Umesto da čitate ili radite do kasno u noć, neka vam san bude prioritet Foto: Shutterstock
Koncentracija i pamćenje su važni, kako na poslu, tako i u školi, ali i kod kuće. Ma koliko godina da imamo, u današnje vreme, retko se sreću osobe koje nemaju problema sa koncentracijom i pamćenjem.
Bez obzira na to da li živite sa ADHD-om (poremećaj pažnje i hiperaktivnost) ili samo s vremena na vreme imate problema sa fokusiranjem, današnji svet je pun ometača koncentracije. Psiholog dr Lucy Jo Palladino nudi nekoliko saveta za upravljanje odvraćanjem pažnje, počevši od društvenih mreža. Lako je povezati se sa prijateljima – i prekinuti vezu s poslom – mnogo puta u toku jednog sata. Svako ažuriranje statusa prekida naš tok misli, primoravajući nas da se vratimo tamo gde smo stali i nastavimo s radom.
Izbegavajte da se prijavljujete na sajtove društvenih mreža dok radite. Ako osećamo da smo primorani da se s vremena na vreme javljamo, to treba da radimo u pauzama, kada nam stalni tok objava neće ometati koncentraciju. Ako ne možete da odolite da se češće prijavljujete, odnesite laptop negde gde nećete imati pristup internetu nekoliko sati.
Ima nešto u vezi sa e-poštom – ona stiže u naše prijemno sanduče i traži da se odmah odgovori. Iako su mnoge poruke e-pošte vezane za posao, one se i dalje računaju kao ometanje našeg trenutnog rada. Nećemo mnogo napredovati ako stalno prekidamo ono što radimo da bismo odgovorili na svaku poruku.
Umesto da neprekidno proveravate e-poštu, odvojite za to određeno vreme. Tokom ostatka dana, možete zapravo da isključite program za e-poštu. To će vam omogućiti da odvojite vreme kada možete da radite bez prekida.
Možda čak i više od pinga e-pošte ometa melodija zvona na mobilnom telefonu. To je zvuk koji malo ko od nas može da ignoriše. Ali prihvatanje poziva ne samo da nas košta vremena koje provedemo u razgovoru, već može da nam uništi polet i energiju za posao koji smo radili.
Iskoristite to što imate identifikaciju pozivaoca. Ako mislite da poziv nije hitan, prosledite ga u govornu poštu. Ako radite na posebno intenzivnom projektu, razmislite o tome da utišate telefon kako ne biste bili u iskušenju da se javite. Izaberite određeno vreme za proveru govorne pošte. Slušanje svih poruka odjednom može manje da ometa nego primanje svakog poziva čim stigne.
Ako ste savladali veštinu obavljanja više poslova, verovatno osećate da radite više za manje vremena. Razmislite ponovo, upozoravaju stručnjaci. Istraživanja sugerišu da gubite vreme kad god prebacite pažnju sa jednog posla na drugi. Krajnji rezultat jeste da izvođenje tri posla istovremeno obično traje duže nego da se rade jedan po jedan.
Kad god je moguće, posvetite pažnju jednom po jednom poslu, posebno ako radite na intenzivnom zadatku ili zadatku visokog prioriteta. Sačuvajte svoje veštine obavljanja više zadataka za poslove koji nisu hitni ili zahtevni – verovatno vam neće škoditi da sredite sto dok razgovarate telefonom.
Neki od poslova koje moramo da radimo svaki dan zanimljiviji su od drugih. Oni dosadni mogu da unište našu pažnju za nekoliko minuta, zbog čega postajemo izuzetno ranjivi na smetnje. Telefon, internet, čak i mogućnost da obrišemo prašinu sa radnog prostora mogu izgledati primamljivo ako nam je dosadno.
Dogovorite se sa sobom – ako ostanete na zadatku određeni vremenski period, častite se pauzom od 10 minuta. Nagradite se kafom, omiljenom užinom ili izađite i prošetajte se. Dosadne zadatke je lakše ostvariti kada imamo čemu da se radujemo. Ovo je takođe jedan slučaj kada multitasking može dobro da funkcioniše. Slušanje radija dok ispunjavamo uplatnice može da nam pomogne da ostanemo dovoljno dugo da završimo posao.
Teško je usredsrediti se na posao koji je pred nama ako brinemo o zadacima koje treba da obavimo ili kućnim poslovima. Ili možda razmišljamo o prekinutom razgovoru koji smo vodili prethodnog dana i stalno ga ponavljamo u mislima. Bilo kakve misli koje nas muče mogu žestoko da nas ometaju.
Jedan od načina da sprečimo misli koje nas muče i motaju nam se po glavi jeste da ih zapišemo. Napravite listu obaveza, kućnih poslova ili drugih zadataka koje planirate da završite kasnije. Izbacite frustracije zbog neprijatnog sukoba u svoj dnevnik. Jednom kada ove misli budu na papiru, možda ćete moći da ih zaboravite na neko vreme.
Kada se osećamo kao da imamo previše obaveza, može biti teško da se fokusiramo na pojedinačne zadatke. Da stvar bude još gora, stres ostavlja uočljive posledice na organizam. Zbog njega možemo da osetimo zategnutost u ramenima, glavobolju ili ubrzan rad srca, što sve može da umanji našu sposobnost koncentracije.
Naučite tehnike smanjenja stresa, kao što je meditacija. Ovo može da pomogne da obuzdamo stresne misli, tako da ne zahtevaju toliko naše pažnje. U jednoj studiji, istraživači su otkrili da su ljudi koji su pohađali osmonedeljni kurs meditacije poboljšali svoju sposobnost fokusiranja.
Umor može da oteža koncentraciju, čak i kada nam malo toga ometa pažnju. Istraživanja navode da premalo sna može da naruši našu pažnju i kratkoročno pamćenje.
Većini odraslih potrebno 7-9 sati noćnog sna. Umesto da čitate ili radite do kasno u noć, neka vam san bude prioritet. Ovo će vam pomoći da uradite više tokom vremena kada ste budni. Takođe, obratite pažnju na to u koje doba dana ste najviše čili i orni za rad. Tada ćete znati kada da odredite vreme za svoje najintenzivnije zadatke.
Mozak ne može da se fokusira bez goriva, tako da je preskakanje obroka – posebno doručka – najveći ubica koncentracije. Istraživanja pokazuju da kratkoročno pamćenje i pažnja trpe kada se ujutru probudite i ustanete, ali ne jedete.
Nikada nemojte da gladujete i obezbedite svom mozgu stalan izvor goriva sa ovim navikama:
Većina ljudi smatra da je tuga obeležje depresije. Ali u National Institute of Mental Health kažu da je teškoća u koncentraciji jedan od najčešćih simptoma. Ako imamo problema sa fokusiranjem, i osećamo se prazno, beznadežno ili ravnodušno, možda patimo od depresije.
Ako mislite da ste možda depresivni, prvi korak jeste da razgovarate sa lekarom. Depresija se leči. Mnoge studije pokazale su efikasnost antidepresivnih lekova i određenih vrsta terapije razgovorom.
Nažalost, neki od lekova koji se koriste za lečenje depresije mogu ometati koncentraciju. Isto važi i za mnoge druge lekove. Konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom da li lek ili suplement koji uzimate može da utiče na vašu koncentraciju.
Ako sumnjate da vam lekovi smanjuju koncentraciju, lekar može da prilagodi dozu ili propiše druge lekove. Nemojte prestati da uzimate lek osim ako vam to ne kaže lekar.
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) nije problem samo za decu. Više od polovine dece sa ADHD-om nastavlja da doživljava simptome i u odraslom dobu. Klasični znaci su kratak raspon pažnje i problemi sa fokusiranjem na poslove.
Ako imate stalne probleme sa fokusiranjem i imali ste problema sa pažnjom kao dete, pitajte lekara za ADHD. Postoje načini za upravljanje ovim stanjem, uključujući bihevioralnu terapiju i lekove.