Psihologija

Depresija nam je preuzela partnera, šta možemo da uradimo za naš odnos

Priredio/la: Ma.R.

Svesni smo da se nešto dešava sa našim partnerom, simptomi liče ili su nesumnjivo ono što karakteriše depresiju, a mi smo zbunjeni. Nismo sigurni da li je pametnije ostati po strani ili umešati se, šta reći a da ne bude pogrešno...

Depresija kod partnera nas može dovesti u stanje zbunjenosti, straha pa i frustriranosti. Depresija je sve više bolest novog doba čijem razvoju pogoduje genetska predisponiranost, uz faktore sredine. Turbulentan životni tempo utiče na sve nas, a ako se pojavi i depresija, nemoguće je da svi segmenti života ne budu pogođeni, pa i partnerski i porodični odnosi.

Depresija je tu, pokreće se čitav spektar osećanja i kod partnera i kod nas samih

Izvesno je da primećivanje simptoma ili saznanje da se partner bori s nečim ozbiljnim kao što je depresija, može da prenese osećaj očaja i nemoći i na nas. Bićemo zbunjeni, uplašeni, pa i frustrirani.

Depresija je podmukla bolest koja pokreće čitav spektar promena ponašanja, a nešto tako ne može da ne ostavi posledice i na odnose, u prvom redu sa bliskim osobama. Takođe, one mogu da se reflektuju i na nas, pa da i sami upadnemo u taj začarani krug, od nerazumevanja, nemoći, očaja, straha, do preispitivanja krivice.

Partner će možda želeti da se izoluje od svih, pa i od nas, iako ljubav, poverenje, podrška i ono što imamo u zajednici suštinski nije sporno.

Raspoloženje se menja, radosti nema, depresija preuzima partnera…

Važno je svakako odvojiti epizode depresivnog raspoloženja od depresije koja je dijagnostikovana. Prisutne su mnoge sličnosti, ali i razlike, prvenstveno u trajanju i kontuniranosti simptoma.

Raspoloženje u stanju kliničke depresije se opisuje kao pretežno tužno, beznadežno, obeshrabrujuće. Osoba se oseća loše, može da ima i epizode besa, prebacivanja krivice na druge ljude za sve i to što se oseća tako kako se oseća. Društveno povlačenje i nedostatak interesovanja za druženje su uobičajeni među depresivnim osobama. Članovi porodice i bliske osobe primećuju da je depresivnim ljudima teško da se vežu za bilo šta što pričinjava zadovoljstvo ili radost.

Svi ovi faktori mogu da otežaju i partneru obolelog. Međutim, podrška je više nego važna, ponekad i ključna. Ne možemo izlečiti depresiju kod partnera, ali možemo da mu pomognemo na putu oporavka.

Amplitude u osećanjima i ponašanju uz razne druge simptome koje nosi depresija

Ljudi sa depresijom mogu imati veoma dobre dane, čak i period boljeg raspoloženja, da bi ponovo došlo do pada. Taj princip plime i oseke u nivou osećanja ponekad ni najbliži ne mogu da razumeju, ni da se na njega naviknu. Drugi simptomi depresije su:

  • osećaj tuge, beznađa, naleti plača
  • promene u apetitu (uključujući povećanje ili gubitak težine)
  • poremećaj spavanja (previše ili premalo sna)
  • gubitak interesovanja ili zadovoljstva u normalnim, čak i do tada omiljenim aktivnostima
  • umor (čak i mali zadaci mogu zahtevati duže vreme)
  • anksioznost ili uznemirenost
  • izlivi besa
  • osećaj bezvrednosti ili krivice (uz često razmišljanje o prošlim događajima)
  • problemi sa razmišljanjem, koncentracijom ili donošenjem odluka
  • crne misli o smrti, uključujući samoubilačke ideje
  • fizički simptomi (bol u mišićima, malaksalost, glavobolja…)

Depresija se pobeđuje i boljim razumevanjem bolesti

Važan prvi korak u pomaganju partneru je razumevanje bolesti. Simptomi depresije mogu da variraju i mogu se menjati tokom vremena. Čitajte o bolesti u relevantnim izvorima informacija, konsultujte se sa profesionalcem za više informacija…

Ali, svakako najbolji način da razumemo kako naš partner doživljava i proživljava depresiju je postavljanje pitanja, otvorenost da ga saslušamo, pokažemo da ga razumemo i da nam je stalo.

Ponekad je dovoljno samo da budemo tu

Nemamo sve odgovore na mnoge mučne i stresne situacije koje nosi depresija, i to je u redu. Ali, ono što možemo da uradimo je slušamo.  Ako je priroda partnera takva da znate da će mu to prijati, držite ga za ruku, ponudite i zagrljaj. Ako to ne želi u tom trenutku, ne insistirajte. Takođe u odnosu na prirodu i aktuelno stanje, neke rečenice bi mogle da budu od pomoći, tipa:

– Reci mi šta mogu da uradim da pomognem

– Znaš da si mi važan/važna

– Tu sam za tebe

– Proći ćemo kroz ovo zajedno.

Važno je podsticati i ohrabrivati partnera za lečenje

Za mnoge ljude sa depresijom simptomi su dovoljno jaki da izazovu primetne probleme u svakodnevnim aktivnostima, kao što su posao, škola, društvene obaveze ili odnosi. Drugi ljudi, međutim, možda neće prepoznati o čemu se radi, ne razumeju simptome depresije ili misle da su njihova osećanja samo nešto što je trenutno i što moraju da izdrže.

Klinički dijagnostikovana depresija se retko, gotovo nikada ne poboljšava i ne leči bez adekvatne terapije. Zbog toga je veoma značajno da pomognemo partneru ohrabrivanjem da se leči. Pomozite mu i sledećim primerima:

  • pažljivim razgovorom o simptomima koje ste primetili
  • izrazite zabrinutost. ali ne i uz crne misli
  • pokažite spremnost da pomognete, ponudivši kontakt nekog proverenog stručnog lica, uključujući zakazivanje
  • razgovarajte sa partnerom o tome šta ste pročitali o depresiji, simptomima i načiima lečenju i pitajte ga kako gleda na to.

Potrudite se da napravite afirmativan zajednički životni ambijent i promenite neke navike

Važno je da i mi i naš partner osvestimo da depresija nije ničija krivica. Određene promene u načinu života mogu da naprave značajnu razliku tokom procesa lečenja. Depresija utiče na energiju, san i apetit, pa osobama koje se bore može biti teško da svakodnevno pronalaze motive da se pokrenu i da funkcionišu. Evo nekih delotvornih saveta:

  • fokusirajte se na zdravu ishranu; uključite i partnera u planiranje i kuvanje ako želi
  • vežbajte zajedno; svakodnevno vežbnje poboljšava raspoloženje; planirajte svakodnevnu šetnju ili vožnju biciklom, ali ako partneru nekada nije do toga, imajte razumevanja, pa lagano sačekajte trenutak kada je i spreman
  • pomozite partneru da se pridržava terapije i saveta terapeuta; kad god je moguće, idite zajedno, čekajte ga; psihoterapija može biti emocionalno iscrpljujuća u ranim pa i kasnijim fazama, podrška je veoma značajna; razmislite o kreiranju neke vrste dnevnog zajedničkog rasporeda za obroke, terapiju, druge aktivnosti
  • pravite zajedničke planove jer depresivni ljudi ponekad izbegavaju društvene interakcije: planirajte zajedničko gledanje filmova, izlete, igranje društvenih igara
  • počnite sa malim stvarima, odnosno, neka fokus bude na manjim ciljevima; kada je neko u teškoj depresiji, čak i čin ustajanja iz kreveta može da doživi kao ogroman zadatak za koji nekada nema snage.

Prepoznajte znakove upozorenja za planiranje suicida

Rizik od samoubistva je uvek povišen kod depresije. Neki od znakova su:

  • često spominjanje samoubistva
  • kupovina pištolja, drugog oružja ili gomilanje tableta
  • ekstremne promene raspoloženja i jake amplitude
  • socijalno povlačenje
  • partner je zaokupljen mislima o smrti i spominje je kao moguće rešenje problema
  • primetne promene u uobičajenim dnevnim rutinama
  • neprekidni osećaj beznađa
  • druga rizična ili samodestruktivna ponašanja, uključujući zloupotrebu droga ili alkohola, kao i nesavesnu ili hazardersku vožnju
  • poklanjanje ili rasprodavanje stvari
  • opraštanje od ljudi
  • dovođenje poslova u red ili završavanje nekih stvari koje nije bilo u planu (dokumenta, projekti…)
  • značajna promena ličnosti.

Ne krivite partnera, a ako vam je „mnogo“, potražite stručnu pomoć

Veoma je važno da partner zna da ga ne krivite zbog depresije, da koliko je to moguće zadržite strpljenje i „hladnu glavu“. Ako vam je sve ovo preteško, potražite i vi savet stručnog lica kako biste lakše prebrodlili problem koji nije samo partnerov, već i vaš.