Čitanje se u borbi protiv stresa pokazalo efikasnijim od muzike i večernje šetnje Foto Shutterstock
Čitanje je aktivnost koja opušta um. Ono nam pruža informacije, ali i daje prostor da budemo ono što jesmo i da obrađujemo svoje misli. Pažljivo čitanje ne samo da angažuje naš mozak da pročita i razume nekoliko reči, već i stimuliše um da razmišlja o nekoliko stvari. Dakle, umesto razumevanja čitanja kao procesa dobijanja informacija iz pisanog teksta, treba shvatiti da je čitanje više interaktivni proces između čitaoca i reči.
Prema istraživačkoj studiji iz 2009. sprovedenoj na Univerzitetu u Saseksu, čitanje kao aktivnost smanjuje stres i anksioznost za 68 odsto. Studija je takođe pokazala da se čitanje u borbi protiv stresa pokazalo efikasnijim od muzike i večernje šetnje.
Nekoliko istraživačkih studija otkrilo je da čitanje smanjuje rizik od kognitivnog slabljenja i takođe odlaže početak bolesti. Smatra se da je čitanje mentalno stimulišuća aktivnost koja usporava demenciju.
Studija o Alchajmerovoj bolesti, koja je 2001. godine objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences, zaključila je da ljudi koji se bave mentalno stimulativnim aktivnostima imaju 2,5 puta manje šanse da obole od Alchajmerove bolesti.
Istraživačka studija iz 2016. objavljena u časopisu Social Science & Medicine pokazala je da čitanje knjiga povećava stopu preživljavanja do 23 odsto.
„U poređenju sa odraslima koji nisu čitali knjige, oni koji čitaju knjige do 3 i po sata nedeljno imali su 17 procenata manje šanse da umru tokom 12-godišnjeg praćenja, dok se kod osoba koje čitaju više od 3 i po sata nedeljno ovaj procenat popeo na 23”, objavio je Medical News Today pozivajući se na studiju i dodao da su odrasli koji čitaju knjige živeli skoro 2 godine duže tokom 12-godišnjeg praćenja od onih koji ih nisu čitali.
Čitanje beletristike, posebno, stvara osećaj empatije kod ljudi. To ih čini svesnim različitih emocija i upoznaje ih sa različitim ljudskim ponašanjima kroz likove.
Ljudi koji mnogo čitaju obično su dobro informisani i imaju bolju teoriju uma. Osim što su sve vreme dobro informisani, oni takođe imaju sposobnost da razumeju ljude, njihovu okolinu i različite misaone procese. Čitanje nam daje samopouzdanje da komuniciramo s ljudima bez ikakvog oklevanja.
Iako većina nas ima naviku da čita pred spavanje, trebalo bi da znamo da su to dokazale i istraživačke studije. Zdravstveni stručnjaci takođe su preporučili odraslima da smanje upotrebu mobilnih telefona i gedžeta i pre spavanja čitaju knjigu. U Mayo Clinic smatraju da stvaranje navika pred spavanje, kao što je čitanje knjige, može da „stimuliše bolji san tako što će olakšati prelaz između budnosti i pospanosti”.
Ovo se podrazumeva! Čitanje definitivno povećava horizont obrazovanja i informacija i obogaćuje naš um. Čitanje knjiga izoštrava naš mozak i čini ga prijemčivijim za nove i sveže informacije. Drži nas u toku sa aktuelnim događajima i daje nam hrabrost da govorimo pred drugima sa samopouzdanjem. To je razlog zašto se deca podstiču na čitanje. Ono će angažovati njihov superaktivni mozak na najproduktivniji način.