačavaju opasnost po bezbednost ako nešto padne ili se prevrne direktno na nas.
Organizovanije okruženje, kažu istraživanja, možda može da nas učini brižnijim prema drugima. U jednoj studiji, ispitanici koji su živeli u urednom okruženju, bili su češće raspoloženi da doniraju u dobrotvorne svrhe u poređenju sa onima koji dolaze iz pretrpanog životnog ambijenta.
Ako preteramo sa papirima, drugim predmetima i stvarima koje mogu da budu zapaljive, uvećavamo i rizik od požara u kući. Naravno, požar može da bude izazvan i kada nešto pržimo, ali gomile stvari su doslovno „bure baruta“.
Ukoliko do požara dođe, pretrpan prostor će biti komplikovaniji i u smislu dostupnosti za gašenje. Ne samo da ćete imati više problema da izađete na vreme ako su vam putevi izlazi blokirani stvarima, već će i vatrogascima biti teže da sam požar ugase.
Ljudi koji svoje domove pretrpavaju stvarima, skloniji su i pekomernom unošenju hrane, odnosno, gojaznosti. Studije kažu: kako se gomilanje stvari u okruženju pojačava, tako se pogoršava i indeks telesne mase (BMI), uz simptome prejedanja (unošenje velikih količina hrane za kratko vreme).
Ovakve osobe lošije i spavaju. Veza između ta dva stanja još uvek nije do kraja razjašnjena. Međutim, kako istraživanja ukazuju na to da oni koji skupljaju i gomilaju stvari često imaju anksiozne poremećaje, uz opsesivno-kompulzivni koji prednjači, jasno je da su prisutni i problemi sa kvalitetnim i efektivnim snom.
Precizno, racionalno razmišljanje i donošenje ispravnih odluka upitni su ako ne spavamo dovoljno.